Steže se oko vrata

Moram priznati da sam se osećao zatečenim kada sam pre nekoliko dana čuo da se izdaje “obavezujuće uputstvo”. Ovo se uputstvo, da podsetim cenjeni auditorijum, odnosi na obaveznost prenosa sednica republičkog parlamenta. Sam po sebi ovaj jezički izraz je dosta rogobatan. Podsećam da je isto uputstvo izdalo savetodavno telo Republičke radiodifuzne agencije. Pravničkom analizom uputstvo bi se svrstavalo pre u dispozitivne pravne norme (koje strane u nekom pravnom poslu same stvaraju), a ne norme imperativnog karaktera koje se moraju doslovno izvršavati. Međutim, dajući obaveznost uputstvu, ono prelazi u sferu imperativnosti – prinudnosti. Analizom ovakve “jezičke složenice” i njenim tumačenjem, dolazimo do toga da je u stvari uputstvo izdalo savetodavno telo koje nema tu snagu da izda naredbu (odluku, rešenje), ali je tom uputstvu dodat ton obaveznosti, pa je to uputstvo dobilo ipak predznak prinudnog karaktera i stvorilo za drugu stranu (RTS) obavezu. Uputstvo, po svojoj pravnoj prirodi, u sebi ne sadrži sankciju, obično se u svakodnevnom životu može sresti, kao npr. uputstvo za upotrebu nekog električnog aparata, kojim se vlasnici od strane proizvođača i servisera upućuju – upozoravaju da se pridržavaju uputstva radi pravilne upotrebe istog. Pomenuto uputstvo u sebi već sadrži naznaku sankcije, čim obavezuje. Sankcija bi najverovatnije bila gašenje signala RTS-a ili pak nešto drugo. Postavlja se pitanje da li je na taj način savetodavno telo prekoračilo svoja ovlašćenja (na to pitanje odluku bi trebalo da Ustavni sud Srbije, kojeg nema). Isto tako, nameće se pitanje: ako je ovakvo uputstvo obavezujuće u smislu činjenja, da li se isto tako moglo izdati i u smislu nečinjenja, odnosno zabrane? Po svoj prilici, izgleda da može, tako da se ubuduće može očekivati da se nešto i zabrani (protivteža činjenju je nečinjenje), putem savetodavnog organa i njegovog uputstva. Možemo očekivati da će se ubuduće vlast vršiti “obavezujućim uputstvima”. Građanima i TV gledaocima ostaje samo da se pridržavaju uputstava i gledaju ono na šta se obavezuju. Živeći sa svim tim, čovek oseća da mu se nešto polako steže oko vrata i da sve teže diše. Politika je zavladala svakodnevicom. Vladimir Kovčić, Beograd