Kradu nam vreme

Naš narod je oduvek cenio pismenost. Pismeni su nekad bili retki. Školovani na strani, uvažavani i u svakom društvu rado viđeni. Prve škole su bili manastiri. Prve bolnice takođe. Kada sam dospela do magisterijuma medicinske genetike koja je danas u vrhu interesovanja i najveća nada za lečenje bolesti, preporuka koju sam nosila u pismu glasila je ovako: “Bolje učiti đaka nego školu sagraditi”. To je rekao naš narod. Vojislav Laletin, urednik u Opšteobrazovnoj redakciji RTS, danas javnog servisa, ukazuje na veliku opasnost koja nam preti. O vremenu je reč. Opšteobrazovni program treba da svoje vreme ustupi prenosu sednica Narodne skupštine Srbije. A u njoj vremena ima i previše. Nemilice se troši. Zato reagujem, jer nam se troši naše najveće bogatstvo. A već smo ga puno potrošili. Puno godina života, puno uzaludno izgubljenog vremena. Za toliko smo siromašniji, jer ga ne možemo ničim kupiti. Koliki je značaj Opšteobrazovnog programa pokazuje upravo vreme. Ono je najbolji sudija. Program odoleva svakom trenutku, svakom vremenu. Zato što je gledan on biva nagrađen, a visoka ocena daje mu za pravo da traje i da nas obogaćuje u naše slobodno vreme. Dajem primere o vrednosti programa Opšteobrazovne redakcije. Primer prvi. “Srbija (ne) zaboravlja, o 1915.” O vremenu kada se svaka treća srpska duša preselila na nebo. Emisija o najstrašnijem vremenu. Dana 10. oktobra 2007. savremenici će govoriti o tom vremenu. O srpskom sanitetu u 1916. ali i Dobrudži u koju je otišla dr Elsi Inglis za srpskom vojskom. Ista ona koja je dovela “Bolnice žena Škotske” i borila se za prava žene u onom vremenu. Dr Elsi koja je sahranjena sa najvećim državnim počastima, čije će ime svetleti u budućnosti (Vinston Čerčil). Evo ga svetli i u našem vremenu. Česma koju podigoše njojzi u čast u Mladenovcu i danas žubori. Upravo je Opšteobrazovna redakcija RTS u serijalu “Iz prve ruke” koju je uređivao Vojislav Laletin emisijom “Evropa (ne) zaboravlja” sačuvala sećanje na to vreme. Primer drugi. Batut, ko je to? Emisijom sačuvana od zaborava evropski obrazovana ličnost. Patrijarh zdravstvene kulture, dika i ponos našem narodu u prošlom i svakome vremenu. Batut, nosilac francuskog Ordena legije časti za borbu protiv alkoholizma i češkog Ordena belog lava koji mu je dodeljen ukazom predsednika druge države. Batutu u čast izneše insignije, rektorska znamenja Karlovog univerziteta, jednog od tri najstarija u Evropi, da bi mu o 90. godišnjici rođenja 1938. uručili počasni doktorat na isti način kao u Pragu. Jedinstven slučaj u Evropi. To i druga retka svedočenja zabeležila je redakcija Opšteobrazovnog programa, za koju sada nema vremena. Dr Slavica Žižić-Borjanović, Beograd