Australijska kompanija Strikland Metals izdvojila je 37 miliona dolara za kupovinu projekta Rogozna u Srbiji koji ima resurse od 5,44 miliona unci zlatnog ekvivalenta (oko 170 tona), pišu australijski mediji.
"Kada sam posetio Indiju u novembru, kreatori politike su se žalili na naklonost sugrađana prema zlatu. Zlato je podbacilo na berzi".
Kako se navodi, za projekat zlata Rogozna, Striklend Metals je već potpisao obavezujući ugovor o kupoprodaji sa ISIHC Ltd, filijalom Ibera Kapital Fond LP. Ugovor podrazumeva sticanje celokupnog kapitala Bitut Holdings Ltd, vlasnika kompanije Zlatna Reka Resursi koja poseduje projekat Rogozna.
Mineralni resurs obuhvata i 214.000 tona bakra i 364.000 tona cinka, a ima i dodatni značajan istraživački potencijal i mogućnosti proširenja resursa koji tek treba da budu istraženi.
Aktivnosti dijamantskog bušenja od 60.000 metara biće sprovedene do kraja 2025. godine, a kompanija namerava da koristi najmanje tri dijamantske bušilice, uz bušenje primarnih ciljeva na lokacijama Šanac, Medenovac, Gradina i Bakarni kanjon. Projekat podrazumeva četiri dozvole za istraživanje koje pokrivaju oko 184 kvadratna kilometra u rudarskom basenu Trepča na jugu Srbije.
"Oduševljeni smo što možemo da najavimo kupovinu velikog projekta Rogozna, ekvivalentnog zlata od 5,44 miliona unci. Strickland Metals ima izuzetno jaku poziciju i Rogozna predstavlja savršenu priliku da isporuči značajnu dodatnu vrednost za akcionare", rekao je izvršni direktor australijske kompanije Endru Brej koja je bavi otkrivanjem mineralizovanih sistema sa fokusom na zlato i bakar, i koja je osnovana pre 20 godina.
Priča o Rogozni kao bogatom ležištu zlata intenzivirana je, inače, 2018. godine kada je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo prvu dozvolu za rudarska istraživanja na padinama Rogozne kompaniji Zlatna reka.
Prema ranijim procenama, cela planina Rogozna leži na bakru, srebru i zlatu. Stručnjaci beogradskog Geozavoda, ranije su na lokalitetima Medenovac i Karavansalija pronašli rezerve od oko 40 miliona tona rude bakra, srebra i zlata.
Zlato, bakar i lignit tražimo na 200 lokacija
U Srbiji, inače najviše nalazišta ima u Istočnoj Srbiji, u okolini Bora, mada se ispitivanja vrše širom cele Srbije.
Trenutno je više od 200 lokacija na kojima se istražuju mineralne sirovine, plus mesta koja su već u eksploataciji. Najbogatiji smo bakrom, olovom, cinkom, kao i ugljem, najviše lignitom. Od nemetaličnih sirovina, tu je glina, kao i tehničko-građevinski kamen za puteve. Većinu nalazišta otkrili su srpski geolozi (osim litijuma), a strane kompanije koje su sada prisutne u Srbiji potvrdile su te podatke i proširile istraživanja dodatnim investicijama.
U Srbiji postoji 48 do 50 različitih ruda i oko 5.000 pojava i nalazišta.
Najbrojnije su rude bakra i zlata, u istočnoj Srbiji, od Majdanpeka do Bora. Zlato se nalazi i kod Žagubice, zatim Blagojev kamen, u koritima reka Pek i Timok. Jedan od rudnika zlata nalazi se na Radan planini, Lece.
Ležišta cinka i olova nalaze se na Avali, od Beograda prema Kosmaju i Rudniku, na Kopaoniku, u Raškoj... Antimon se nalazi u Zapadnoj Srbiji, kod Zajače, a bogata su i nalazišta uglja, prvenstveno lignita. U Vojvodini su nalazišta nafte i gasa.
Tri rudna lokaliteta na Crnom vrhu, kod Žagubice, sadrže čak 72 tone zlata. Ležišta srebra u Srbiji pronađena su u Karpatskom predelu, u Boru, Krivelji, Majdanpeku, Timoku, Blagojevom kamenu i Peku, kao i u Šumadiji na Rudniku. Ležišta platine u Srbiji su u Pomoravlju, odnosno u blizini Vrnjačke Banje i Trstenika.
Procena je da postojeća ležišta imaju potencijal za bar još 15-20 godina eksploatacije, iako je u geologiji to relativno mali period. U ovoj oblasti kompanije obično računaju na bar 50 godina, jer ulažu velika sredstva u istraživanja.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
