Pandur postrojava policiju

Usred sveopšte svađe o budućoj organizaciji policije u BiH, poznati bošnjački političar, poslanik i ministar u nekoliko navrata Muhamed Žilić javno je izneo tezu kako se u Republici Srpskoj pravi nova vojska i to u okviru Lovačkog saveza. Po njemu, to je bezmalo četvrt miliona legalnih dugih cevi, kao u državi srednje veličine. Cela ta priča ni u jednom detalju, dabome, nema blage veze sa istinom, ali ona zgodno odslikava stanje odnosa u BiH. Bajkovita priča o reformi policije, o njenoj depolitizaciji, profesionalizaciji i slično, nakon nešto više od tri godine ogoljena je do kraja. U Sarajevu više se i ne trude da političkim frazama sakriju stvarni cilj, a to je komanda nad policijom u RS ili kako to žargonski vole da kažu – razoružavanje. Po mirovnom ugovoru i Ustavu, policija je u nadležnosti entiteta i reformisana je po merama međunarodnih policijskih snaga koje su delovale pod okriljem Ujedinjenih nacija, još pre pet godina. A onda je u vreme namesništva Pedija Ešdauna proglašeno da se ide u novu reformu. U početku je sve delovalo prilično maglovito, ali se u mučnim političkim pregovorima ipak otkrilo da se pod tom drugom reformom u stvari podrazumeva ujedinjavanje, pravljenje jedinstvene policije BiH. Lordu je istekao mandat i policija mu je ostala „rana neprebolna”, ali sve je nastavio njegov naslednik Miroslav Lajčak. Mladi i vrlo ambiciozni slovački diplomata za nekoliko meseci svog namesništva obezbedio je da ga u ovom poslu podrže Solana i Ren iz Brisela. Postavljen je i uslov – „ukoliko se ne postigne dogovor o reformi policije, BiH neće potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom”. I još, kako, prema Dejtonu, nema mogućnost da nametne da to sve izglasaju domaće političke snage. Ponudio je tekst sporazuma o toj reformi, a onda je na jednoj sarajevskoj televiziji i objasnio: „Simbolički ostaje policija RS, ali suštinski BiH dobija jednu policiju.” Još je i sasvim ozbiljno pripretio da će kazniti ključne igrače na političkoj sceni – Silajdžića i Dodika. Silajdžića zato što ne prihvata ni „simbolični ostanak policije RS”, a Dodika zato što ne odstupa od svoje argumentacije, a ona je: po Ustavu policija je u nadležnosti entiteta, sve policije u složenim evropskim državama organizovane su u skladu sa ustavnim ustrojstvom države i, konačno, najšira javnost ne pristaje da se policijska nadležnost izmesti iz Banjaluke u Sarajevo. Ipak, pritisnuti rokom, pretnjama i najavama sankcija, Dodik i Silajdžić su potpisali neveliki papir pod nazivom „protokol” i izazvali opštu političku zbrku. Dodik: „Ovim je sačuvana policija RS.” Silajdžić: „Ovim dobijamo jedinstvenu policiju BiH, policija RS nestaje.” Ali, nisu to jedine kontroverze. Nakon „protokola” puca bošnjački, a delom i srpski politički blok. Naime, u svim dosadašnjim trogodišnjim političkim pregovorima političari su, bez obzira na partijsku pripadnost, nastupali nacionalno monolitno. Sad šefovi SDA i SDP-a Sulejman Tihić i Zlatko Lagumdžija optužuju Silajdžića za izdaju, a iz SDS-a tvrde da je Dodik neovlašćeno izašao izvan okvira koje je srpskim pregovaračima utvrdio parlament RS. Ovdašnji analitičari pokušavaju da odgonetnu da li je „protokol” izvorno delo Silajdžića i Dodika ili je reč o međunarodnoj diplomatiji iza scene (bez znanja Lajčaka) i, drugo, nije li Lajčak ovim dovoden u situaciju da je suvišan. Slovak je javno poslao poruku da mu potpisani papir deluje nedorečeno, ali da će se još nekoliko dana proučavati. U međuvremenu šereti se zabavljaju doskočicom kako „pandur postrojava policiju”, a reč je o tome da u ime međunarodne uprave na čelu reforme policije stoji mađarski diplomata (bio je i ambasador u Beogradu) Jozef Pandur.