Na evropskom nivou

Polovinu uzroka smrti u svetu čine kardiovaskularna oboljenja. U Srbiji se i dalje beleži njihov porast. Reč je prevashodno o oboljenju krvnih sudova srca (infarkt), a u poslednje vreme povećano je umiranje zbog srčanih aritmija, i to po pravilu iznenada. Srčane aritmije leče se najčešće pejsmejkerima (malim aparatima od dvadesetak grama, koji se ugrađuju u ljudsko telo da bi nadomestili prirodne srčane impulse). Srbija ima nacionalni i referentan Pejsmejker centar, u sastavu Kliničkog centra Srbije, koji je najstarija ustanova te vrste u istočnoj Evropi i na Balkanu. Osnovao ga je 1967. godine prof. dr Milan Đorđević. Po broju godišnjih implantacija, oko 1.300 ugrađenih svih tipova pejsmejkera, to je najveći pejsmejker centar u Evropi. Ovih dana nacionalni Pejsmejker centar obeležio je 40 godina postojanja. U Beogradu je organizovan naučni skup o savremenoj pejsmejker terapiji, namenjen kardiolozima iz Srbije i regiona. Došli su lekari iz Amerike i Evrope, među njima i Karlo Papone iz Milana, jedan od vodećih stručnjaka za srčane aritmije, Danijel Gras iz Francuske, jedan od pionira lečenja srčane slabosti, Panos Vardas iz Grčke, predsednik Evropskog udruženja za aritmije i pejsmejkere... Skup je bio akreditovan kod Evropske komisije za akreditacije u kardiologiji i upisan u kalendar najvažnijih sastanaka o pejsmejkerima u Evropi za 2007. Prisustvovalo je 240 kardiologa iz Srbije i regiona. - Sastanak je fokusiran na kontroverze i dileme lečenja, a naročito na preventivu upotrebe posebnih pejsmejker-defibrilatora, koji sprečavaju iznenadnu smrt, primenom elektrošoka u roku od nekoliko sekundi, kao i na lečenje uznapredovale srčane slabosti potpuno novim tipovima pejsmejkera koji sinhronizuju rad srčanih komora, kaže docent dr Goran Milašinović, direktor srpskog nacionalnog Pejsmejker centra. U vreme ekonomskih sankcija (1993-2001) oformljena je lista od 1.100 obolelih u Srbiji koji su čekali na ugradnju pejsmejkera. Dolaskom dr Milašinovića za direktora Centra, 2001. počelo je pozivanje na lečenje. Nažalost, u tom čekanju, njih oko 500 je umrlo; a oko 100-150 nisu mogli da dođu; svi ostali su u toku 2001. i 2002. godine operisani. Od 2003. u Srbiji niko ne čeka na ugradnju pejsmejkera. Istovremeno se na ugradnju stenta u krvni sud srca, ili na bajpas operaciju i dalje čeka nekoliko meseci. - Bolesnik biva operisan istog dana ili najkasnije u roku od sedam dana – kaže dr Milašinović. Od 2001. godine ugrađuju se najsavremeniji pejsmejkeri, a mnogi su prvi put u svetu ugrađeni upravo u Beogradu, pa je, tome u čast, na nekim pejsmejkerima ugravirano ime dr Gorana Milašinovića i Pejsmejker centra Srbije. Takva čast pripala je samo nekolicini lekara u svetu. Inače, Goran Milašinović jedan je od vodećih svetskih stručnjaka za pejsmejkere i vodeći ekspert svoje oblasti u širem regionu. Po broju ugrađenih pejsmejkera Srbija je na nivou Italije i Grčke, a daleko iznad zemalja regiona (recimo, Slovenije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije), iako smo do 2001. bili na začelju Evrope. Tada je u celoj Srbiji ugrađeno svega 800 pejsmejkera, a ove godine biće ugrađeno 3.500. Od 2004. godine pejsmejkeri u Srbiji nabavljaju se centralizovano, preko fonda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Tako je, uprkos povećanom broju srčanih oboljenja, smanjen procenat iznenadne srčane smrti. Cena prosečnog pejsmejkera je 700 evra, dok pejsmejker-defibrilatori koštaju oko 10.000 evra. Pacijenti plaćaju zakonsku participaciju od deset odsto, a najviše 30.000 dinara. - Do 2001. u Srbiji je postojalo šest pejsmejker centara, a od toga tri u Beogradu. To je podrazumevalo rizično dugotrajan prevoz do lekara – napominje dr Milašinović. – Zbog toga smo preduzeli šestomesečne specijalizacije lekara iz svih većih bolnica u Srbiji, tako da ćemo do kraja 2008. godine imati 16 do 18 pejsmejker centara u zemlji, što se inače uklapa i u mapu rasprostranjenosti pejsmejker centara u Evropi. Novi centri su otvoreni u Kragujevcu, Užicu, Zaječaru, Zrenjaninu, kao i u KBC Bežanijska kosa i KBC Zvezdara u Beogradu, do kraja sledeće godine otvoriće se još u Kraljevu, Ćupriji, Zemunu, a potencijalno i u Valjevu, Somboru i Kosovskoj Mitrovici.