Još uvek moćan, ali dokle...

Zavod za udžbenike navršava ovih dana 50 godina postojanja. Posle svih transformacija kroz koje je prošlo srpsko društvo i urušavanja velikih izdavačkih kuća i izdavaštva tokom devedesetih, šta on predstavlja danas, izražavaju li se njegovi produkcioni bilansi (i resursi) i dalje velikim ciframa? Jednostavnije rečeno, je li to još uvek moćna izdavačka kuća kao što je nekada bila? To, na početku razgovora, pitamo prvog čoveka Zavoda, koji s neskrivenom zebnjom kaže: - Zavod za udžbenike je još uvek moćna izdavačka kuća, ali nisam siguran dokle će biti. Izdavaštvo je još uvek u krizi, dovoljno je da navedem da mnogi izdavači ne plaćaju autorima honorare ili su veoma mali. Neki autori i ne pitaju za honorare, zadovoljni su izlaskom knjige. I kada ne bi bilo drugih problema u izdavaštvu, i ovo bi bila opomena i upozorenje da nešto nije u redu. Možda ni kod nas honorari nisu na zavidnoj visini, ali se isplaćuju uredno. Problema će biti sve dok se izdavači ne udruže i stave zajedničke interese iznad sopstvenih i sve to regulišu pravnim propisima u Narodnoj skupštini. Zavod i dalje ostvaruje velike prihode i kao javno preduzeće mora da ih iskaže pred državom i ne sme ništa da skriva. Godine 2005. bili smo 30. u državi po ostvarenoj čistoj dobiti i mislim da je to za jednu izdavačku kuću uspeh vredan svake pažnje. Neko bi morao da se zapita kako je moguće da prethodnih godina, kada je Zavod bio potpuna monopolistička kuća, nije mogao da ostvari ni približan prihod. Samo 2003. godine, kada smo bili poslednji put povlašćeni izdavač u državi, odštampali smo 10 miliona knjiga! Da li izvesna demonopolizacija izdavanja udžbenika na neki način dovodi Zavod u neravnopravan položaj sa privatnim izdavačima koji su počeli da se bave ovim poslom? Da li je sadašnja tzv. konkurencija samo proširila krug onih koji dele kolač koji je ranije pripadao samo Zavodu ili se to već, na očekivan način, odražava na kvalitet i cene udžbenika? - Nesporna je činjenica da je monopolizam trebalo ukinuti, ali ne putem Ogleda koji je izdao 2003. godine tadašnji ministar Gašo Knežević, već zakonom o udžbenicima. Ogled je privremeni pravni akt i pride je stavljen iznad zakona. Ima dve godine kako Nacrt zakona o udžbenicima čami u Ministarstvu prosvete i dok se on ne usvoji, vladaće anarhija u izdavaštvu udžbenika. Međutim, nije u tome kraj ove priče. Ogled jasno propisuje: “Izdavači koji učestvuju u ogledu obavezni su da proporcionalno osiguranom tiražu na srpskom jeziku preuzmu obavezu pripreme i štampanja udžbeničkih kompleta na manjinskim jezicima, po istoj ceni prodaje izdanja kao na srpskom jeziku.” Ovog propisa retko se ko pridržava ili se uopšte ne pridržava, a prosvetna inspekcija ne preduzima nikakve korake. Ne samo naši izdavači, već i izdavači iz drugih država (Austrije, Slovenije, Hrvatske), koji su dobili pravo da štampaju udžbenike, bave se samo profitabilnim izdanjima, dok mi, kao javno preduzeće, moramo da štampamo sve što je Ministarstvo prosvete propisalo, a to znači daleko više neprofitabilnih od profitabilnih udžbenika. Sledeći primer je, možda, drastičniji. Privatni izdavači su nas optužili da dajemo veliki rabat školama, između 20 i 25 odsto. Na sastanku privatnih izdavača i Zavoda kod ministra prosvete gospodina Vuksanovića ispostavilo se da privatni izdavači nude knjige sa rabatom i do 45 odsto! Da bismo se zaštitili od ove neravnopravnosti, bili smo primorani da uputimo pismo ministru prosvete Zoranu Lončaru s molbom da ubrza akciju na donošenju zakona o udžbenicima i utvrdi da li se privatni izdavači pridržavaju propisa iz Ogleda. Ako se ova dva pitanja ne reše na obostrano zadovoljstvo privatnih izdavača i državnog izdavača, Zavod će biti prinuđen da preispita svoju izdavačku politiku, imajući na umu samo jedan cilj – da odbrani sopstvene interese u ovoj, očigledno, neravnopravnoj konkurentskoj utakmici. Kolika je za vladajuće stanje odgovornost na prosvetnim vlastima, šta one sve propuštaju da urade da bi se došlo do neke uravnoteženije i osmišljenije obrazovne politike, ne samo kada je u pitanju otklanjanje haosa u izdavanju udžbenika nego i haotičnih reformskih poduhvata u školstvu na svim nivoima? - Često ponavljam da je naša najveća nevolja u našem siromaštvu, odnosno u nedovoljnoj stavci u državnom budžetu o potrebama obrazovanja. U podeli državnog budžeta najgore prolaze tri ministarstva: prosvete, kulture i nauke. Ne kažem da je bolje u drugim državama, posebno sličnim našoj, ali mnoge bogatije države imaju jače budžete, pa je ta razlika manje osetljiva. Verujem da je to problem broj jedan. Drugi problem je u tome što se obrazovanje mora urediti i uskladiti zakonima koji su nam preko potrebni. Nedostaju nam zakoni o udžbenicima, predškolskom vaspitanju, osnovnoj školi, srednjoj školi i da dalje ne nabrajam. Sa malo više para i sa malo više zakonodavne aktivnosti može se krenuti napred i tek posle toga upotrebio bih odavno obesmišljenu reč – reforma! Od odgovornosti se, u svakom slučaju, ne mogu amnestirati ni stranačka rukovodstva kojima su uvek preča briga kadrovi nego programi. Tu negativna selekcija dolazi do ništa manjeg izražaja nego u (prelaznom) komunizmu. Zar danas ne bi bilo primerenije da se rukovodeća mesta u javnim preduzećima i stručnim službama u državnim institucijama popunjavaju preko konkursa, umesto ovim kompromitujućim i grabežljivim stranačkim raspodelama o kojima već mesecima izveštavaju mediji? - Mislim da bi tako bilo bolje i jedino ispravno, jer bi tim putem na važna mesta dolazili sposobni ljudi, bilo da su stranački opredeljeni ili ne. Bila bi to za društvo i državu velika dobit, koja bi kod građana ulivala sigurnost i uverenje o poštenom i domaćinskom gazdovanju državnom imovinom. Ali treba biti realan, naše društvo, naša savitljiva demokratija i izražena stranačka uskogrudost još nisu spremni za taj poduhvat. Nažalost! Strepite li vi za svoje mesto, kad Zavod dobije novog (su)vlasnika, kojem će, kako govore iskustva drugih, najmanje biti važno jeste li vi svoj posao do sada obavljali manje ili više uspešno? - Ne, redovan sam profesor Univerziteta u Beogradu i pri kraju univerzitetske karijere. Nezavisan sam i slobodan i uvek mogu da se vratim na Filozofski fakultet i tu okončam svoju karijeru. Kada Zavod dobije suvlasnika ili, potom, vlasnika, ostaću pod uslovom da sam mu potreban i pod uslovima koje mogu da prihvatim. Rezultati koje sam ostvario jedina su mi preporuka i ne treba mi druga. Činjenica je da mi je posredno upućena jedna nepristojna pretnja. Nije me uplašila, ali se pitam kako će se takva osoba ponašati prema radnicima kada se na taj način izražava o njihovom direktoru. Moja obaveza je da štitim interese države i Zavoda, i kada moja sudbina bude zavisila od volje takvog kupca, biću već na starom dobrom profesorskom mestu. Neposredno smo pred obeležavanjem jubileja Zavoda, a i od sajma knjiga ne deli nas više od mesec dana: možemo li očekivati uobičajenu izdavačku ponudu Zavoda ili, za ovu priliku, i nešto više, i specijalno? - Lep je ovo jubilej za jednu obrazovnu instituciju i u skladu sa njim, pravljen je naš izdavački plan. Renovirali smo naše prostorije, kupili magacinski prostor u Maloj Moštanici i veoma obogatili izdavački plan, kako u oblasti udžbeničke literature (što se vidi iz prethodnog broja NIN-a u kojem su objavljene nagrade “Stojan Novaković”), tako i u vanudžbeničkim izdanjima. Od velikog broja novih knjiga spomenuću samo neke. Vrhunac delatnosti u oblasti školskog vaspitanja je naša knjiga Školsko sveznanje, prva originalna enciklopedija ove vrste kod nas. Zatim, sabrana dela Qubomira Tadića, Sime Matavulja (zajedno sa zagrebačkom “Prosvjetom”), Jovana Karamate, Branka Lazarevića i osmotomni Dnevnik Nikole Krstića... Tu su i monografija Fruška gora sa dokumentarnim filmom na DVD-u u trajanju od 60 minuta, Bibliografija Zavoda za udžbenike, Pola veka Zavoda za udžbenike, Zoran Đinđić – biografija i niz drugih izdanja. Bilo bi potrebno mnogo prostora da navedemo i produkciju koja ulazi u sferu nastavnih sredstava. Imamo čime da se predstavimo i na proslavi jubileja i na sajmu knjiga, i nećemo se postideti. Startujete, dakle, ne samo sa školskom enciklopedijskom literaturom, preko Male srpske enciklopedije, i sa opštom. Koliko znamo, Zavod je partner Akademiji i Matici srpskoj i oko izrade nacionalne enciklopedije. Da li samo tehnički (partner), kako ga neki predstavljaju, ili kao stvarni učesnik u ovom poduhvatu? - Zavodova Mala srpska enciklopedija, novo i autorsko delo, trebalo bi da se pojavi do kraja ove godine. Uz Školsko sveznanje biće to naše najznačajnije delo, sa kojima Zavod ozbiljno započinje rad na leksikografiji. Pre nekoliko dana dogovorili smo se oko poslova na izdavanju Srpske enciklopedije u 10 tomova i podelili nadležnosti. Nadam se da će one biti usvojene i potpisane od strane sve tri institucije u ovom poslu dan pre izlaska ovog intervjua i da će time biti stavljena tačka na sve nesporazume. Verujem da će tim sporazumom svi biti zadovoljni i da će se brže krenuti sa ostvarenjem projekta, sa kojim već prilično kasnimo. Ako Zavod za godinu i po dana može da se pojavi sa dve jednotomne enciklopedije, zašto ove tri institucije ne bi mogle, iduće godine, posle tolikogodišnjeg rada i truda, da se pojave sa prvim tomom Srpske enciklopedije? Nije li projektovana “Srpska enciklopedija” neka vrsta zarobljenika dveju mastodontskih nacionalnih ustanova i ne sužava li to, i ograničava, potencijalni i poželjni krug njenih saradnika? Ne smatrate li da se to može nepovoljno odraziti i na njeno koncipiranje? Kakav su indikator u tom smislu dve već publikovane knjige “Srpskog biografskog rečnika”? - Nesporno je da su SANU i Matica srpska imali i da imaju svoju važnu ulogu u srpskom društvu. Pošto nismo imali nijednu leksikografsku instituciju, Akademija je ponudila svoje usluge u radu na Srpskoj enciklopediji. Namera je bila dobra, ali poslovi oko realizacije išli su presporo, iz više opravdanih i neopravdanih razloga. I danas, posle donošenja Zakona o Srpskoj enciklopediji, oni ne idu brzo i to jeste jedan od problema. Plaši me ta činjenica i ukazuje na mogućnost da i ona može doživeti sudbinu višedecenijskog rada na Srpskom biografskom rečniku. Tako usporen rad ne bi smeo da se ponovi. Što se koncepcije tiče, mislim da je dosta široko zamišljena i dobro osmišljena. U ovako važnim i obimnim poduhvatima mogući su propusti, ali se nadam da ćemo, na kraju, isplivati iz svih vrtloga, koje smo sami prethodno stvarali. Da li je budućnost srpske enciklopedistike u razvijanju i jačanju monopolske pozicije na tom polju Akademije i Matice ili u stvaranju nacionalnog leksikografskog zavoda? - Postoji samo jedno dobro rešenje – osnivanje Leksikografskog zavoda Srbije u prestonom gradu.