Stiv Henki za NIN: Interes Amerike u Srbiji je da vodi svoj šou bez mešanja drugih

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sklon je preterivanju kada priča o ekonomskom rastu vaše zemlje. Rast Srbije svakako nije loš, ali nije ni sjajan - kaže u ekskluzivnom intervjuu za NIN Stiv Henki, jedan od najuglednijih svetskih ekonomista, savetnik Ronalda Regana i čovek koji je učestovao u ekonomskim reformama Ante Markovića i kreiranju ekonomske strategije Crne Gore.

Prema njegovom mišljenju, sudbina Srbije vezana je za njen geografski položaj, tačno je na granici interesa velikih sila, i objašnjava kako taj problem može uspešno da se reši. Otkriva šta SAD zaista žele od Srbije i kako će predstojeći američki izbori uticati na odnos ove sile prema našoj zemlji. Henki objašnjava i zašto sankcije Rusiji smatra besmislenim, gde su ekonomski pogrešile Kina i Nemačka i ocenjuje ekonomska kretanja u svetu, posebno u svetlu rata u Ukrajini, kojem se ne vidi kraj.

U jednom od prethodnih intervjua rekli ste da je najveći problem Srbije opsesija geopolitikom. Od početka rata u Ukrajini geopolitika zaista jeste najveći problem Srbije. Može li Srbija i kako da se izvuče iz njenih kandži, budući da je zbog svojih geografskih i istorijskih karakteristika decenijama bila u zoni interesa velikih sila?

Kako se ispostavilo, geografske i istorijske karakteristike Srbiju će verovatno ostaviti zarobljenu u velikoj igri geopolitike i nadvlačenju konopca između velikih sila. Po mom mišljenju, najbolji put za bekstvo je da sledite kurs kojim je nedavno išla Indija. Za uspešno hodanje po tom konopcu potrebna je izuzetno kalibrisana i sofisticirana spoljna politika koja bi Srbima obezbedila pravo izbora. Kako se ispostavilo, Indiji je to do danas pošlo za rukom, pre svega zahvaljujući veštinama koje poseduje ministar spoljnih poslova Džaišankar.

Kako biste ocenili trenutnu ekonomsku situaciju na Balkanu, posebno u Srbiji? Predsednik Vučić često se hvali da je njen privredni rast među najvećima u Evropi.

Kada je reč o privrednom rastu Srbije, mislim da je predsednik Vučić sklon preterivanju. Rast Srbije svakako nije loš, ali nije ni sjajan. Uz to, treba imati na umu da je, zahvaljujući ekonomskim sankcijama, propisima EU i birokratiji, evropski ekonomski rast prilično anemičan. Dakle, kada se uporedi skromni privredni rast Srbije sa anemičnim rastom Evrope, Srbija izgleda relativno snažno.

Predsednik se hvali rastom i BDP-a sa uračunatom inflacijom. Da li je to manipulacija?

Svakog dana izračunavam Hankeov godišnji indeks bede (HAMI). Upravo sam završio sa tim proračunima za 2023. godinu. Moja verzija indeksa bede je zbir nezaposlenosti na kraju godine, pomnožen sa dva, inflacije i bankarskih kreditnih stopa, minus godišnji procenat promene realnog BDP-a po glavi stanovnika. Veća očitavanja prva tri elementa su loša i čine ljude siromašnijim. Ovi „loši“ su nadoknađeni „dobrim“, što je stvarni rast BDP-a po glavi stanovnika, koji se oduzima od zbira loših da bi se dobio HAMI rezultat.

Od 157 zemalja, Srbija se 2023. svrstala na 60. mesto na toj listi indeksa bede, i u rangu je sa Severnom Makedonijom (54), Čileom (59), Kazahstanom (61), Crnom Gorom (62), Peruom (63) i Saudijskom Arabijom (64). Dakle, nije katastrofa, ali baš ni toliko dobro, jer je visoka nezaposlenost glavni faktor koji Srbiju vuče nadole.

Da li vlast u Srbiji ima previše uticaja na privredu?

Nažalost, odgovor na to pitanje je da.

Da vas sada ponovo pozovu da savetujete države naslednice bivše Jugoslavije, šta biste prvo predložili? Da li isto što ste savetovali vladu Ante Markovića?

Države naslednice bivše Jugoslavije treba da usvoje ono što ja zovem Singapurska strategija. Singapur je stekao nezavisnost 1965. U to vreme Singapur je bio zaostao i siromašan. Prihod po glavi stanovnika te godine, prilagođen inflaciji, bio je otprilike jednak onom u siromašnim zemljama poput Srbije. Ali pri svom osnivanju, Singapur je imao vođu, Li Kuan Jua, koji je imao jasne ideje kako da modernizuje zemlju. Njegova Singapurska strategija je sadržala sledeće elemente:

Prvi je bio stabilan novac. Singapur je počeo sa sistemom valutnog odbora. To je uspostavilo poverenje i privuklo strane investicije. Drugi element je bio da je Li Kuan Ju isključio, kako ja to zovem, „posudu za prosjačenje“. Singapur je odbio da prihvati stranu pomoć bilo koje vrste. Treći element je bio da je Singapur težio da ima konkurentna privatna preduzeća iz zemalja prvog sveta. Ovo je postignuto lakim oporezivanjem i regulacijom, zajedno sa potpuno otvorenom i slobodnom trgovinom.

PROMO / Promo

Četvrti element u Singapurskoj strategiji bio je naglasak na ličnoj bezbednosti, javnom redu i zaštiti privatne svojine, a peti i poslednji bila je „mala“, transparentna vlada koja je izbegavala složenost i „birokratiju“.

Da bi precizno sproveo strategiju, Singapur postavlja samo prvoklasne državne službenike i isplaćuje im prvoklasne plate. Danas, na primer, godišnja plata ministra finansija Singapura premašuje milion evra. U zamenu za ove visoke plate, Singapurska strategija zahteva da vlada vodi čvrst brod, bez otpada ili korupcije.

Prihvatajući Singapursku strategiju Li Kuan Jua o stabilnom novcu, bez strane pomoći, konkurenciji u prvom svetu, zakonu i redu i vlade bez otpada i korupcije, Singapur se transformisao iz siromašne, jalove tačke na mapi u globalni finansijski centar i jednu od najbogatijih zemalja na svetu.

Uspeli ste da suzbijete inflaciju u Jugoslaviji kada je iznosila 76 odsto. Mnoge razvijene evropske zemlje ni danas, a posebno u poslednje dve godine, nisu u stanju da se izbore sa visokom inflacijom. Da li je to moralo da se desi?

Ne. Ako bi centralni bankari u Evropi prihvatili teoriju količine novca kao ja, oni bi kontrolisali ponudu novca tako da ona raste po stopama koje su u skladu sa postizanjem njihovih ciljeva inflacije. Na primer, Hankeova zlatna stopa rasta, stopa rasta novčane mase (M3) koja je u skladu sa postizanjem cilja Evropske centralne banke za inflaciju od 2%, iznosi oko 4,6% godišnje. Nakon početka pandemije kovida, ECB je dozvolila da se njena ponuda novca poveća. U januaru 2021, M3 je dostigao vrhunac od 11,8% godišnje, što je stopa oko 2,5 puta veća od Hankeove zlatne stope rasta. Ovaj nepromišljeni monetarni skok doveo je do naleta inflacije, koja je dostigla vrhunac od 10,6% godišnje u oktobru 2022.

Manje-više isto se desilo u Mađarskoj i Poljskoj. U Mađarskoj je, baš kao i u evrozoni, nalet inflacije usledio nakon rasta M3. Inflacija indeksa potrošačkih cena u toj zemlji dostigla je vrhunac u januaru 2023. na 25,7% godišnje. U Poljskoj, Narodna banka Poljske je dozvolila da se novčana masa poveća. Nakon rasta M3, inflacija je takođe porasla. Dostigla je vrhunac od 19,2% godišnje u februaru 2023.

Da pređemo na geopolitiku. Čini se da su odnosi Srbije i SAD bolji nego što su bili nedavno. Šta bi u tom pogledu mogli da promene predstojeći izbori u SAD, a šta globalno?

Teško je sa bilo kakvom preciznošću predvideti kakav će biti položaj SAD u odnosu na Srbiju posle predsedničkih izbora. Ako Tramp bude kandidat i pobedi, mislim da bi imao manje interesovanja i lakši dodir sa Srbijom nego sadašnja Bajdenova administracija. Ali važno je napomenuti da su Stejt department i Ministarstvo odbrane SAD birokratije koje u velikoj meri određuju usmerenje politike Američke imperije prema Srbiji i Balkanu uopšte. A birokratije veoma sporo menjaju melodije.

Šta je ključni interes Amerike u Srbiji?

SAD su imperija, velika sila. S obzirom na geografsku lokaciju Srbije, američka imperija želi da vodi svoj šou bez mešanja bilo koje druge velike sile.

Učestvovali ste u kreiranju ekonomske strategije Crne Gore. Kako biste danas ocenili njen ekonomski uspeh ili neuspeh?

Strategija u koju sam bio uključen dok sam bio u crnogorskoj vladi kao državni savetnik i glavni savetnik Mila Đukanovića bila je da se jugoslovenski dinar zameni nemačkom markom. Taj plan je osmišljen da uguši inflaciju, što je i učinio, a bio je i deo strategije da se Crnoj Gori omogući da se odvoji i postane nezavisna od krnje Jugoslavije. Po svim tim tačkama, strategija je bila veliki uspeh.

Dok ste radili u Crnoj Gori, bili ste na meti tadašnjeg režima Slobodana Miloševića u Srbiji. Miloševićevi ljudi su vas čak optužili da u Srbiju unosite lažne dolare i da ste francuski tajni agent. Možete li objasniti o čemu se radi?

To je lako objasniti. Sve što treba da uradite jeste da pogledate strategiju koju sam osmislio – strategiju koja je na kraju dovela do secesije i nezavisnosti Crne Gore. To je bilo nešto čega su Milošević i njegovi drugovi u Beogradu bili veoma svesni i čemu su se protivili.

Veliki ste protivnik uvođenja sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, smatrate da su bespredmetne i da ne daju rezultate. Možete li objasniti zašto?

Podržavam slobodna tržišta i slobodnu trgovinu. Ekonomski sistem zasnovan na sigurnim imovinskim pravima, ugovorima i dobrovoljnoj razmeni doprinosi i miru i prosperitetu. Dakle, principijelno sam protiv svih oblika protekcionizma, bilo da su to carine, kvote, necarinske barijere ili sankcije.

Kada je reč o sankcijama, ja se ne protivim samo principijelno, već i praktično. Naučna literatura otkriva da sankcije retko ostvaruju svoje navedene ciljeve. Sankcije obično stvaraju velike, skupe neželjene posledice. Ukratko, one se vraćaju onom ko ih uvodi. Nedavne sankcije uvedene Rusiji su tipične. One su, između ostalog, imale za cilj da slome rusku ekonomiju. Ali, kao što je MMF naznačio u svom ažuriranju svetske ekonomske perspektive, u januaru 2024, Rusija će rasti mnogo brže od velikih evropskih ekonomija 2024. Jasno je da su sankcije koje su uveli Evropljani nametnule ogromne ekonomske štete samim Evropljanima. Borba protiv sankcija je teška.

Međutim, povremeno se mogu dobiti male bitke, objasniću to na ličnom primeru. Jedne nedelje po podne u julu 2020. nazvao me je državni sekretar Majk Pompeo. On je nagovestio da SAD razmatraju uvođenje finansijskih sankcija Hongkongu, a da će konačnu odluku predsednik Tramp doneti sutradan. Ali, pre sastanka u Beloj kući u ponedeljak ujutro, sekretaru Pompeu je naloženo da dobije moje mišljenje. Razgovarali smo telefonom 35 minuta. Pompeo je bio nepokolebljiv za sankcije. Bio sam odlučno protiv njih. U ponedeljak po podne Bela kuća me je obavestila mejlom: „Henki, pobedio si. Neće biti uvedene finansijske sankcije Hongkongu“.

Kako objašnjavate činjenicu da se Rusija ekonomski održala uprkos ratu i sankcijama?

Rusija je to učinila tako što je brzo osmislila rešenja za ublažavanje uticaja sankcija. Štaviše, Rusija je pametno učvrstila svoje komercijalne veze i političke saveze sa Kinom i Indijom, dve gigantske ekonomije, koje zajedno, mereno na osnovu pariteta kupovne moći, čine otprilike 25% ukupnog svetskog BDP-a. To je otprilike isti doprinos globalnoj ekonomskoj aktivnosti kao SAD i Evropa zajedno.

Srbija je odlučila da ne uvodi sankcije Rusiji, zbog čega trpi kritike Zapada i usporava put ka EU. Da li je to dugoročno dobar ili loš potez u ekonomskom smislu?

Mislim da je Srbija krenula pravim putem.

Nemačka je donedavno bila u recesiji. Gde je pogrešila?

Nemačka je napravila mnogo pogrešnih okreta. Kao prvo, njeno sankcionisanje Rusije i ratno huškanje imalo je negativan efekat. Pored toga, nemačka zelena politika je bila katastrofa, a njenoj koalicionoj vladi nedostaje vođstvo i nefunkcionalna je. Kancelar Šolc se smatra slabim i nesposobnim.

Kina je, donedavno, tri decenije ostvarivala rast od deset odsto godišnje. Sada se suočava sa mnogim ekonomskim problemima. Gde je Kina pogrešila?

Veliki problem sa kojim se Kina suočava je činjenica da predsedavajući Si nije uspeo da nastavi da prihvata plan ekonomske liberalizacije Deng Sjaopinga, koji je Deng izneo 1979. Ukratko, Kina se postepeno okreće od liberalnog režima slobodnog tržišta ka socijalističkom režimu koji kontroliše država.

Kako će rat u Ukrajini, kao i onaj na Bliskom istoku, promeniti svet u ekonomskom i geopolitičkom pogledu?

Trenutno, stvari idu loše za Zapad i njegove saveznike i u Ukrajini i na Bliskom istoku. Nakon što se slegne prašina u ova dva sukoba, jasno je da će doći do velikih geopolitičkih promena, ali nisam u poslu da predviđam na koji način će novčić koji se vrti pasti dok je u vazduhu.

Henki-Henrijev kalendar - svaki datum istog dana

Sa svojim kolegom Dikom Henrijem razvili ste Henki-Henri stalni kalendar, prema kome svaki mesec počinje istog dana u nedelji i svaki datum ima svoj dan u nedelji. Zašto mislite da bi svet tako funkcionisao bolje? Da li bi postojao problem monotonije i predvidljivosti?

U okviru Henki-Henri stalnog kalendara (HHPC), koji sam razvio sa svojim kolegom Dikom Henrijem, uglednim profesorom astrofizike na „Džonsu Hopkinsu“, godina je podeljena na četiri tromesečja. Svaki mesec počinje istog dana i datuma svake godine. Prva dva meseca svakog tromesečja sastoje se od 30 dana, a treći od 31 dana. Svaki kvartal sadrži 91 dan, što rezultira godinom od 364 dana koja se sastoji od 52 sedmodnevne nedelje.

HHPC objašnjava disparitet između svoje dužine (364 dana) i astronomskog kalendara (otprilike 365,24 dana, trajanje jedne pune orbite Zemlje oko Sunca) jednostavnim dodavanjem jedne dodatne pune nedelje do kraja svake pete ili šeste godine (konkretno 2020, 2026, 2032, 2037, 2043, 2048…). Ovo održava kalendar u skladu sa godišnjim dobima, služeći istoj funkciji kao i prestupna godina u sadašnjem gregorijanskom sistemu.

Ključ za HHPC je činjenica da bi se svaki datum odvijao istog dana svake godine, što, između ostalog, čini ogromne prednosti u planiranju. Neće više biti godišnjih sastanaka na kojima će se odlučivati o rasporedu škola, itd. Kada se raspored odredi, može se zadržati zauvek. Prvi januar će uvek biti u ponedeljak. Sve tradicije će ostati iste, a svi važni datumi će se zauvek dešavati na isti dan.

Ko je Stiv Henki?

Stiv H. Henki je profesor primenjene ekonomije na Univerzitetu „Džons Hopkins“. Bio je u Savetu ekonomskih savetnika predsednika SAD Ronalda Regana. Henki je u Jugoslaviji bio lični ekonomski savetnik potpredsednika Živka Pregla i Markovićeve vlade od 1990. do 1991. Henki je u Crnoj Gori bio i državni savetnik i glavni savetnik predsednika Mila Đukanovića od 1999. do 2003. godine. Trenutno je treći najuticajniji ekonomista u svetu prema Fokus ekonomiksu u Barseloni.