Dejan Cvetković za NIN: Susret Đinđića i Gejtsa bio je ključan za razvoj IT-ja u Srbiji

Kada je 1993. počeo da radi u Majkrosoftu, bio je najmlađi softver inženjer u njihovoj kancelariji u Vankuveru, a kada je prošle godine odlučio da napusti kompaniju, bio je najstariji zaposleni u Razvojnom centru u Beogradu. U korporaciji u kojoj rade ljudi koji u proseku imaju 25-35 godina, Dejan Cvetković je proveo tri decenije, na različitim pozicijama i poslovima, od inženjeringa do prodaje i konsaltinga, u raznim delovima sveta, od Kanade i Amerike do Srbije i zemalja centralne i istočne Evrope. To iskustvo i znanje danas prenosi, između ostalih, i đacima Matematičke gimnazije, iz koje je potekao i bez koje ne bi bio tu gde jeste. Kao ni bez ETF-a, koji mu je omogućio da odmah po diplomiranju nađe dobar posao u Srbiji, a nakon toga još bolji u Kanadi.

„Odmah posle fakulteta počeo sam da radim kao softver inženjer u Energodati, i to je bio fantastičan posao, ali je plata bila 80 maraka, a ja sa drugom švercujem benzin iz Segedina i za noć zaradim 100 maraka. Onda sam sa prijateljima sa ETF-a otišao u Kanadu i odmah smo svi našli posao. To je tako na Zapadu, tamo ne uspe samo onaj ko neće, barem u ovoj našoj industriji. I kad meni kažu - imao si sreće, ja kažem - ne, sreća je mesto gde moja priprema susreće dobru priliku, ali ja moram da budem spreman.“

Tokom rada u Majkrosoftu u Kanadi, bili ste jedan od organizatora i učesnika sastanka Bila Gejtsa sa premijerom Zoranom Đinđićem, kada je potpisan prvi ugovor te kompanije sa Srbijom. Da li je bilo komplikovano ugovoriti sastanak i kako je protekao?

To je bilo 2001, dve godine nakon bombardovanja, naravno da će Majkrosoft da primi prvog demokratskog premijera Srbije, potvrda je odmah stigla. Sećam se da je Đinđić odbio da na sastanku bude prevodilac, iako je on govorio nemački, ne i engleski.

Bilo je fascinantno kako je i pored toga, uz svoje neznanje engleskog i uz govor tela, ali i svojim idejama, impresionirao i Bila Gejtsa, tada predsednika Majkrosofta, i Stiva Balmera, tadašnjeg glavnog direktora kompanije. Sastanak je trajao više od sat vremena, rezultat je bio prvi legalizacijski ugovor sa državom, dogovor o otvaranju Majkrosoft kancelarije u Beogradu i besplatan legalizacijski ugovor za ceo obrazovni sektor u Srbiji. Taj sastanak je bio veoma važan i pokrenuo je mnogo brži razvoj IT-ja u Srbiji.

PROMO / Promo Cvetković (drugi sleva) sa Đinđićem, Gejtsom i Balmerom

Godinu i po dana kasnije otvorena je kancelarija Majkrosofta u Beogradu i vi ste se vratili da biste vodili taj posao, kako je bilo pokrenuti ceo proces u Srbiji?

Vratio sam se 9. marta 2003, trebalo je da imam sastanak sa premijerom Đinđićem 13. marta, međutim, on je ubijen 12. marta, znači tri dana nakon što sam ja došao u Srbiju. Ali cela stvar u tom IT smislu nije stala, krenula je implementacija e-uprave i legalizacijska kampanja koja je zaista bila fantastična. Nakon dve godine stekli su se uslovi da moj kolega Bodin Drešević i ja pokrenemo inicijativu da se napravi Razvojni centar Majkrosofta u Beogradu, i to se desilo 2005. godine. Danas imate Razvojni centar koji zapošljava oko 700 ljudi, useljava se u Ušće 2 tokom  leta i biće daleko najznačajniji razvojni centar u Evropi.

Kada pričate o Majkrosoftu, kao jedan od najvažnijih segmenata pominjete onaj koji se bavi predviđanjem budućnosti, pa i njenim kreiranjem, osmišljavanjem inovativnih proizvoda koji će se na tržištu pojaviti ko zna kad. Da li je strateško planiranje ključ za opstanak kompanija?

Svedoci smo toga da se sve menja, pogotovo u IT industriji. Ništa nije kao što je bilo pre godinu dana, da ne govorim o periodu pre pet godina. Da bi kompanija bila uspešna, neophodno je da bude spremna na promenu, da ide u korak s promenom, ili da bude generator promena. I to je za veliki broj kompanija veoma teško. Uzmite primer Kodaka, izuzetno uspešna firma 80-ih i 90-ih godina, sa najkvalitetnijom emulzijom na filmovima za kamere i za fotoaparate. Kodak danas praktično ne postoji zato što jednostavno nisu videli šta dolazi sa digitalnim tehnologijama. U uspešnim kompanijama, kao što je Majkrosoft, imate grupu ljudi koja se bavi trenutnim proizvodom i kojoj je posao da taj proizvod stalno poboljšava.

Ali imate i drugu grupu ljudi koja gleda znakove pored puta i koja definiše moguće buduće scenarije, na neki način asocira verovatnoću svakom od tih scenarija i daje preporuku menadžmentu da danas razvijaju ljude koji će biti u situaciji da sprovedu ono što budućnost očekuje za pet ili deset godina. Posao menadžmenta jeste da te dve grupe poveže, da ovi što sada prave proizvod budu svesni da oni moraju da generišu novac koji će se investirati i u razvoj, a da ovi koji rade planiranje budućnosti obezbede da ta budućnost jednom bude sadašnjost za ovog koji pravi pare. U tome je poenta tog strateškog planiranja.

NIN / Mitar Mitrović

Radili ste u Majkrosoftu i u vreme kada je kompaniju vodio Bil Gejts, da li su se rad i komunikacija sa njim razlikovali u odnosu na funkcionisanje drugih vodećih ljudi u menadžmentu?

Bila Gejtsa sam upoznao pre trideset godina, bio sam jako mlad softver inženjer i svi sastanci kojima sam prisustvovao na kojima je bio i Gejts bili su vezani za inženjerstvo. A u inženjerskom smislu Bil Gejts je bio izuzetno prek. On nije birao reči da izrazi nezadovoljstvo, ali i zadovoljstvo. Nekad je znalo da bude izuzetno neprijatno. Međutim, s vremenom sam shvatio da je to jednostavno tako, da su u Majkrosoftu svi izuzetno direktni. Što bi rekli Amerikanci - no offense, sve stvari se stavljaju na sto - „ovo valja, ovo ne valja, ćuti tu, imaćeš drugu priliku, idemo dalje“, niko tu ništa ne treba da shvata lično. Time se štedi vreme, to je način da se napravi izuzetno kvalitetan brejnstorming i da se kreira savršen proizvod ili usluga. Vrlo brzo sam naučio da cenim takav mentalitet koji je Bil Gejts na neki način propagirao kroz inženjerski deo Majkrosofta.

Razvoj veštačke inteligencije donosi prednosti, ali i strahove zbog nemogućnosti kontrole. Na primer, sve teže će biti prepoznati lažne vesti, s obzirom na to da sad lako dobijete veštački generisan govor ili video sadržaj. U kom pravcu će to ići?

Količina lažnih vesti već sad je neverovatna i bez veštačke inteligencije, zahvaljujući internetu i društvenim mrežama. Svako ko ima mnogo vremena u životu može da kreira kampanju lažnih vesti i da dobije hiljade pratilaca. Da li treba da se brinemo i da zbog te brige zaustavimo razvoj tehnologija, to je nemoguće. Kada sam pričao o veštačkoj inteligenciji pre nekoliko godina, poredio sam sliku Tajms skvera u Njujorku krajem 19. veka sa slikom Tajms skvera 20 godina kasnije.

Na prvoj slici konji i kočije, a na drugoj automobili. Treba da se podsetimo da je bio fantastično jak lobi protiv automobila u SAD na kraju 19. veka, industrija s konjima je propala zbog industrije automobila. Tako i sad, propašće mnogi poslovi, ali će se kreirati dva puta više novih i biće dva puta kvalitetniji od prethodnih. Ta ista tehnologija koja omogućava kreiranje lažnih vesti omogućiće i detekciju lažnih vesti. Ne treba da se plašimo veštačke inteligencije, voditi kampanju protiv razvoja je besmisleno.

Personalizovana medicina

U kojim oblastima možemo da očekujemo dobrobiti od AI?

Veštačka inteligencija će preuzeti sve rutinske poslove. Svako ko želi da bude uspešan u karijeri mora da bude spreman na lifelong learning, da uči dok je živ. AI se hrani velikom količinom podataka, pa tako i onim koji su vezani za ličnost. Svako od nas će svojom voljom moći da da lične podatke - iz svog tela, i da mašina nauči od njih, tako da personalizovana medicina postane moguća. Neće više biti aspirin u apoteci generalno, nego aspirin za Dejana Cvetkovića.