Kultura

74. Berlinale: Vatrena atmosfera

Miona Kovačević | 21. februar 2024 | 17:00
74. Berlinale: Vatrena atmosfera
TANJUG / AP / Markus Schreiber

Atmosferu pred i tokom otvaranja 74. Berlinala obeležili su uspon desnice, strah od migranata, antisemitizam, antiislamizam, ratovi u Ukrajini i Gazi, položaj radnika u kulturi... Filmovi kao da su u drugom planu iako je, prema oceni kritičara i izveštača, reč o jednoj od boljih selekcija u proteklih nekoliko godina.

Sve je počelo desetak dana pred svečano otvaranje 15. februara zbog pozivnica upućenih i poslanicima desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Organizatori su objasnili da su, kao festival koji finansira država, u obavezi da pozovu sve parlamentarne stranke, no nakon što je preko 200 filmskih radnika potpisalo javni protest, poziv AfD-u je povučen. Usledile su kritike druge strane da to dovodi u pitanje demokratiju.

Potom je četrdesetak zaposlenih na Berlinalu objavilo otvoreno pismo sa kritikom da festival nije jasan u osudi situacije u Gazi, a lokalni umetnici se žale da parlamentarna rezolucije iz 2019. znači da mogu biti otpušteni iz državnih institucija ako javno podrže Palestince. To je dovelo do pokreta Štrajk Nemačkoj, poziva na bojkot nemačkih institucija. Podržala su ga, do sada, tri autora povlačenjem svojih filmova iz pratećih selekcija. Na programu je ukupno 239 ostvarenja.

Na dan svečanog otvaranja, obeleženog političkim govorima, protestovali su zaposleni na festivalu protiv desničara, kulturni radnici protiv fašizma i filmski radnici koji traže bolje radne uslove.

Za Zlatnog medveda nadmeće se 20 ostvarenja iz 13 zemalja.

Pažnju je pobudio film koji je otvorio festival, Sve te sitnice reditelja Tima Milantsa, adaptacija istoimenog bestselera Kler Kigan o Bilu Ferlongu (Kilijan Marfi), koji otkriva, na istinitim događajima zasnovane, mračne tajne o zlostavljanju u samostanima „Magdalena“ katoličke crkve. Kilijan Marfi je na konferenciji za medije rekao da je reč o „kolektivnoj traumi“ dodajući da „umetnost može biti blagotvoran melem”.

TANJUG / AP  / Markus Schreiber
TANJUG / AP / Markus Schreiber

Jedan od visoko ocenjenih filmova je Moja omiljena torta iz Irana. Protiv autora, Marjam Mogadam i Behtaša Sanaihe, vlasti su povele sudski proces zbog ovog filma o 70-godišnjoj udovici koja odlučuje da obnovi ljubavni život. Publika je film pozdravila sedmominutnim ovacijama, a na konferenciji za medije glumica Lili Farhadpur pročitala je izjavu autora, poruku da su hteli da prikažu stvarni život Iranki i da su spremni da snose posledice.

Zvezda serije Vavilon Berlin Liv Liza Friz igra glavnu ulogu u filmu Od Hilde, s ljubavlju čuvenog nemačkog autora Andreasa Drezena. Zasnovan je na istinitoj priči o Hilde i Hansu Kopiju, Nemcima koje su nacisti ubili zbog učešća u pokretu otpora, a Drezen je izjavio da bi voleo da je film manje aktuelan, i poručio članovima „svih nemačkih stranaka da ga pogledaju, možda nešto nauče”.

Jedini američki film u takmičarskom programu, psihološki triler Drugačiji čovek Arona Šimberga, prati glumca (Sebastijan Sten) sa neurofibromatozom, koji se podvrgava radikalnom lečenju, ali postaje opsednut kolegom (Adam Pirson) koji ga glumi u predstavi o tom periodu njegovog života. 

TANJUG / AP  / Markus Schreiber
TANJUG / AP / Markus Schreiber

Dva dokumentarca u konkurenciji su za glavnu nagradu. Dahomej Francuskinje Mati Diop o posledicama francuske kolonizacije Afrike kroz priču o ukradenim umetničkim predmetima, a ruski autor Viktor Kosakovski u filmu Arhitekton apeluje: prestanite da koristite beton.

Festival traje do 25. februara, a 24. je dodela nagrada o kojima odlučuje žiri: meksička glumica, oskarovka Lupita Njong'o (predsednik), američki glumac Brejdi Korbet, reditelji An Hui (Hongkong), Kristijan Pecold (Nemačka) i Albert Sera (Španija), glumica i rediteljka Žasmin Trinka (Italija) i scenarista Oksana Zabužko iz Ukrajine. I oni su na konferenciji za medije ušli u političke debate. Pominjan je intervju Alberta Sere iz 2018. gde je izrazio divljenje Putinu, na šta je Zabužkova otkrila da mu je poklonila svoju knjigu o ratu u Ukrajini, „da se malo informiše”. Korbet je stao u odbranu Sere, rekavši da je izjava izvučena iz konteksta. Pecold je ocenio da priča o (o)pozivu AfD-a samo čini partiju jačom... Njong'o je primetila da članovi žirija već vode „intenzivne diskusije” i da će atmosfera verovatno biti „vatrena”.

Tagovi