Nacija kartelijanaca

Napad na Željka Ivanovića, direktora podgoričkih “Vijesti”, prenuo je tamošnju javnost iz stanja nametnutog samozadovoljstva. Oslobođeni velikosrpskih pretenzija, ljudi počinju da razumevaju da još nisu na putu oslobođenja od velikomafijaškog zagrljaja. Brutalno prebijanje Željka Ivanovića osudile su sve političke partije, preko 40 nevladinih organizacija, najviši predstavnici crnogorske vlasti, kao i veliki broj intelektualaca. Pored ostalog i zato što je reč o ko zna kojoj reprizi istog scenarija. Svi se još živo sećaju nerazjašnjenog prošlogodišnjeg atentata na Jevrema Brkovića (vidite antrfile) i nerazjašnjenog gnusnog ubistva Duška Jovanovića, osnivača i direktora opozicionog lista “Dan”. U svim ovim slučajevima nije se dalje otišlo od jalovog uveravanja javnosti u odlučnost da će se zločini do kraja rasvetliti i svi odgovorni privesti pravdi. Duško Jovanović ubijen je u noći između 27. i 28. maja 2004. godine, ispred svoje redakcije. Bilo je i ranije indicija da bi se tako nešto moglo desiti. Još 2000. godine na Jovanovića su 25. oktobra oko ponoći nasrnula trojica napadača ispred njegovog stana u podgoričkom naselju Zabjelo. Pretpostavljalo se da su to uradile takozvane crne trojke iz specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Crne Gore. Posle prebijanja Jovanović je rekao da sumnja na MUP. Ni tada, kao ni posle njegovog ubistva koje je šokiralo naciju, počinioci nisu pronađeni. Jovanović je, za razliku od Ivanovića i Brkovića, vodio politiku koja se dosledno suprotstavljala Đukanovićevom režimu. Mnogobrojni intelektualci podržavali su Mila Đukanovića jer su dobro procenili da je on čovek koji će Crnoj Gori doneti nezavisnost, a većina nevladinih organizacija i nezavisnih medija donedavno su ušuškano živeli o trošku duvanskih veletrgovaca. Kada je Đukanović završio sve državne i privatne poslove, počelo se sa naglim osvežavanjem nacionalnog pamćenja. Sada se sve češće podseća “da na savesti nosi četiri rata”, “da je saučesnik u politici koja je porušila jednu zemlju”, “osoba koja se pred istražnim organima evropskih zemalja tereti za organizovani kriminal i zločinačko udruživanje”, “gazda koji je razvio kriminalno-finansijsku hobotnicu koja drži za vrat Crnu Goru”... Sve to najednom vide oni isti koji su, dok im je to odgovaralo, gledali kroz prste Milu Đukanoviću. Zašto je baš za primer “opamećivanja” izabran Ivanović, a ne neko iz armije nekadašnjih vatrenih boraca za nezavisnu Crnu Goru koji su se okrenuli protiv oca crnogorske nezavisnosti tek kada je napustio premijerski kabinet ali zadržao čvrstu kontrolu nad svim polugama vlasti? Objašnjenje možda nudi saopštenje Udruženja porodica deportovanih bosanskih izbeglica 1992. godine iz Crne Gore: “Ne želimo da verujemo da je tom gnusnom terorističkom aktu doprinela činjenica da je baš Ivanović najzaslužniji što je u Crnoj Gori nedavno podeljeno 30.000 primeraka dokumentarnog filma ‘Karneval’, koji govori o tome kako je crnogorska vlast organizovala lov na naše najbliže, šaljući ih potom na klanje egzekutorima Radovana Karadžića.” U Višem sudu u Podgorici u toku je istraga za ovaj “ratni zločin protiv civilnog stanovništva”, gde kao jedan od svedoka već peti put odbija da se pojavi – Momir Bulatović. Nesumnjivo je, međutim, da je Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promene, jedan od retko doslednih kritičara vlasti. On je ovim povodom upozorio: “Sada znamo da se više ne radi ni o kakvim podelama na Srbe i Crnogorce, na suvereniste, unioniste... Očigledno da će, ako ne dođe do smene režima, postojati samo jedna nacija, to je nacija kartelijanaca, koja će govoriti jednim jezikom, a to je jezik bejzbol palice i koja će ići da se moli u jednu crkvu, a to je crkva organizovanog kriminala i korupcije”... Zanimljivo je da inostrani faktor još nije reagovao osim Yudi Bat iz Instituta EU za bezbednosne studije, koja je “Vijestima” dala kratak intervju 5. septembra. Komentarišući slučaj Ivanović bila je suzdržana ali je primetila da “miriše na organizovani kriminal”, a da je borba protiv organizovanog kriminala ključni element na listi zadataka koje će EU ispostaviti Crnoj Gori. Na novinarsko pitanje kako je moguće da se već tri dana povodom Ivanovića niko iz EU nije oglasio, odgovorila je: “To je još jedan problem sa kojim se suočava Crna Gora – postoji tendencija da ona suviše lako nestane sa evropskih radarskih ekrana”... Jevrem Brković, predsednik Dukljanske akademije nauka i umetnosti Nezavisnost ojačala mafiju “Nezavisnost Crne Gore osnažila je kriminalce i dovela do toga da svi moramo da priznamo da uticaj mafije nikad nije bio jači”, kaže čovek koji je 20 godina svog života uložio u projekat nezavisne Crne Gore. Krajem oktobra navršiće se godina dana od atentata na Jevrema Brkovića koji je on, srećom, preživeo. U tom napadu je ubijen njegov mladi prijatelj (35), vozač i telohranitelj Srđan Vojičić. Motiv za atentat najugledniji crnogorski književnik i priznati “otac nacije” video je i vidi u svojoj knjizi “Qubavnik Duklje”. Tu je na 860 stranica precizno skiciran foto-robot crnogorske tranzicije u kojoj dominira čvrst zagrljaj podzemlja i crnogorske elite. Brković kaže za NIN: “Mene su napali oni koji su se prepoznali u mom romanu.” To zaista nije bilo teško, što ilustruje već nekoliko kratkih citata: “Gospodin Miles je, tako mislimo nas nekoliko ljudi iz samog vrha talijanske mafije, pod najmoćnijim kišobranom, imao hrabrosti da u bitku za Montenegro uđe oslanjajući se na mafiju”... “Znam ja za takve momke, a i za takve zemlje – pogledaj našu Siciliju”... “Montenegro je još mnogo daleko od gospodske Mafije, od vrhunskih majstora visokorizičnih poslova. To što sam vidio, a vidio sam dosta, nije mafija. To je najobičnija primitivna hajdučija”... Brkovića i Vojičića napala je tročlana banda, baš kao i Ivanovića. Ivanović je napadnut u centru grada na istom mestu gde i prethodna dvojica. Ispred kuće Jevrema Brkovića. “Ista je matrica, isti scenario i verovatno je reč o istim ljudima. Ovo je upozorenje meni jer se opet desilo pred mojom kućom. Policija nije ništa uradila u mom slučaju, a mislim da neće ni u Ivanovićevom i da ovo neće stati. Nezavisnost Crne Gore osnažila je kriminalce i dovela do toga da svi moramo da priznamo kako uticaj mafije nikad nije bio jači”, kaže čovek koji je 20 godina svog života uložio u projekat nezavisne Crne Gore. Ide i dalje. Potencira da nema dokaza ali da se već uvrežilo mišljenje da ispred policije koja radi uviđaje ide grupa njihovih kolega koja uklanja dokaze. “Tajkuni plaćaju policiju.” Da li se posle svega slobodno kreće? “Normalno izlazim ali o sigurnosti više ne razmišljam. Mogu da me ubiju gde god i kad god hoće.”