Kako je Izrael postao startap nacija i šta se krije iza izraelskog startap "čuda"?

Izrael, država sa oko deset miliona stanovnika, u trajnom ratnom stanju od svog  osnivanja, bez ikakvih prirodnih resursa, godinama unazad stvarala je  više startapa nego Japan, Kina, Južna Koreja, Kanada...

U eri novih tehnologija, veštaške inteligencije i fokusa na preduzetništvo, kada se najveće svetske sile takmiče u osvajanju tehnološkog prostora, država Izrael, iako sa mnogo problema i u ratnom okruženju, slovi za startap naciju. Na svakom kvadratnom kilometru Tel Aviva, nalazi se po 28 startapa. Po jedan startap ide na svakih 290 stanovnika, što je najviše startapa po glavi stanovnika u svetu. Kako je jedna mala zemlja uspela da dovede svet tehnologije u svoje ruke?

Više od polovine startapa se nalazi u gradu Tel Aviv.  Na svaki propali startap stvore se četiri nova. Kada se gleda procenat izdvajanja bruto domaćeg proizvoda u nauku, Izrael je sa 5,4 odsto ulaganja na prvom mestu. Koliko je to važno za zemlju koja ima blizu 10 miliona stanovnika, vidi se u tome što izraelski tehnološki sektor ima oko 50 odsto udela u celokupnom izvozu ove zemlje.

"Izrael je najbolji globalni partner od koga se može naučiti kako se uz dobru podršku države i saradnju sa naučno-istraživačkim institucijama može izvući maksimum iz onoga što nauka može da ponudi, izjavio je nedavno direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović, povodom konferencije o iskustvima Izraela u stvaranju startap nacije koju su organizovali ambasada Izraela u Srbiji i Privredna komora Srbije.

Lako do investicija

Brojke mnogo i ne iznenađuju ako se ima u vidu da je u ovoj zemlji godinama unazad bilo veoma lako pokrenuti startap. Država ulaže čak 4,3 posto BDP-a u razvoj i istraživanje, što je u samom svetskom vrhu. Puno se ulaže i u investiranje, i tu postoji čak 40 različitih načina. Startapi lako dolaze do povoljnih zajmova i prvih finansija koji iznose i do 85 odsto investicije.

Zašto se izraelci tako lako odlučuju da osnuju svoju firm? Razlog je i to što ne moraju da brinu ukoliko startap propadne, jer u tom slučaju neće ostati bez imovine. Država nije fokusirana na povrat investicije već na ulaganje u čoveka i ekosistem.

NIN / startap

Softver u fokusu škola

Svesni toga da nemaju velike prirodne resurse, Izraelci su se definitivno orjentisali u pravcu u kome mogu mnogo da postignu  – preduzetništvu. Skoro svaki stanovnik ove zemlje ima svoj startap ili se bar okušao u preduzetničkim vodama.

"Nemamo ogromne prirodne resurse, pa smo naporno radili na razvoju naše baze veština u zemlji. Ne želim da preterujem sa jevrejskom retorikom, ali postoji određeni mentalitet koji ovde naginje ka prihvatanju rizika... i ljudi to razvijaju od malih nogu. Po mom mišljenju, velika dostignuća (u životu – iu tehnologiji) se postižu preuzimanjem mnogo rizika, ali na proračunat način sa raznovrsnim pristupom svemu", rekao je Džon Medvedev, izvršni direktor globalne organizacije za rizična ulaganja sa sedištem u Jerusalimu.

Godine 2019. godine zemlja je bila kao peta najinovativnija zemlja na svetu prema Blumbergovom indeksu inovacija. Nalazi se na trinaestom mestu u svetu po naučnim rezultatima mereno brojem naučnih publikacija na milion stanovnika. 

Od ranih školskih dana izraelski učenici poput onih na Zapadu i drugim razvijenim zemljama se podstiču na bavljenje softverom. Postoje prilično napredne studije računarstva u uzrastu od 13 do 14 godina, pa sve do mature.

Softver je ogromna industrija u Izraelu i uvek postoji velika potražnja za softverskim inženjerima.  Jedan od poznatih izuma izraelskih inženjera je Guglova lista predloga (Google Suggest) koja se odmah pojavljuje u padajućem obliku na početnoj stranici ovog pretraživača. Pozicije povezane sa softverom nude najbolje uslove za zaposlene na tržištu, privlačeći vrhunske talente, čije su plate nadmašile relativno niske zarade u Izraelu za tradicionalne profesije. Ovo je i jedan od razloga zašto roditelji "guraju" decu u IT industriju.

Odgovor u tome kako je Izrael uspeo da postane softverski centrirana startap nacija, jednim delom leži i u lokalnom načinu razmišljanja, mentalitetu i moralu, ali i kombinaciji resursa, visokog obrazovanja, širokoj upotrebi engleskog jezika i nepokolebljivom stavu koji je karakterističan za lokalnu kulturu.

EPA / EFE/Christopher Neundorf

Ran Natanzon, šef kancelarije za inovacije i brendiranje u izraelskom ministarstvu spoljnih poslova, vodeću tehnološku poziciju Izraela pripisuje upravo njihovoj različitosti.

"Izrael je miks ljudi iz celog sveta s različitim kulturama i znanjima. Svako ima svoju priču. Moja je majka iz Engleske, a otac iz Rumunije. Majka moje supruge je iz Uzbekistana, a tast iz Jemena. U 90-ima smo imali puno imigracije iz bivšeg Sovjetskog Saveza, došlo nam je tada puno inženjera. To je podiglo ceo ekosistem, jer smo dobili i tehnološko znanje. To se je spojilo s našom kulturom poduzetništva, tako Izraelci razmišljaju. A kako nam nedostaje resursa i tržište je ograničeno, od samog početka fokus je na Ameriku i Evropu", rekao je on.

Po mišljenju nekih stručnjaka, Izralci su shvatili da nisu zemlja bogata naftom  kao one iz njihovog okruženja, te su morali da sami izgrade svoju industrijsku bazu i izvuku najbolje iz onog što imaju. Tehnološki potencijal zemlje prepoznale su i najveće svetske kompanije poput  Majkrosofta koje osnivaju proizvodne pogone i istraživačke centre u ovom regionu.

Termin "startap nacija" koji je sada postao sinonim za Izrael, bio je zapravo naslov knjige Dana Senora i Saula Singera iz 2009. o ekonomiji Izraela.