19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Rođen 2. decembra 1930. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu „Kralj Petar”, a promenio je Treću mušku, odnosno Prvu i Drugu mešovitu gimnaziju, koje je silom prilika napuštao zbog neopravdanih izostanaka, budući je već u ranoj mladosti, kao đak, počeo da se zanima za muziku, specijalno za trubu. Uprkos svim školskim nevoljama uspeo je 1950. godine da maturira, a već u oktobru iste godine postao je član Velikog zabavnog orkestra Radio Beograda kao trubač i solista. U januaru 1951. godine je imao koncert u Kolarčevom univerzitetu kao solista u Trumpert Rhapsoddž Harija Yejmsa, što je ostalo zabeleženo kao prvi takav koncert jednog jugoslovenskog trubača.
Posle odsluženja vojnog roka (1953-1955) svirao je u beogradskom Kristal baru, na otvaranju odmarališta Miločer, da bi 1956. godine otišao u Zapadnu Nemačku, tačnije u Keln, gde je dobio angažman. Već sledeće godine postao je član tada najboljeg evropskog džez orkestra Kurta Edelhagena – opet kao prvi trubač i solista. Tu je proveo punih deset godina, da bi 1967. kako kaže, otišao u slobodnjake.
Od tada počinje njegova uspešna međunarodna karijera. Svirao je svuda, osim u Južnoj Americi i Australiji. Nekada slavna pevačica Katarina Valente nije htela da drži koncert niti snima ploču, ako Mile Pavlović nije prva truba. Koncerti, ploče, radio i televizijski nastupi dokaz su njegove briljantne karijere tokom koje je svirao sa muzičarima kao što su – Kvinsi Yons, Dizi Gilespi, Henri Mancini, Oliver Nelson, Nelson Ridl, Bob Farnon... Susreti sa njima, a naročito sa slavnim kompozitorom i dirigentom Leonardom Bernštajnom, uticali su da je 1981. osnovao vlastiti orkestar koji je sa velikim uspehom vodio do 1989. godine.
Uz nebrojena svetska priznanja, u Jugoslaviji je bio omiljen među ljubiteljima džeza, a Vojislav – Bubiša Simić je pre desetak godina javno izrekao ono što jugoslovenski džezeri znaju: “Mile Pavlović je najbolji prvi trubač koga je Jugoslavija ikada imala.”
I danas živi u Kelnu, ali za sebe kaže da je ostao stari Beograđanin. Otac je Olge i Milana.
RADOST I TUGA
Šta je vaša najveća nada?
- Da ćemo prestati da živimo u nadama.
Šta je za vas najveća nesreća?
- Da pravih prijatelja ima sve manje.
Kad vam je neprijatno?
- Kada čujem kako neko koji mi je blizak priča gluposti.
Koju pesmu volite da pevate?
- Već prema dnevnom raspoloženju.
Šta vas izluđuje?
- Kada neko penetrantno pokušava da me ubedi o svom mišljenju i čak očekuje da mu verujem!
Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?
- Da sam do danas zadržao najlepše osećanje u životu – ljubav.
PRIJATELJI I NEPRIJATELJI
Kome ćete večno biti zahvalni?
- Mojim roditeljima.
Šta vaši prijatelji hvale kod vas?
- Da li oni to hvale, to ne znam, oni cene moju pouzdanost i sigurnost.
Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom
slučaju?
- Zar za to moram da idem u saunu?
Šta kažu vaši neprijatelji o vama?
- Neprijatelji ili kako ih ja posmatram zavidljivci mi nisu važni.
Koji prirodni dar biste hteli da imate?
- Da imam makar malo podarenosti za slikarstvo.
Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?
- Sebi samom, da sam čak i profesiju do kraja kao zadovoljstvo iživljavao.
PRIVID I STVARNOST
Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?
- U suštini sam zadovoljan reakcijama na moju osobu.
Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo?
- Da budem rezervisaniji prema nepoznatim.
Šta je vaša najdragocenija imovina?
- Imam je u glavi.
Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?
- Ako sam u odlukama i grešio, nije bilo tu neke dramatike.
Koje su vaše skrivene slabosti?
- Čak i kada bih znao neke, zadržao bih za sebe.
Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?
- Moji neprijatelji bi slepom kazali: „Budi srećan da ne možeš da ga vidiš!”
RAZUM I ŽEQE
Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?
- Nikada nisam težio da dobijem bilo kakvu vlast.
Ko će vladati Srbijom kroz deset godina?
- Pada mi na pamet poslovica „Proroci posle Hrista...”
Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?
- Ni sa kim, već i zbog toga što neću sebe da precenjujem.
Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?
- Albert Ajnštajn.
Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?
- Kada bi oni (u većini) koji se bave politikom razumeli nešto o onome što „prodaju” a ne samo zastupali bilo čije interese.
Za kog slikara biste dali najviše para?
- Buonaroti Mikelanđelo.
ŽIVOT I VEČNOST
Kao dete hteli ste da budete...
- Hteo sam da imam srećno i bezbrižno detinjstvo i u tome sam uspeo.
Koji san hoćete svakako još da ostvarite?
- Voleo bih da moj sin dobije naslednika i time nastavi porodičnu liniju.
Kako biste voleli da umrete?
- Kakvo pitanje „voleli da umrete”???!! Uvek sam se radovao da živim, zato želim, kada dođe vreme, da u miru zaspim i da se ne probudim.
Gde želite da budete sahranjeni?
- U porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.
Ko da održi govor nad vašim grobom?
- Niko! Ne želim da baš moj pogreb postane pozorišna predstava.
Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?
- Ne nadam se, voleo bih da iskrena tišina meni bude poslednji pozdrav.
