Kremna

U tekstu „Pribo, Tito i ja” Puriša Đorđević je napisao imenicu KREMNA dva puta pogrešno. Imenica KREMNA ima samo množinu. Nominativ – Kremna, genitiv – Kremana, dativ – Kremnima, akuzativ – Kremna, vokativ – Kremna, instrumental – Kremnima, lokativ – Kremnima. „Došli smo do Kremne.” Pravilno je: Došli smo do Kremana. „Ostavljamo drezinu, sa jednog proplanka u Kremni, (pravilno je Kremnima) kod železničke stanice, pogledamo malo dole, na livadu, a tamo jedno trista dva nemačka vojnika, do pola goli, rade gimnastiku.” Takođe, u tekstu „Kafe Evropa” Momo Kapor je pogrešno napisao imenicu Kremna. „Ovako, pada mi na pamet proročanstvo Tarabića iz Kremne, (pravilno je Kremana) koji je rekao da će jednoga dana svi Srbi stati pod jednu šljivu.” Dragan Jovanović je u tekstu „Međaši” napisao pogrešno tri puta imenicu Kremna. „Da li je kamenjem iz Kremne (pravilno Kremana) građena i Keopsova piramida u Egiptu?” „A od Kremne (pravilno Kremana) do Visočice je u vazdušnoj liniji stotinak kilometara, i čudotvorno kremansko kamenje se, ipak, moglo transportovati lako ili malo teže.” „I, najzad, ti mu u kuću donosiš vino međaš koje si pronašao u jednoj samousluzi na Zlatiboru, na desetak kilometara od Kremne (pravilno Kremana) a gospođa Lidija, tebe i Olju, takođe, služi vinom međaš.” Nebojša Jevrić u tekstu „Muzej Tarabića u plamenu, drugi put” je imenicu Kremna napisao pogrešno. „Ali Kremnu (pravilno Kremna) nije proslavila priroda već neobični ljudi koji su tamo živeli.” M. S. Lalević u svojoj knjizi „Srpsko-hrvatski u mom džepu – naš pravopis” – drugo izdanje, Zaječar 1979. na strani 436 navodi (Kremna) – Kremna (mn.s.r.), Kremana, Kremnima. Miroslav Moljković, Kremna