Visoki kriterijumi

Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu je najekskluzivniji i najposećeniji galerijski prostor u Srbiji. Godišnje ima između osamdeset i sto hiljada posetilaca. Takvom njenom statusu, svakako, najviše doprinosi to što posluje pod okriljem najistaknutije naučne i kulturne ustanove u Srba, ali i samo mesto na kojem se nalazi – u strogom centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici. Ovog leta ona je bila, najvećim delom, obeležena izložbom “Znamenja Karlovačke mitropolije”, priređene po zamisli akademika Dinka Davidova, direktora Galerije. Kroz brojne muzejske eksponate, dokumenta i umetnička dela, dočarane su neke od upečatljivih istorijskih slika negdašnje Karlovačke mitropolije, duhovnog i političkog uporišta Srba u Habzurškoj monarhiji u XVIII i XIX veku, na današnjim prostorima od Temišvara do Beča. Pre toga održana je izložba “Italijanska apstraktna umetnost”, a do kraja godine slede još izložba skulptura Nikole-Koke Jankovića i “Slovenačka arhitektura XX veka”. Godišnje se u ovoj galeriji priredi tek četiri do šest izložbi, uz nastojanje da pauze između njih ne budu duže od deset dana, koliko je otprilike potrebno da se jedna izložba skine a druga postavi. Ovo, inače, nije samo umetnička galerija, već galerija, kako ističe njen direktor, koja nastoji “da zadovolji sve oblike naučne i umetničke delatnosti Akademije”. Međutim, i pored toga – zbog značaja koji ona ima – velika je navala da se upravo u ovoj galeriji organizuju razne izložbe, pre svega izložbe savremenih slikara. A da bi neko od njih dobio priliku da izlaže u ovom prostoru, podrazumeva se da bi trebalo da je afirmisan i u zemlji i u svetu, o čemu konačnu reč daje stručni savet Galerije, u kojem su predstavnici svih odeljenja Akademije. Postoji tu, prema rečima direktora Galerije, još jedna “prepreka” za savremene autore, a to je “vraćanje duga” iz prošlosti pojedinim velikim umetnicima, nekima već odavno pokojnima, čija dela nikada nisu izlagana u ovom prostoru. Otuda se, recimo, za sledeću godinu, pored izložbe Petra Lubarde, priređuju i izložbe velikog srpskog skulptora realističkog stila Đorđa Jovanovića i poznatog slikara Nedeljka Gvozdenovića. Veliki pritisak na SANU da se u njenoj Galeriji organizuju izložbe dolazi ne samo od autora i izlagača iz zemlje, nego i iz sveta. Tako, dolaze predstavnici ambasada i nude razne izložbe koje su često daleko ispod njenog nivoa. Naravno, i za njih isti odgovor važi. - Naš cilj je da budu sačuvani visoki kriterijumi – ističe dr Davidov. – I da pored umetničkih, budu zastupljene i izložbe koje se odnose na kulturnu istoriju. Iz tog razloga, kaže, još pre dve-tri godine predložio je izložbu “Znamenja Karlovačke mitropolije”. - To nije umetnička izložba; nije crkvena umetnost, kako bi neko pomislio. To je cela istorija Čarnojevića, do početka XX veka. Politička, kulturna i prosvetna istorija Srba u ugarskim krajevima. U vremenu kada je taj narod postigao vrhunac svoje kulture i prosvete (u XVIII veku), krajevi južno od Save i Dunava još su bili pod turskom vlašću. Kasnije će se taj nivo društvenog uspona “preliti” i na druge, tada još uvek neoslobođene krajeve Srbije – predočava akademik Davidov. Namera je da se u Galeriji SANU, kako ističe njen direktor, prikazuju ne samo naučna i kulturna dostignuća ovog naroda i ove zemlje, nego i drugih zemalja i drugih naroda, gde su ona u dodiru sa srpskom kulturom. Tako, recimo, iz tog razloga, sledeće godine se priređuje velika izložba “Ikone iz Bugarske”. A i ne moraju da budu u direktnoj vezi. Jer, Akademija nastoji da sledi i promoviše najveća civilizacijska dostignuća. I nije umetnost na prvom mestu. Pokazala je to i velika izložba o Nikoli Tesli, kao i priprema izložbe o Mihajlu Pupinu.