Born kao Bond

Godina 2007. je, bez sumnje, godina filmskih serijala. Posle pojavljivanja treće epizode “Oušenovih 13” i četvrtog nastavka “Umri muški” možda se ovog leta i najmanje očekivalo od filma Pola Gringrasa “Bornov ultimatum”, iz kultne filmske franšize o profesionalnom ubici DŽejsonu Bornu. Ipak, nova priča o Bornu, delimično zasnovana na romanima Roberta Ladlama, pokazala se kao najprijatnije ovogodišnje filmsko iznenađenje oborivši na samom početku sve rekorde gledanosti, dok je magazin “Forbs” proglasio Meta Dejmona (tumači agenta Borna) trenutno najboljom holivudskom investicijom. Nova priča o profesionalnom ubici DŽejsonu Bornu, koga je regrutovala CIA da bi od njega napravila besprekorno obučenog teroristu, koji je van domašaja svih ali uvek na usluzi vladi, ostaviće bez daha sve prave ljubitelje akcije i avanture. Born u ovom nastavku pokušava da sazna nešto o sebi i svom identitetu i to će ga umalo koštati života. Vlada je u njegovu obuku uložila 30 miliona dolara i ne želi da bilo šta izmakne kontroli. Kad profesionalni i hladnokrvni Born poželi da sazna ko je ubio njegovu devojku iz prošlog nastavka (Franka Potente) postaće više od obične “ljudske mašine”. Rekonstruišući događaje iz prošlosti kojih se skoro ne seća, jer je tako obučen, i povezujući nove činjenice, Born će pokušati da “raskrinka” mrežu vladinih ljudi koji su zaduženi za kontrolu profesionalnih ubica. Tragajući za odgovorima na pitanja, on će preći put od Moskve, Pariza i Madrida do Londona i Tangera, izbegavajući i skrivajući se od operativaca CIA i federalnih agenata, da bi se na kraju vratio tamo gde je njegov identitet i stvoren, na ulice Wujorka. Završna scena, antologijska jurnjava kolima kroz Sedmu aveniju i okolne njujorške ulice je za pamćenje. Svakako, to je i najbolji deo filma. Ipak, vrhunskoj akciji, punoj napetosti i energije nedostaje malo emocija. U tom smislu napravljen je blagi zaokret u odnosu na prethodne epizode o Bornu. U ovom nastavku Born postaje inteligentniji i ozbiljniji. Wegova borba protiv “sistema” u kome su ljudi samo “materijal” za ostvarivanje “velikih državnih ciljeva” postaje sve sofisticiranija. Born ne uživa u ubijanju, ali i ne okleva. On je pravedni profesionalac i zato sve više podseća na legendarnog DŽemsa Bonda. I sve manje Born a sve više Bond, to je utisak koji se lagano ali vrlo čvrsto nameće posle gledanja trećeg nastavka. Ono što najviše nedostaje kompletnom utisku su šarmantni agent i lepe žene pa bi i Born mogao komotno da promeni ime. Naravno, teško je verovati da je takva čak i blaža transformacija Borna u nekom od sledećih nastavaka moguća jer je reč o originalnoj priči koja nema mnogo sličnosti sa legendarnim romanom Jana Fleminga o agentu Bondu. Met Dejmon je još jednom sjajno odglumio Borna. Wegova mirna i staložena gluma besprekorno uvlači i ni na tren ne ispušta gledaoca iz filma. Zato on i nema potrebu da bude Bond jer je ovim briljantnim trećim nastavkom uspeo da ostvari i definiše “kult” novog savremenog Bonda. I nemojte se čuditi ukoliko se uskoro “sinonim Born” bude sve više koristio umesto legendarnog, ali i već odavno istrošenog i penzionisanog agenta Bonda.