Cekić pred sudom

Veoma je dobro što se gospodin Cekić, direktor Republičke radiodifuzne agencije, konačno oglasio – hrabro vređajući i klevećući, baveći se formom, a ne suštinom, podučavajući šta je sednica Skupštine, a šta njeno zasedanje! Sa jedine prave teme: pogubnog dejstva Obavezujućeg uputstva RRA na znatan deo programa RTS-a kao javnog servisa svih građana Srbije, Cekić skreće pažnju i ispaljuje ćorke na osobu koju ne poznaje, a koja je napisala i potpisala lični stav. Umesto ovog bacanja masne sode u oči kako se ne bi videla suština katastrofalnog – ako ima pravde u ovoj nesrećnoj balkanskoj krčmi – neodrživog akta RRA kojim se, dugoročnije posmatrano, ruši naš Javni servis, a već u ovoj fazi suštinski ukidaju obrazovanje, nauka, kultura, dokumentaristika, dečji program – korisnije i zanimljivije bi bilo da čujemo od Cekića čemu sintagma “0bavezujuće uputstvo”? Ako je nešto uputstvo – ne može biti obavezujuće; a kada obavezuje – u srpskom jeziku se to zove naredba. Toliko o kvazipravničkim zamajavanjima i zamagljivanju suštine, ili ako je Cekiću draže – amputaciji zdravog razuma. Dakle, direktore Cekiću, RRA naređuje Javnom servisu. Na neodrživost toga su vas upozorili mnogi: Upravni odbor RTS-a, Programski savet RTS-a, predstavnici onoga što volite da zovete međunarodnom zajednicom… Jasno je šta radite, a neki znaju i zašto. Mudri Lucije Kasije bi, da to ponovim, upitao: “Kome korist?” Svi sindikati RTS-a: Sindikat novinara RTS-a, Sindikat RTS-a “Nezavisnost”, Strukovni sindikat RTS-a i Samostalni sindikat RTS-a dopisom od 2.10. 2007. Upravnom odboru RDU RTS-a i Programskom savetu RTS-a koji je naslovljen, poručuju: “Sindikati u Radio-televiziji Srbije oštro protestuju protiv Obavezujućeg uputstva RRA o prenosu sednica Skupštine Srbije od 10 do 18 časova.(...) Odlukom RRA o obaveznom prenosu skupštinskih sednica menja se uloga RTS-a kao javnog servisa svih građana i postaje državna televizija. Zato ne prihvatamo Odluku RRA, smatramo je nelegitimnom i zahtevamo da je ne sprovodite.” Kada su svi koje pomenuh ukazivali, upozoravali i najavljivali sve legalne načine da anuliraju ono što je nazvano Obavezujućim uputstvom, vređajući zdravu pamet ovom sintagmom – čovek koji “sada i po zakonu ima prava da odgovori” – mudro je ćutao. Ali on više neće ćutati! Medijski i intelektualni gorostas Cekić misli da je upravo sada pravi trenutak da hrabro podvikne: jer, oglasio se “široj javnosti malo poznati urednik nevidljivog Obrazovnog programa RTS-a” ! Informacija plus za Cekića: Laletin je samo jednu godinu na čelu Redakcije za nauku i obrazovanje. Od ovakvog Cekićevog zevsovskog govora s vrha srpskog medijskog Olimpa, podilazi me prijatna jeza. Sad bar znamo, mi u Obrazovnom programu, šta da radimo. Najnagrađivaniji i uvek cenjen program RTS-a je dobio spasioca! Ali to nije sve. Eto nama genijalnog rešenja i za programsku šemu RTS-a: Cekića treba postaviti za direktora programa Javnog servisa, pa ćemo na “dve mreže” lepo upakovati sve ono što ni po zakonu fizike, ni matematike, ni zdrave pameti, ne može da stane na “dva kanala”. Ovako, visoko etički, držeći se svih moralnih, pravnih i opšteljudskih načela, piše osoba koja je od marta 2001, sa 38 godina, postala asistent na predmetu Etika na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a to je i sada, u cvetu mladosti, u 44. godini. Tako bar piše na zvaničnom sajtu RRA. On će učiti našu decu etici! Taj i takav g. Cekić se – nemajući argumente – bavio jednim od urednika RTS-a, Laletinom, koji je ubeđen da se u ujedinjenu Evropu ne stiže talambasima, već pameću. Koji se, shodno takvom ubeđenju, godinama bori da Obrazovni program ponovo postane ono što je nekada bio; koji je svih ovih dugih, mučnih i za Obrazovni program tragičnih godina destrukcije u najkritičnijim trenucima pisao tekstove za spas tog programa, baš poput onoga na koji je Cekić onako “etički” reagovao. Neke od tih tekstova Laletin je objavio i u NIN-u. Tekstovi su deo veće celine pod zajedničkim nazivom RTS-ljudska dimenzija. Gospodin Cekić je, ovim za mene sasvim nevoljnim dopisivanjem, ušao u taj poduži rad. Poglavlje će se zvati: Cekić – Neljudska dimenzija. Rad ću završiti kada odem u penziju – za petnaestak godina, ali ću, možda odmah, rukovođen savetom pravih advokata, protiv gospodina Nenada Cekića podići privatnu tužbu. Tako će dobiti priliku da dokaže mnoge uvrede i klevete iz svog teksta. Toliko od mene, “ jurišnika po tuđem nalogu i sitnog denuncijanta”. Vojislav Laletin, odgovorni urednik Redakcije za nauku i obrazovanje RTS-a