Reči i koreni

“Eto, ovog puta je bilo dosadno...”, zaključuje tekst stilističkim rondom autor meni omiljene kolumne. Dosadno svakako bilo nije jer je kolumna precizno vođena, lepo pisana, ali i - inspirativna. Evo kako: što se reči sa latinskim prefiksom re tiče, autor je nabrojao tuce lepih ilustrativnih primera. Ja bih, međutim, na prvom mestu pomenuo reč restitucija koje u toj listi nema, a koja upravo označava povratak na prethodno stanje ono koje autor pominje kao funkcionalno značenje tog prefiksa. Tako svaki pravnik zna za institut restitutio in integrum koji upravo označava pravnu dimenziju povratka na prethodno stanje. Pri pominjanju, pak, imenične osnove admission, u tekstu se potkralo ono krajnje n koje reči daje francusku i englesku nadgradnju, ne i samu latinsku osnovu (admissio-onis). U prethodnom, pak, broju Ćirilov znalački objašnjava imena crkvenih velikodostojnika. Tako je autor razotkrivao delikatna značenja imena pravoslavnih visokosvešteničkih imena (ιερατικά ονόματα) Pahomije, Artemije, Amfilohije, Grigorije, Lavrentije, Irinej... Iako tako zvuče, reklo bi se da se, među ovde pomenutim, jedino ime Irinej (Ειρηναίος) sreće u toj formi u klasičnim grčkim tekstovima. Pahomije, iako autor nudi značenje snažan, silni, može biti da uopšte ne potiče iz helenskog. Naime, Παχώμιος, Παχούμιος bio je egitapski arhimandrit čije ime može poticati iz reči παχών, što je naziv egipatskog meseca. Ime Artemije Αρτέμιος ne mora poticati od boginje Artemide, već može poticati iz epiteta αρταμής, što znači zaokružen, ceo, što bi bila mala promena da bi se izbegla veza sa idolatrijom Artemidinog kulta (ako se ona u pravoslavnim onomastičkim adopcijama ne može sasvim prenebreći, kao u primeru imena Dimitrije koje, pak, potiče od imena antičke boginje zemljoradnje, dvojne majke, one koja nosi dve materice, itd.). U antičkim tekstovima se ne susreće Αρτέμιος, već imena slična, poput Αρτεμίσιος, Αρτεμίσια, Αρτεμίδωρος. Amfilohije, čini se, takođe nije postojao u antici. Amfiloh, jeste. Grigorije najverovatnije potiče od glagola γρηγορώ, bdim, i ne poistovećuje se sa svojstvom olimpijskog trkača (brzina) već kao da potiče od jevanđeoskog izraza “bdijte i molite se“, tako da je Grigorije onaj koji se nalazi u duhovnom bdeniju. Lavrentije je latinsko ime čije poreklo može biti helensko od reči λαύρα koja se u jednom značenju odnosi na veliku vrućinu, užarenost, a u drugoj jeste tesnac, vrvica, u docnijem smislu – lavra kao vrsta manastira; latinsko poreklo imena Lavrentije bi ishodovalo iz biljke laura, dakle iz reči lovor. Tako se u Lavrentija može naći i žar vere i slava lovoronosca, odnosno ovenčanog. Eto na koji je način inspirativna rubrika “Reč nedelje“, kao otkrivanje skrivenih i ne uvek izvesnih značenja iz drevnosti. Tomislav Osmanli, pisac, Skoplje