Barselona u Beogradu

Beogradu je pripala čast da posle nekoliko svetskih metropola bude prvi grad u jugoistočnoj Evropi kome je došla u goste velika izložba “BARCELONA IN PROGRESS”. Zasluga za njeno priređivanje pripada, u prvom redu, idejnom tvorcu arh. Hosepu Asebilju, direktoru za urbano planiranje Barselone regional, zatim Španskoj ambasadi i Institutu Servantes u Beogradu, a, sa naše strane, Urbanističkom zavodu Beograda. Tokom druge polovine septembra posetiocima se pruža prilika da se u izvrsnoj izložbenoj postavci, u prikladnom prostoru galerije SUPERSPEJS, upoznaju sa dvodecenijskim razvojem i budućim planskim zahvatima jednog od najlepših mediteranskih gradova. Ova veoma pregledna vizuelna predstava, komponovana od fotografija, maketa i crteža, odvija se pred posmatračima redosledom podeljenim na četiri razdoblja: 1980-1987. – Urbanistička arhitektura; 1988-1992. – Olimpijska Barselona; 1993-2004. – Postolimpijska do Foruma; 2005-2010. – Budući projekti. Prva prikazana etapa nastala je posle odlaska Franka i pojave početnih demokratskih promena, a donela je Barseloni više od 140 transformisanih gradskih prostora, koji nisu bili velikog obima, ali su pokrenuli razvojni zamajac čije će se puno zahuktavanje desiti u četvorogodišnjem periodu pred održavanje Olimpijskih igara 1992. godine. Taj period je obogatio Barselonu ne samo nizom velikih sportskih objekata, nego i mnogim javnim arhitektonskim i urbanističkim ostvarenjima. Treće razdoblje su obeležile gradske rekonstrukcije i prekomponovanje urbanog tkiva na nesređenim priobalnim zonama i u posustalim industrijskim kvartovima. Umesto njih, putem transformacije ili izmeštanja, primat su dobile tercijalne delatnosti, a novi stambeno-poslovni kompleksi izašli su na morsku obalu. Četvrta etapa posvećena je novim projektima, koji će Barselonu učiniti još uređenijim, efikasnijim, prijatnijim i atraktivnijim gradskim organizmom. Arhitektura današnje Barselone obiluje mnoštvom izuzetnih dela, bilo da ona čine dugovremenu baštinu, bilo da su kreirana u poslednjih petnaestak godina. Gaudijeva dela su bez sumnje i sada najpoznatija znamenja najvećeg grada Katalonije, ali im se sve više pridružuju i savremena ostvarenja. Pored nadahnutih kreacija španskih graditeljskih velemajstora, kao što su Bofil, Kalatrava i Moneo, u novoj slici grada našli su zapaženo mesto i ostvarenja poznatih stranih tvoraca poput Francuza Nuvela, Amerikanaca Majera i Gerija, Engleza Royersa... U celom događaju obuhvaćenom nazivom “BARCELONA IN PROGRESS” pored izložbe svoj udeo imaju i predavanja, te Kreativna radionica predviđena za kraj septembra u Urbanističkom zavodu Beograda, uz sudelovanje španskih i naših stručnjaka. Otuda je nesumnjivo da će priredba “BARCELONA IN PROGRESS” proizvesti i plodotvoran podsticaj na budući rad naših arhitekata i urbanista, a, istovremeno, poslužiti i kao pravi uzor našim priređivačima izložbi sličnog tematskog sadržaja.