Uvek će pred nama biti neki rok

Opravdano se može sumnjati da je ministar spoljnih poslova u Vladi Srbije Vuk Jeremić preterano aktivan. Za novinara NIN-a imao je dvostruko više vremena nego obično, ali ovaj ipak nije stigao da postavi još dve trećine pitanja, jer je ministar imao druge obaveze. Razgovarali smo sa ministrom u ponedeljak i pošto živimo u zemlji u kojoj događaji pretiču jedan drugog na punoj liniji i najoštrijoj krivini, poslali smo ministru još nekoliko pitanja povodom izjave Agima Čekua da će proglasiti nezavisnost Kosova nekoliko dana posle 10. decembra, ali i Vitalija Čurkina, ruskog ambasadora u Ujedinjenim nacijama, da „kraj ne mora da bude 10. decembra” ali i da Rusija zna da se rešenje ne može odlagati u nedogled. Ministar nije imao vremena da odgovori na dodatna pitanja: sednice, neformalni razgovori, jurnjava na avione, gužva na aerodromu u Sevilji... Moglo se sa Jeremićem razgovarati o koječemu, ali pošto vlada nameće Kosmet kao jedinu temu, držali smo se nje, pokušavajući da od ministra doznamo ono što u medijima nije već objavljeno, proveravajući koliko je „optimizam” kojim zrače zvaničnici Srbije u razgovorima o statusu Kosmeta opravdan a koliko je olako obećani optimizam. Srbija je u NJujork putovala u dva aviona, spavala u dva hotela, konačno na razgovore sa Albancima sa Kosova i Metohije došla je odvojeno, jedan njen deo, ekipa premijera Vojislava Koštunice kasnila je deset minuta? - Delegacija Republike Srbije sa predsednikom Borisom Tadićem na čelu, u kojoj sam bio i ja, kao ministar spoljnih poslova, stigla je u NJujork ranije zbog učešća na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Premijer Vojislav Koštunica došao je na same pregovore sa Albancima sa Kosmeta, krajem nedelje. U NJujorku je uvek problem sa hotelima kada je Generalna skupština, a sa saobraćajem uvek ima nevolja. Svaka insinuacija da to demonstrira neku razjedinjenost, da je to dokaz da nema zajedničkog stava, nije tačna. I pre puta smo se dogovarali, a i noć uoči pregovora smo nekoliko sati finalizirali ono o čemu smo se ranije dogovorili. Prethodno pitanje je trebalo da bude ilustracija za tvrdnju Živorada Kovačevića, predsednika Saveta za spoljnu politiku, da u Srbiji postoje dve spoljne politike? - Ne. Postoji jedna spoljna politika. Utvrđuje je vlada, sprovodi u delo Ministarstvo spoljnih poslova, zajedno sa predsednikom Srbije, čija je ustavna obaveza da predstavlja zemlju u inostranstvu. Šta je spoljna politika kada je Crna Gora u pitanju: da je kvazidržava ili da je susedna država sa kojom valja razvijati dobrosusedske odnose? - Crna Gora je međunarodno priznata država, članica Ujedinjenih nacija, izuzetno važan sused sa kojim treba da gajimo najbolje moguće odnose. U slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta, Srbija šalje vojsku na Kosmet, kako je rekao državni sekretar Dušan Proroković ili to ne činimo? - Važno je da konačno otklonimo nesporazum u vezi sa tom izjavom “NJujork tajmsu”. Razgovarali smo o tome na vladi, na moj zahtev. Ministar Slobodan Samardžić je kazao da je Proroković pogrešno shvaćen. Srbija neće pretiti nasiljem. Striktno ćemo se držati međunarodnog prava. Koristićemo sva politička i diplomatska sredstva, ali vojno nećemo samostalno delovati. Ako treba, možemo da delujemo zajedno sa KFOR-om. Nije jasno ni da li je politika vlade evrointegracije ili evroatlantske integracije, što će reći NATO-a, da ili ne? - To sada nije relevantna tema. Da bismo smisaono razgovarali o tome, treba prvo da ispunimo praktične preduslove za članstvo. Sada smo u Partnerstvu za mir i u vladi postoji apsolutna saglasnost da treba da se maksimalno angažujemo u svim njegovim programima. To će nam omogućiti da učvrstimo našu evroatlantsku perspektivu. Mislim da u bezbednosnom i odbrambenom smislu moramo da budemo u saglasju, da budemo kompatibilni sa našim okruženjem. Činjenica je da će za tri do pet godina sve države na Balkanu biti članice NATO-a. Mi bismo u bezbednosnom smislu tada bili izolovano ostrvo. Ali, ne treba sada trošiti snage na tom pitanju jer još nije vreme za njega. U svakom slučaju, građani će o tome da odluče na referendumu. Ali, to pitanje postavlja DSS i kaže “Ne NATO, iz političkih, moralnih i finansijskih razloga”. Dakle, pita drugi najjači član vlade ili najjači zato što daje premijera? - Razumem sve te razloge, pogotovo moralne. Niko od nas ne može da zaboravi 1999. godinu. No, ta diskusija sada ničemu ne koristi. Važno je ono o čemu se vlada saglašava, a to je angažman u Partnerstvu za mir i na tome treba raditi. Ako smo utvrdili šta je spoljna politika vlade, da se vratimo u NJujork. Pre pregovora sa Albancima sa Kosmeta ste imali duel sa Saljijem Berišom, premijerom Albanije. Šta bi? - On je, kao i svaki drugi šef delegacije, trebalo da Skupštini UN saopšti svoj pogled na svet. Ali je on dve trećine izlaganja posvetio Kosmetu. Statut UN dozvoljava da replicirate šefu države ili premijeru ako se meša u vaše unutrašnje pitanje. Zato sam mu replicirao. Dan ranije bila je samo jedna replika kada je predsedavajući Skupštine UN pozdravio predstavnika Makedonije, kao Republike Makedonije, na šta su odmah Grci replicirali da nije reč o Republici Makedoniji nego o Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Za mene je Berišin govor bio prilika da prstom pokažem na problem koji je svima očigledan, na opasnost koju nosi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta. Zato sam rekao da premijer Beriša nalazi za shodno da se meša u unutrašnje stvari jedne zemlje zato što na njenoj teritoriji živi etnička grupa kojoj on pripada i da još tu grupu poziva na secesiju. Pitao sam: “Gospodo, imate li takav primer u susedstvu?”, znajući da primera ima užasno mnogo, ne samo u Africi i Aziji. I u pregovorima sa Albancima bili ste “loš policajac”. Objašnjavali ste Agimu Čekuu, premijeru Kosova, nelogičnosti u njegovom predlogu? - Pa on se zalagao za sporazum o dobrosusedskim odnosima dve države, Srbije i Kosova, a nešto kasnije u svom izlaganju rekao da mu je jasno da Srbija dugo, dugo neće moći da prizna Kosovo. Jednostavno sam ga pitao: ako mislite da vas nećemo priznati, o kakvim dobrosusedskim odnosima govorite, nije li to ciničan predlog koji samo treba da “pojede” vreme za pregovore. Čeku je, takođe, zahtevao da ih ne zovemo Albancima sa Kosmeta, jer je on premijer Kosova, a ne Albanaca sa Kosova, i da je to delegacija Kosova. Rekao sam da vidim samo Albance i da mislim da su svi oni sa Kosmeta. Možda će oni zato sutra u delegaciju staviti nekog Srbina, ali će on biti njihova marioneta, a ne autentični predstavnik Srba sa Kosmeta. Neki izvori NIN-a sa razgovora u NJujorku, kažu da je Veton Suroi učinio iskorak? - On je bio mnogo uglađeniji. Govorio je da moramo da definišemo naše odnose ne pominjući pri tome dve države. To je pomak. Govorio je o odnosima Beograda i Prištine. I mi hoćemo da govorimo o tome, ali bez zadiranja u pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Kažu da ste i vi uveli vreme kao novi element pregovora. Svojevremeno je Leon Kojen govorio da za 20 godina Srbi i Albanci neće raspravljati o stvarima oko kojih se sada glože, jer će biti u EU i suverenitet, integritet i nezavisnost će biti reči sa drugačijim sadržajem? - Nisam mislio na odlaganje rešenja. Rekao sam da, ako gledamo problem u dve dimenzije – Albanci i Srbi – nećemo lako naći rešenje, ali da do njega možemo doći ako uključimo i treću dimenziju – vreme, jer tada govorimo o evropskoj integraciji celog zapadnog Balkana. Sve zanimaju rokovi. Šta je rok u toj vašoj vremenskoj dimenziji? - Ne bih mešao rok dogovora i vreme za ostvarenje, za primenu dogovora. Kada sam govorio o vremenskoj dimenziji, mislio sam na vreme potrebno za primenu rešenja. Naravno, mislim da je veštačko oročavanje rokova pregovora – pogubno. To sprečava konstruktivne razgovore, dokle god neko misli da posle izvesnog roka sledi automatsko ostvarivanje njihovog cilja. Izgleda da 10. decembar nije krajnji rok? - Duboko verujem da ćemo tražiti rešenje dok ga ne pronađemo. U periodu pred nama uvek će postojati neki datumi. Da li je to 10. decembar ili neki drugi datum, svejedno. Oni će predstavljati prolazno vreme, značajne trenutke, ali ipak prolazno vreme do krajnjeg dogovora. Nema pretnje silom dok traju pregovori. To je, možda, najvažnija stvar rečena u NJujorku. I onda se pojavi nekakva vojska Albanaca sa Kosmeta na Prištinskoj televiziji. To je najotvorenija pretnja nasiljem. Pa čak i generalni sekretar UN Ban Ki Mun kaže da nestrpljivi Albanci mogu da se late oružja? - Mi moramo da se borimo protiv takvog načina razmišljanja. Nasilje ili pretnja nasiljem ne smeju biti argument u procesu. Da li je Volfgang Išinger zamerio Agimu Čekuu za taj prilog Prištinske televizije? - Ne znam. A da li ste vi to rekli Išingeru? - Momentano smo reagovali i prema Ujedinjenim nacijama i prema trojci i prema Evropskoj uniji. Šta je odgovor? - Svi su razumeli i rekli da će izvršiti pritisak na Prištinu. Pomenuti Išinger je prvi čovek pregovaračke trojke. Postoji mišljenje da ne pregovaraju Priština i Beograd, nego su pregovori unutar trojke – Evropska unija, Rusija, Amerika. Šta oni odluče, Koštunica i Čeku ima da aminuju? - Uloga trojke je od kritične važnosti, naročito od kada je počela rasprava da li bi priznavanje nezavisnosti Kosmeta bilo presedan i kakve bi posledice imalo. Za Srbiju je važno da ne može da sačuva integritet ako ne uspostavi dijalog sa Albancima sa Kosmeta. Dosad ga nismo imali, sada ga imamo i pričamo o statusu. Bez obzira na to šta se bude događalo u trojci ili međunarodnoj zajednici, moramo da nastavimo dijalog sa Albancima sa Kosmeta. Razumljivo je da ćete nastaviti dijalog sa Albancima, ali ko donosi odluku: Beograd, Priština, trojka? - Mislim da je jasno da nema rešenja bez pristanka Beograda i Prištine i da bez toga nema odluke Saveta bezbednosti, što znači da na snazi ostaje Rezolucija 1244. Odbacujete mogućnost da Rusija pristane na neko rešenje i kaže Beogradu “To je to” i da bez obzira na mišljenje Beograda takav stav bude usvojen u Savetu bezbednosti? - Ne postoji nijedan signal da bi oni mogli tako nešto da urade. NJihov stav je jasan: podržavamo kompromisno rešenje. Hajde da onda razjasnimo dva detalja iz razgovora o statusu Kosmeta. Aleksandar Bocan Harčenko, ruski član trojke, navodno je ponudio da se razgovara ne o statusu Kosmeta nego o odnosima Beograda i Prištine. Pregovarački tim Srbije to nije prihvatio? - Ovo su pregovori o statusu. I to nije bio predlog Harčenka nego trojke. To je bio pokušaj pravljenja mosta između dve pregovaračke pozicije. Ostalo je, međutim, da pregovaramo o statusu, što je bio naš zahtev. Delegacija Srbije je imala primedbe i na papir koji je po američkom predstavniku Vizneru sastavio Rus Harčenko i u kome se pominje Ahtisarijev plan? - Reč je o zaključku sa sednice Kontakt grupe, na kome je trojku predstavljao Harčenko, ali on nije pisao taj izveštaj. Naravno, u tom izveštaju ima stvari koje su mogle biti bolje formulisane za nas, ali je važno da nema prejudiciranja rešenja i da su tu i dalje jasno apostrofirani Rezolucija 1244 i Savet bezbednosti. Ali se tu pominje i Ahtisarijev plan za koji naši pregovarači tvrde da je “mrtav”? - Kaže se da je Ahtisarijev plan na stolu kao i svako moguće drugo rešenje. On se tu ne ističe kao prvi među jednakim. Mogu da shvatim da je na tome insistirala većina u Kontakt grupi, ali to je mnogo slabija formulacija od bilo koje dosadašnje podrške Ahtisarijevom planu. Ali, Išinger vraća u igru Ahtisarijev plan kao putokaz, čak i kao možda najbolje rešenje? - Razumeo sam da je Išinger rekao da je Ahtisarijev plan ponuđen Ujedinjenim nacijama, da nije formalno odbijen i da je zato i dalje na stolu. Mi smatramo da je doživeo debakl u Savetu bezbednosti i da je sklonjen sa pregovaračkog stola. Išinger kaže da je dogovoreno sa Rusima da se rešenje statusa Kosmeta nađe u razumnom roku? - Što pre bude doneto rešenje, to bolje za sve. Ali je mnogo važnije kakvo će biti rešenje. Duboko verujem da je jedino dobro rešenje – dogovoreno rešenje. Bilo koje nametnuto rešenje neće biti dobro. To govorim svima, nemojte da nametnutim rešenjem građane zapadnog Balkana stavimo u lošiju situaciju nego danas. Da li je rok o kome govori Išinger, kraj predsedničkih izbora u Rusiji, mart naredne godine? - Naš je posao da štitimo nacionalni interes Srbije. Nemamo na umu bilo kakve rokove. Ima ljudi koji kažu da je Beogradu stalo do ljušturine ljušture od suvereniteta i da neće ni na jedan način vladati na Kosmetu po predlogu suštinske autonomije? - Zalažemo se za očuvanje našeg suvereniteta i integriteta. Suverenitet se definiše na jasan način i od toga ne odustajemo.