Sindrom izbornog predmeta: Čemu služe časovi građanskog vaspitanja u školama

Kada je na početku 21. veka u školski sistem uveden izbor između građanskog vaspitanja i verske nastave, bio je to potez koji je trebalo da simbolično otvori poglavlje reformi u prosveti. Danas, skoro četvrt veka kasnije, od tog izbora ostale su uglavnom samo ideološke podele, pre svega između roditeljskih stavova. Sa druge strane, nastava građanskog vaspitanja ima status nevažnog predmeta bez jasnog koncepta, koji se praktično ne ocenjuje i samim tim gotovo nikoga ne može da zainteresuje.

Iako je već pet godina punoletno, građansko vaspitanje još uvek nije dostiglo potrebni nivo zrelosti i odgovarajuću poziciju u školama, ali i društvu. Na percepciju važnosti programa kod dece utiče nekoliko činjenica – prevashodno to da se radi o izbornom predmetu koji se održava jednom nedeljno, koji nema adekvatne udžbenike, ne ocenjuje se brojčano, već opisno uz komentar „uspešan” ili „veoma uspešan”, i mahom ima nezavidan tretman prilikom formiranja rasporeda časova. Upravo zbog navedenog, nastavnici se i danas suočavaju sa izazovima kako da zainteresuju učenike da prate nastavu, pa se tako često može čuti kako vreme predviđeno za razgovor o važnim temama učenici koriste kako bi učili druge predmete, opterećeni borbom za što bolje ocene i prosek, ili se dosađivali gledajući u telefon i crtajući po sveskama, knjigama i klupama. Takođe, postoje i primeri da se nastava i ne održava ili se skraćuje. Prema mišljenju Danka Nikolića, izvršnog direktora Zaječarske inicijative, koja je napravila opsežno istraživanje o građanskom vaspitanju, ovaj predmet „treba da nauči učenike kako da postanu odgovorni građani, a da u isto vreme ne postanu ono što ne bi trebalo - podanici”.

„Druga asocijacija na građansko vaspitanje trebalo bi da bude da je ono obrazovanje za demokratiju. Mi želimo da živimo u demokratski uređenoj državi, koja mora da se postara da nauči ili podseti svoje građane na uloge, prava i obaveze koje imaju u demokratskom društvu. S tim u vezi, simpatičan mi je naziv ovog predmeta u Hrvatskoj - građanski odgoj, jer je ideja da vi odgajate mlade ljude da budu građani”, ističe on za NIN.

Borba sa konkurentom

Na nedovoljno shvatanje značaja građanskog vaspitanja doprinose i predrasude u društvu, pretvarajući izbor između građanskog vaspitanja i verske nastave u još jednu ideološku liniju podele. Naime, radi se o uvreženom mišljenju da je građansko ljuta konkurencija veronauci i da se za njega skoro pa isključivo opredeljuju deca čiji roditelji su proevropski i liberalno orijentisani, kao i da nisu pravoslavne veroispovesti ili su ateisti. Tome u prilog govori i ne samo urbana legenda da je predmet građansko vaspitanje izmišljen i koncipiran preko noći kako bi se napravila kontrateža veronauci, kada se pokojni premijer Đinđić naprasno dogovorio sa vrhom Srpske pravoslavne crkve da se taj predmet uvede u škole. Konsekvenca takvog shvatanja i postavke stvari – prisiljenosti na neprirodan izbor između dva predmeta, kao i isključene mogućnosti pohađanja oba predmeta, predstavlja realnost u kojoj veliki procenat mladih nikada nije imao priliku da tokom redovnog školovanja stekne znanja i veštine koje su neophodne za razumevanje uloge građanina u modernom društvu.

„Posledice neposedovanja formalnog građanskog vaspitanja, kao i onog neadekvatno izvedenog, možemo da posmatramo na dva nivoa. Jedno je nešto što mi kao organizacija doživljavamo na terenu, u svakodnevnom radu sa mladim ljudima, a to je da im manjka znanja u vezi sa temama koje upravo potpadaju pod građansko obrazovanje, a neretko i pod opštu kulturu. Drugo je ono što možemo da saznamo na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih istraživanja, koja pokazuju zabrinjavajuće trendove u stavovima mladih ljudi. Oni nemaju poverenja u institucije, osećaju se zapostavljeno, nisu zainteresovani za društvena dešavanja i ne veruju da mogu da utiču na političke procese i odluke, a primećena je i rastuća radikalizacija njihovih stavova, kao i sve izraženije autoritarne tendencije”, objašnjava Danko Nikolić.

Ulaganje u budućnost

Tokom školovanja, posebno u ranim razredima osnovne škole, želja za prihvatanjem i drugarskim jedinstvom doprinosi tome da se dilema oko izbornog predmeta rešava jednostavnom računicom, a to je povinovati se većinskoj ili roditeljskoj odluci. Međutim, uprkos nedostatku prilike za promišljen izbor učenika pod uticajem društvenih predrasuda, građansko vaspitanje predstavlja predmet koncipiran tako da se obraća svima i da, koristeći debate i radionice na kojima se polazi od ličnih iskustava, predstavlja priliku da učenici slobodno i otvoreno razgovaraju o onome što ih interesuje. Teme kao što su svest o sebi i drugima, odrastanje, empatija, solidarnost i volontiranje, zatim poznavanje pojmova poput globalizma, interkulturalizma, totalitarizma, pluralizma ili ksenofobije, kao i dublje razumevanje koncepta ljudskih prava i zaštite životne sredine, ali i političke, medijske i digitalne pismenosti, trebalo bi da bude podjednako važno za sve.

EPA / EFE/ANDREJ CUKIC

Eleonora Vlahović, savetnik koordinator za građansko vaspitanje u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), smatra da nije dovoljno urađeno na predstavljanju građanskog vaspitanja i njegovog značaja.

„Iako se očekuje da neke teme učenici obrađuju u okviru drugih predmeta, kao što su srpski jezik, istorija, sociologija, psihologija i filozofija, ipak najtemeljniju obradu daje građansko vaspitanje i to ne samo time šta se radi, već i kako, jer način realizacije programa zahteva upotrebu metoda koje podstiču učenike na aktivnost, uključenost, iznošenje mišljenja, argumentovanje, aktivno slušanje drugih, uvažavanje različitosti, što predstavljaju veštine od velike upotrebne vrednosti u različitim životnim situacijama”, kaže ona.

Neophodnost regulisanja statusa

Prepreke da se stvari uspostave onako kako je potrebno treba tražiti prvenstveno u sistemu, koji ne prepoznaje građansko vaspitanje kao fundamentalno bitan predmet, pa je samim tim realizacija nastave svedena na unutrašnju motivaciju učenika, kao i entuzijazam i kreativnost nastavnika, koji često nisu dovoljno osnaženi odgovarajućom obukom i edukacijom ili na njega gledaju samo kao na dopunu fonda časova. U tom pogledu, naši sagovornici složni su u tome da je regulisanje statusa građanskog vaspitanja kao obaveznog predmeta neophodnost.

„Jedan učenik je na tematskom sastanku koji smo organizovali skovao nešto interesantno, a to je da građansko pati od sindroma izbornog predmeta. Ono treba da bude obavezni predmet, koji bi kroz projektnu i interaktivnu nastavu zasigurno zainteresovao učenike da ga ozbiljnije shvate, čak i kada ne bi bilo brojčanog ocenjivanja. Za sada, ono se nalazi u situaciji u kojoj zavisi od nečije dobre volje, što govori da ne postoji sistemski pristup problemu, a to je uvek loše”, smatra Danko Nikolić, dok Eleonora Vlahović izdvaja i ono što je dobro učinjeno.

„U toku nekoliko poslednjih godina realizovane su obuke za nastavnike, za koje je vladalo veliko interesovanje i koje su dobile odlične ocene, pre svega za upotrebljivost. Međutim, realnost je da sada imamo samo trećinu učenika, od ukupne populacije, koji biraju građansko vaspitanje i da je kvalitet realizacije nastave prilično neujednačen, od vrlo kvalitetnog do korišćenja tih časova za neke druge namene, što je u svakom slučaju zabrinjavajuće.”

Ona dodaje da bi najbolji efekat bio postignut time da svi učenici imaju građansko vaspitanje barem jednom u svakom četvorogodišnjem ciklusu (od prvog do četvrtog i od petog do osmog razreda), sa fondom od dva časa.

„Na primer, u osnovnoj školi to bi moglo biti u trećem i sedmom razredu, a u srednjoj školi u trećem razredu, čime bi se pokrili i trogodišnji i četvorogodišnji obrazovni profili u stručnim školama. Na taj način bismo, umesto sadašnjih 12 časova, po jedan u svakoj godini, imali šest časova, ali obaveznih za sve učenike”, zaključuje Vlahović. 

Na veronauku ide 50 odsto više đaka

Odlukom Ministarstva prosvete, građansko vaspitanje uvedeno je školske 2001/02. kao fakultativni predmet u prve razrede osnovnih i srednjih škola, zajedno za veronaukom. Kasnije, školske 2005/06. godine status ovih predmeta promenjen je tako da su postali obavezni izborni predmeti u svim razredima osnovnih i srednjih škola. Prema zvaničnim podacima iz 2023, građansko vaspitanje u Srbiji pohađa 300.274 učenika, dok versku nastavu prati 448.925.