Ustav protiv Srba

Deo crnogorske opozicije, uglavnom prosrpske, prekinuo je pregovore sa vlašću o novom crnogorskom ustavu, dok su Pokret za promjene, Bošnjačka stranka i Albanska alternativa ostali u nastavku priče oko donošenja najvišeg pravnog akta. Samo dve nedelje ranije, lideri opozicionih parlamentarnih stranaka stavili su potpis na zajedničku platformu o postizanju dogovora u postupku donošenja novog ustava, odnosno ono ispod čega opozicija „neće ići”, i formirali jedinstveni tim za pregovore sa vladajućom koalicijom. Izgledalo je da su se opozicione stranke ponele odgovorno i da je napravljen zdrav kompromis. Smatralo se za poseban podvig što su tako različite partije uspele da se dogovore, što je motivisalo DPS da izabere svog prvog čoveka, Svetozara Marovića, za šefa pregovaračkog tima. Ipak, nakon desetak dana pregovaranja, predstavnici Srpske liste, Narodne stranke, Socijalističke narodne partije i Demokratske srpske stranke ocenili su da su predlozi koje vladajuća koalicija nudi neprihvatljivi za srpski narod, a taj „diskriminatorski odnos najbolje se očituje u nerazumnoj odluci vlasti da takozvani crnogorski jezik proglasi službenim, a Pravoslavnu crkvu, koja je istorijski stožer Crne Gore, i ne pomene” (Predrag Popović, lider NS). Pokret za promjene i stranke manjinskih naroda došli su do kompromisa o sadržaju ustava sa vladajućom koalicijom. To podrazumeva i politički sporazum o održavanju prevremenih parlamentarnih izbora na jesen 2009, godinu pre termina redovnih izbora. Inače, opozicija je kao važan uslov, onaj oko kojeg nema pregovora, zacrtala prevremene parlamentarne izbore 2008. godine, što je prvobitno zahtevao i PzP. Ovo je jasan signal da će biti izbegnut referendum o novom ustavu i da će tekst Predloga uskoro dobiti podršku dvotrećinske većine u parlamentu, neophodna 54 glasa – pored 41 poslanika DPS-SDP koalicije, glasove će dati 11 poslanika PzP-a, dva poslanika Bošnjačke stranke, po jedan iz DUA, DS u CG i Albanske alternative, kao i poslanik Liberalne partije. „Popuštanja” DPS-a, kako tvrde iz ove partije, jesu sledeća: službeni jezik ostaje crnogorski, ali su u službenoj upotrebi još srpski, bosanski i hrvatski, a albanski će izvesno biti službeni u Ulcinju i Tuzima; DPS je ostao pri tome da se naglasi građanski koncept države, iako se u preambuli pominju svi narodi, a ne samo Crnogorci; „ustupak” DPS-SDP u vezi s pitanjem državljanstva je da crnogorski državljani koji uzmu još neko državljanstvo u roku od godinu, neće ostati bez crnogorskog dok se pitanje dvojnog državljanstva ne reši bilateralnim sporazumima... Što se tiče statusa verskih zajednica, DPS je pri stavu da se nijedna od postojećih tradicionalnih crkava ne imenuje u ustavu. Najnoviji pregovori vlasti i opozicije oko novog ustava bili su praktično vaninstitucionalni i pravo pitanje je zašto nisu vođeni kada je trebalo, tokom juna, dok je trajala i javna rasprava o Nacrtu ustava. Ustavni odbor je u avgustu, bez prisustva opozicije, utvrdio Predlog ustava i tekst Ustavnog zakona, što je nedvosmisleno ukazivalo da se partijskom dokumentu sprema odelo najvećeg pravnog akta jedne države. Nejedinstven opozicioni nastup kada je reč o krupnim političkim pitanjima, po oceni političkog analitičara i predsednika Centra za političku edukaciju i istraživanja Dragiše Janjuševića, nije nikakva novina u Crnoj Gori: „Izgovori koji žele predstaviti stepen nejedinstva kao rezultat programskih razmimoilaženja i neslaganja, više je diletantski pokušaj političkog kalkulisanja nego odraz prave realnosti. Pragmatizam vladajuće partije postao je nepremostiva prepreka za crnogorsku opoziciju, koja je i ovoga puta izašla kao poražena u pregovorima sa vladajućom koalicijom. Neozbiljnost ovakvog delovanja samo pokazuje da je vrlo lako destabilizovati opoziciono jedinstvo i da je vrlo lako objašnjivo zašto jedna garnitura na vlasti opstaje punih sedamnaest godina.” Ovakva slika političke scene, kako smatra Janjušević, nameće se kao fenomen koji govori o tome da se radi ili o diletantskom pristupu ovako ozbiljnim stvarima i pogrešnom shvatanju politike, ili o jednom simuliranom višestranačju koji je proizvod jednopartijskog sistema.