Ko je zinuo na Geneks?

Ministar ekonomije i razvoja Mlađan Dinkić najblaže rečeno je upozorio oko hiljadu i osam stotina radnika ICG-a ili nekadašnjeg Geneksa da će ukoliko ne prihvate dve stotine pedeset evra po godini radnog staža u propisanom roku, proći sa duplo manje novca kada dođe do privatizacije ovog društvenog preduzeća. Strah u kosti radnicima ICG-a nije uterala ta Dinkićeva pretnja nego bojazan da će se i pre nego što do privatizacije dođe vrednost njihovog radnog veka u nekada najvećem jugoslovenskom preduzeću nastaviti da se umanjuje baš kao što se oduzimanjem imovine Geneksa smanjuje iz godine u godinu. I još, radnici ovog preduzeća s razlogom se plaše. Zakonska regulativa na koju jedino mogu da računaju možda neće biti dovoljna da se zbrine polovina zaposlenih. Iako priča o Geneksovim mladuncima koji su se krajem devedesetih pretvorili u tajkune nije potpuno beskorisna u ovom trenutku (ako ne zbog uticaja koji ti tajkuni imaju na vladajuću strukturu, ono zbog i dalje diskutabilnog vlasničkog pitanja Geneks) za skoro dve hiljade radnika je mnogo važnije ono što predstoji u naredna dva meseca. Privatizacija o kojoj ne znaju ništa. Jer, iako se poziva na neodgovornost Geneksovih organa koji nisu odobrili socijalni program, paradoks je ne samo to što je socijalni program, o kome Dinkić govori, trebalo da sačini Agencija za privatizaciju, već i to što program nikada nije dospeo u ruke onih kojih se najviše tiče – radnika Geneksa. A, ni uprave. Protest zaposlenih ovih dana se lako može tumačiti kao glas protiv optužbi na račun Milorada Savićevića, direktora Geneksa i drugih uhapšenika. A vrlo je moguće da je situacija upravo suprotna. Da njihov protest ima jedinu priliku da bude primećen, a da je hapšenje, zapravo, pokušaj da se sva pažnja usmeri na samovolju koja je ovaj gigant dovela do bankrota, a poseban napor se ulaže na dokazivanje da taj gigant danas ničemu ne vredi. Zbog zloupotrebe službenog položaja i nezakonite prodaje placa bez tenderske procedure, policija je prošle nedelje uhapsila petoricu bivših rukovodilaca “Internacional CG” na čelu sa Miloradom Savićevićem i bivšu direktorku Centra za pravne poslove Agencije za privatizaciju Qiljanu Mlađan. Pred Okružnim tužilaštvom u toku su još procesi protiv bivših generalnih direktora “Generaleksporta” Petra Novakovića i Ivice Lukića, bivšeg direktora Turističkog centra “Kopaonik”, koji posluje u sastavu kompanije “Internacional CG” iz Beograda Nebojše Premovića i bivši generalnog direktora “Internacionala CG” Vladimira Gajića. Policija sumnja da su tokom 2004. godine osumnjičeni direktori Geneksa, odnosno firme Internacional CG, nezakonito otuđili parcelu od 1,2 hektara i bez tendera je prodali konzorcijumu Neimar V, Kemoimpeks i Irva. Ugovorom je bilo predviđeno da Geneks u ekskluzivnom centru Savograd, koji će biti izgrađen na placu, u zamenu dobije 1.000 kvadrata. Plac se nalazi na ekskluzivnom mestu u Bloku 20 pored hotela Hajat i zgrade Delta M. Ta veza posebno je diskutabilna zbog sumnje u udeo koji Geneksov kapital ima u današnjoj kompaniji Delta M. Tih 1.000 kvadrata prodato je konzorcijumu za znatno manju cenu od tržišne. Agencija za privatizaciju saopštila je da zbog vođenja istrage ne mogu da komentarišu optužbe o aktivnostima bivše direktorke Centra za pravne poslove Agencije Qiljane Mlađan. Oni se sumnjiče da su zloupotrebama službenog položaja na taj način oštetili preduzeće za dvadeset miliona evra, a da su vršili i druge zloupotrebe koje su koštale ICG četiri i po miliona dinara. I to nezakonitim raspolaganjem sredstvima preduzeća i odobravanjem besplatnog korišćenja turističkih usluga u hotelima Grand i Sunčani vrhovi na Kopaoniku. Poverioci Geneksa nedavno su pozvani da prijave dugovanja ovog preduzeća. Potraživanja Geneksa teško je odrediti već zbog toga što je na čelu sa Radomanom Božovićem Geneks pretvoren u ICG, pa je postojala i Geneks grupa, koja je povezivala sve Geneksove delatnosti bez zakonskog govora. Posebno zato što je Geneks dugovao Beo, potom Beogradskoj, a onda Invest banci koje više ne postoje. Radnici ICG-a insistiraju na dokazivanju dugovanja od stotinu pedeset miliona evra koje Mlađan Dinkić pominje. Zaposleni u Geneksu, tvrde da, naprotiv, država Geneksu duguje 157 miliona samo u obveznicama. Oni tvrde i da poslovni bilans ICG-a stoji ovako – sa 1737 zaposlenih poslovni prihodi ICG-a su 34,5 miliona evra godišnje. Na domaćem 30, a na inostranom pet miliona evra. Neto dobit ovog preduzeća je tek šezdeset hiljada evra, ali je njegova stalna imovina vredna 168,5 miliona evra. Slavica Simonović-Badža, predsednik Izvršnog odbora sindikata kompanije ICG upozorava da ICG nije javno nego društveno preduzeće i da su u njegovu imovinu radnici “ulagali novac i trud kao na radnoj akciji”. “Mi smo od goleti na Kopaoniku napravili turističku atrakciju, ali po planu koji su ministri napravili na osnovu poluinformacija nećemo dobiti čak ni akcije za to. Prinudna uprava u ICG uvedena je zbog opstrukcije privatizacije, ali se ja sad pitam ko ovog trenutka opstruira privatizaciju o kojoj mi imamo pravo da znamo prave informacije” kaže Slavica Simonović-Badža. Shodno tome predstavnici zaposlenih u Geneksu zatražili su od Vlade Srbije da se privatizacija i restrukturiranje ovog preduzeća vrate u zakonske okvire i zasnuju na tačnim podacima. Najpre, Slavica Simonović-Badža smatra da se ICG kao likvidna firma poslednjih godina ne sme prodavati kao druge “mrtve kompanije”. “Sve što mi želimo da znamo je kolika je imovina kompanije i zašto se u privatizaciju kreće, a nama najavljuju otpremnine bez procene kapitala”, pita se ona. Sve i kada bi hteli zaposleni u ICG ne mogu da prihvate otpremnine u roku koji ministar predviđa, jer je takvo prihvatanje stimulativne naknade na dobrovoljnoj bazi bez utvrđivanja viška zaposlenih. Takav sporazumni raskid morali bi da potpišu zaposleni i kompanija, a on bi s druge strane isključio pravo zaposlenog da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje i ostvari pravo na novčanu naknadu srazmerno ostvarenom radnom stažu. NIN je, s druge strane, pre tri godine ukazao i na sve zloupotrebe kojima je tadašnji direktor ICG-a Milorad Savićević oštetio ovo preduzeće između ostalog ugošćavajući besplatno podobne goste u apartmanima na Kopaoniku, finansirajući izgradnju obrenovačkog stadiona zarad dobrih odnosa sa svojim stranačkim liderima, a posebno oformivši kompaniju ICTT koja se bavila prodorom informacionih tehnologija, a zapravo je bila konzorcijum sa firmom “Orah”. Firmom u kojoj je Savićević sa svojim sinom Vukom i danas u bordu direktora, a koja je parazitirala na ICG-u. Što koristeći bez naknade prostorije u kulama, što manipulišući na razne druge načine stvarnim potrebama ICG-a. Uvodeći, na primer, Linuks umesto Windonjsa kao operativni sistem u ICG-u. Da bi se potom ispostavilo da tehnologija u kompaniji ne podržava taj sistem i da ista firma, “Orah”, mora snabdeti bez preke potrebe ICG kompjuterima. I tako redom. Milorad Savićević postao je prvi čovek ove firme 1970. godine. I na tom mestu je ostao 20 godina. U to vreme preduzeće je obavljalo oko 13 odsto jugoslovenskog i 27 odsto srpskog spoljnotrgovinskog prometa. Imalo je više od 60 punktova u inostranstvu, oko 900 poslovnih partnera u zemlji i 1.500 u svetu, više od 10.000 agenata u turoperatorskim poslovima. Geneks ima hotele u Beogradu, na obali Jadrana, na Kopaoniku, flotu od devet „boingovih” aviona, i radnici ICG-a tvrde da ne žele da se njihovo istupanje u javnosti tumači kao Savićevićeva odbrana, ali se plaše da je ovo bio i poslednji trenutak da izbegnu nepravednu privatizaciju. Ona je, prema rečima Zorana Panovića predsednika Odbora sindikata ICG-a, počela formiranjem Javnog preduzeća Skijališta Srbije 2006. godine kada su im oduzeta skijališta i 27 žičara čime se šteta za Geneks procenjuje na 50 miliona evra. Dve godine pre toga, NIN je, takođe, pisao o načinu na koji je namešten tender koji su podržali tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić i ministar za kapitalne investicije, a koji je obaran dok kao podizvođač nije pobedila austrijska kompanija ASING sa kojom je Savićević ostvarivao privatne interese. “Taj dug mi otplaćujemo dok neko drugi uzima novac od korišćenja žičare. Zbog toga će verovatno propasti ova sezona na Kopaoniku. I to treba shvatiti kao pretnju”, kaže Panović. Mreža za restituciju saopštila je da se u slučaju hapšenja funkcionera Geneksa ne radi o tome da su oni otuđili i prodali građevinsko zemljište, već da je reč o nezakonitom prenosu prava korišćenja zemljišta Oni tvrde i da u sadašnjem pravnom sistemu nije moguće otuđiti i prodati građevinsko zemljište, kao što se navodi u obrazloženju za hapšenje koje je izdala policija. Radnici su zatražili još i da se privatizacija zaustavi zbog hapšenja bivših direktora, te da se nastavi po završetku sudskog spora. Svojim odgovorom predstavnici Vlade Srbije možda nisu direktno udostojili radnike Geneksa, ali su indirektno ukazali na stav koji imaju prema imovini njihovog preduzeća i njihovim radnim mestima.