Miriše na papreno

U prošlonedeljnoj “Politici” objavljeno je da su cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji veće nego u Sloveniji za čak 22 procenta, iako stanovnici ove bivše jugoslovenske republike imaju dva i po puta veće plate i više od četiri puta veći bruto domaći proizvod po stanovnika nego Srbi. Mada se odranije sumnjalo da su cene hrane u Srbiji neopravdano više u odnosu na cene u zemljama okruženja, sada je stigla i zvanična potvrda i to od istraživača “Eurostata”, statističkog zavoda Evropske unije. I da je tačna, ova vest uopšte ne bi iznenadila ili začudila potrošače u Srbiji, revoltirane avgustovskim i septembarskim poskupljenjima skoro svih osnovnih životnih namirnica. Za građane Srbije koji 70 odsto prosečne mesečne zarade izdvoje upravo da bi kupili hranu, ovo je samo potvrda da su cene hleba, mleka, mesa, ulja ili šećera visoke, odnosno više nego u nekim razvijenim zemljama čiji stanovnici imaju neuporedivo veći životni standard nego građani Srbije. Ipak, cene u Srbiji nisu veće od onih u Sloveniji i to ne piše u istraživanju „Eurostata”, a potvrdu da se radi o pogrešno interpretiranoj informaciji NIN je dobio i od Ivana Nikolića, istraživača Ekonomskog instituta. Nikolić kaže da su njihovu vest iznetu na promociji najnovijeg broja biltena “Makroekonomske analize i trendovi”, neki mediji pogrešno preneli. A istina je da su poredeći cene hrane i bezalkoholnih pića u većini evropskih zemalja, koje jednom godišnje analizira “Eurostat”, iz 2003. i 2006. godine, za te tri godine u Srbiji ove cene za 22 odsto brže rasle nego u Sloveniji. „Cene hrane i pića u Srbiji, prema 'Eurostatovom' ispitivanju niže su u Srbiji nego u Sloveniji za 23 odsto. I to je istina. Ali ostaje činjenica da ukoliko se nastavi ovaj trend rasta cena kod nas, one bi već na kraju sledeće godine mogle da dostignu one u Sloveniji, iako građani te zemlje u proseku zarađuju dva i po puta više i imaju dohodak po stanovniku i preko četiri puta veći. Apresijacija dinara, odnosno njegova sve veća vrednost u poređenju sa evropskom valutom, dodatno će povećati vrednost cena u Srbiji, jer one se u istraživanju 'Eurostata' vrednuju u evrima”, kaže Ivan Nikolić. On dodaje i da su cene osnovnih namirnica u našoj zemlji na nivou cena u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj ili Letoniji koje su od 2005. godine članice Evropske unije i imaju daleko veća mesečna primanja od građana Srbije, ali i da su u prethodnih nekoliko godina cene prehrane u Srbiji rasle brže nego kod drugih. „Ako se cene računaju u evrima, u Srbiji je od 2003. do 2006. godine sveže povrće poskupelo za 100 odsto, a mleko za više od 40 procenata. Poređenjem cena u okruženju vidi se da je, recimo, ulje najskuplje. Litar jestivog ulja u Hrvatskoj košta 101, u Sloveniji 82, Nemačkoj 71, a u Srbiji 93 dinara. Napominjem da je, prema analizi 'Eurostata', cena jestivog ulja lane u Srbiji bila samo za dva odsto niža nego u Evropskoj uniji.” I kilogram brašna tipa 400 u Srbiji je skuplji nego u drugim zemljama. Košta 35 dinara, dok je u Hrvatskoj 23, U Sloveniji 28 dinara, koliko košta i u Nemačkoj. „Jedino je cena šećera skoro ista kao i u drugim zemljama, što ukazuje da su posle 'šećerne' afere karteli razbijeni i tržište liberalizovano”, kaže Nikolić. I dok se, prema rezultatima već pominjanog istraživanja “Eurostata”, hrana i bezalkoholna pića mogu kupiti za oko 33 odsto jeftinije u odnosu na prosečnu cenu u zemljama članicama Evropske unije, cigarete bi u Srbiji, da nije Crne Gore, bile najjeftinije u Evropi. Ilustracije radi, za paklu cigareta Norvežani moraju izdvojiti čak devet puta više novca od Srba i Crnogoraca. Ni sa alkoholom situacija nije bitnije drugačija. Srbija se nalazi među pet, od ukupno 37 evropskih zemalja koje su bile obuhvaćene ovim istraživanjem, u kojima su alkoholna pića najjeftinija. I tako ispade da je Makedonija eldorado za alkoholičare, Srbija i Crna Gora za pušače, a Bugarska za sve ostale, pošto su cene osnovnih životnih namirnica u ovoj, novoj članici Evropske unije, čak 44 odsto jeftinije od proseka. Ako se, pak, cene ovih artikala uporede sa cenama koje plaćaju Norvežani, Švajcarci, Islanđani ili Danci koji prednjače po „skupoći” i gde su hrana, alkohol i cigarete bar 50 odsto skuplje od evropskog proseka, ispade da bi potrošače u Srbiji trebalo da bude sramota što se žale na visoke cene. Jer šta bi dali, recimo, Norvežani da mogu da žive u Crnoj Gori ili Srbiji i da puše devet puta jeftiniji duvan. Čudno, ipak istraživači evropskog statističkog zavoda nisu se zabrinuli kako će preživeti stanovnici ovih „najskupljih” zemalja, ali su konstatovali kako u Srbiji i susednim zemljama cene, pre svega hrane i bezalkoholnih pića, rastu brže od proseka. I što je još bitnije, visoke su u odnosu na prosečne zarade. Jer bitnije od toga koliko i gde košta hleb, mleko ili pakla cigareta, jeste koliko i gde zarađuje onaj ko to kupuje. A samo Hrvati, čije cene hleba, mleka, mesa, jedva da su nešto više od ovdašnjih, zarađuju duplo više od stanovnika Srbije, dok zaposleni u istočnoevropskim državama hranu plaćaju koliko i Srbi, iako imaju nekoliko puta veće plate. Petar Bogosavljević, iz Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, za NIN kaže da Srbiji nedostaju analize i istraživanja koja bi konačno utvrdila gde smo mi u poređenju i sa okruženjem i sa Evropom. „Ispitivanja uglavnom ne pokazuju dobre rezultate jer nemaju isti metodološki pristup. Kako vi možete meriti cenu struje u pojedinim zemljama i govoriti – ovde je jeftino u odnosu na okruženje, kada mi nemamo isti tarifni sistem kao drugi? A i u samoj Srbiji, pa i Beogradu, cene istih proizvoda negde se razlikuju i do 70 odsto! U zavisnosti od grada, lokacije, vrste trgovine i slično. Mi imamo saznanja da su neki proizvodi u Srbiji u prodavnicama skuplji nego ti isti proizvodi, dakle od istog proizvođača, kada se prodaju na tržištima susednih zemalja.” Jedini lek, ponavljaju svakodnevno ekonomisti, protiv poskupljenja i visokih cena hrane za ovdašnji životni standard, jeste liberalizacija tržišta, odnosno razbijanje postojećih kartelskih dogovora. Ivan Nikolić, iz Ekonomskog instituta, kaže da država, kada je reč o trgovini na malo, može, recimo, da proda Robne kuće Beograd nekom poznatom relevantnom trgovinskom lancu i pošto one imaju više od tridesetak objekata u celoj Srbiji, eto konkurencije. A priče o monopolu na srpskom prehrambenom tržištu raspredaju se skoro svakodnevno. I niko do sada nije uspeo da dokaže ni ima li monopola, odnosno dominacije tržištem, kao što niko nije dokazao ni da nema. Ni visina trgovinskih marži nije dostupna, a njihova vrednost samo se pretpostavlja, jer nijedno istraživanje koje bi konačno otkrilo tu vešto čuvanu tajnu, nije urađeno. Ili bar nije objavljeno. Prošlogodišnji pokušaj biltena MAT da objavljivanjem trgovinskih marži najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji, do kojih je došlo Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, ukaže na njihovu visinu, završio se tužbom protiv urednika pomenutog biltena. Nadležni veruju da u Srbiji nema monopola, jer da ga ima, to bi Komisija za zaštitu konkurencije i utvrdila. A pokušaj Komisije za zaštitu konkurencije da dokaže kako će pripajanje “Ce marketa” trgovinskoj mreži “Delte” dovesti do dominacije tržištem, završila se neslavno. Vrhovni sud ovih dana doneo je presudu kojom se poništava odluka Komisije za zaštitu konkurencije da će „Ce market” pripajanjem preduzeću „Primera Ce” steći nedozvoljenu dominaciju na maloprodajnom tržištu Srbije. I sve je opet na početku. Kako za NIN kaže Dijana Marković-Bajalović, direktor Komisije za zaštitu konkurencije, obrazloženje Vrhovnog suda da se rešenje odbija jer nema dokaza da je doneto u skladu sa Zakonima o zaštiti konkurencije i Zakona o upravnom postupku, jeste neubedljivo. „Tačno je da u spisima koje smo dostavili sudu nema tog zapisnika o razmatranju i glasanju o odluci, ali mi taj zapisnik imamo i tamo se može videti da smo kao kolegijalni organ imali kvorum i da smo na propisan način doneli odluku.” Iako nezadovoljna odlukom koju je doneo Vrhovni sud, Dijana kaže da je možda i dobro što se to desilo, jer će komisija sada krenuti iz početka da dokazuje da je pripajanje “Ce marketa” protivzakonito. „Dobra okolnost je što će Komisija to raditi iz početka, s obzirom na to da je prethodni postupak vodilo, uglavnom, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga koje je tada bilo nadležno da sprovodi zakon, a mi smo preuzeli predmet tek u završnici.” Dijana Bajalović kaže da će Komisija medijima poslati i saopštenje iz koga se vidi da je Vrhovni sud grubo prekršio pravila postupka, jer Komisiji nije dostavio sve priloge tužbe. “Mi nismo dobili analizu Privredne komore Srbije i Konzita, kao ni mišljenje Pravnog fakulteta koji su naknadno dostavljeni sudu i koje sud naziva dopunom tužbe. Očigledno je da je to istraživanje bilo naručeno naknadno. Vrhovni sud je prekršio pravo da se drugoj strani u sporu omogući da se izjasni o svim navodima tužbe”, kaže predsednica Komisije za zaštitu konkurencije. S druge strane, “Delta holding” najavio je da će tužiti svakog ko neistinitim tvrdnjama i klevetama naruši ugled te kompanije, a prva na redu je tužba protiv Saveta za borbu protiv korupcije. “Posebno ćemo tražiti ličnu odgovornost predsednice tog saveta Verice Barać zbog iznošenja niza neistina i teških kleveta na račun 'Delta holdinga', koje mogu ne samo da naruše ugled kompanije već i da joj nanesu veliku materijalnu štetu. 'Delta holding' smatra da u upravnom sporu povodom pripajanja 'Ce marketa', ima izuzetno čvrste argumente, koje je u zakonom predviđenom postupku izložio Vrhovnom sudu”, kažu u “Delti”. A da nije samo suša uzrokovala jesenja poskupljenja osnovnih životnih namirnica, priznao je i Predrag Bubalo, aktuelni ministar trgovine. Samo za razliku od većine ekonomista, koji za rast cena okrivljuju nesrazmeru između zarađenog i potrošenog i kartelizovano tržište, pomenuti ministar je za to okrivio potrošače. Kako kaže Bubalo, upravo potrošači utiču na odnos ponude i potražnje, a oni u Srbiji podstiču poskupljenja umesto da kažnjavaju proizvođače i trgovce time što u znak protesta zbog poskupljenja ne kupuju njihove proizvode, već idu kod konkurencije. Ovde su se, kaže Bubalo, potrošači navikli, ostalo im iz prošlih vremena, da kada nešto poskupljuje, oni krenu baš to da kupuju i stvaraju zalihe, a time samo kreiraju tražnju. Dok Komisija za zaštitu konkurencije ispituje ima li na srpskom prehrambenom tržištu monopola, odnosno dominacije, “Imlekovo” mleko se jeftinije prodaje u susednim zemljama nego u Srbiji gde se proizvodi, a pekari su ovih dana nagovestili da bi zbog porasta cena pšenice, hleb u narednom periodu opet mogao da poskupi.