Lazović za NIN o rezoluciji EP: Nedvosmislena potvrda izborne krađe, Vučić i njegov režim će morati da podnesu račune

Rezolucija Evropskog parlamenta (EP) o decembarskim izborima u Srbiji koja je usvojena danas, predstavlja "jasnu, preciznu i nedvosmislenu potvrdu" da se u našoj državi desila ozbiljna izborna krađa, kao i da je došao trenutak kada će predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i njegov režim, morati da podnesu račune, pre svega građanima Srbije, kaže za NIN Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta i jedan od lidera koalicije "Srbija protiv nasilja". 

Uz to, Lazović naglašava da je rezolucija koju su usvojili evropski poslanici jasan pokazatelj da je u Evropi došlo do "promene klime prema vlastima u Srbiji" i dodaje da su dobijena i ozbiljna uveravanja evropskih predstavnika da "ovakve izborne manipulacije, jednostavno nisu dozvoljene". 

"Veoma smo zadovoljni ovakvom rezolucijom, jer ona sadrži spisak svih nepravilnosti na ovim izborima. Bilo je veoma važno da međunarodni posmatrači OEBS-a, ODIHR-a i Evropskog parlamenta, vide nepravilnosti na koje smo upozoravali. Oni su ih prepoznali u svojim izveštajima, a velika je stvar što su takve nepravilnosti najzad ušle u rezoluciju EP. Neću kriti da smo veoma zadovoljni", ističe Lazović. 

Usvojenom rezolucijom EP, poziva se na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage neregularnosti na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji, sa posebnim akcentom na beogradske. Za rezoluciju je glasao 461 poslanik, 53 poslanika bila su protiv, a nisu glasala 43 poslanika od 557 prisutnih.

To što je preko 460 evropskih poslanika glasalo za ovu rezoluciju, pokazuje da se "ljudi koji dolaze iz različitih delova Evrope, i političkih partija, većinski, osim ekstremne desnice, slažu sa nama da je došlo do izborne krađe, nakon koje se Srbija našla u dubokoj političkoj krizi", podvlači Lazović i naglašava važnost činjenice da su sada ponuđeni načini koji bi doveli do razrešenja te krize.

Inače, poslanici Evropskog parlamenta u rezoluciji navode i da decembarski izbori "odstupaju od međunarodnih standarda", uz "izveštaje o široko rasprostranjenim nepravilnostima". Ujedno se poziva i na uslovljavanje napretka ka EU, kao i stopiranje finansiranja iz EU fondova, ukoliko srpske vlasti ne primene preporuke OEBS-a i ukoliko se dokaže da su umešane u izborne prevare.

"Nedvosmislena potvrda" izborne krađe

Jedna od najvažnijih stvari, smatra Lazović, je to što je rezolucijom dobijena "nedvosmislena potvrda" da se u Srbiji desila ozbiljna izborna krađa. 

"Druga bitna stvar, jeste to što je zatražena hitna misija, koja bi detaljno nastavila utvrđivanje činjenica koje su dovele do te izborne krađe, jer u njoj nije učestvovao samo SNS, već i državni aparat. Treća najvažnija stvar je pokretanje misije koja bi se bavila ne samo time šta se desilo, već i kako da se to prevaziđe, odnosno kako da se, između ostalog, reši problem biračkog spiska, pritiska na birače, medije", ocenjuje naš sagovornik.

Uz to, dodaje da su preporuke iz Pribeovog izveštaja, na kojima je insistirao poslanik Evropskog parlamenta iz grupe Obnovimo Evropu Klemen Grošelj, veoma značajne.

"Iskorišćeno je kao referenca jedno pozitivno iskustvo iz Severne Makedonije, a to je Pribeov izveštaj. Mi pozivamo Evropsku komisiju da zaista i započne jedan takav proces, koji je važan za utvrđivanje dimenzija ove izborne prevare", rekao je Lazović. 

Pomenuti izveštaj nastao je 2015. kada je penzionisani direktor Evropske komisije, Rajnhard Pribe, predvodio tim stručnjaka koji su posredovali između aktera u Severnoj Makedoniji, na vrhuncu političke krize, i sastavili izveštaj o sistemskim problemima s vladavinom prava u ovoj državi.

EPA / EFE / RONALD WITTEK

U usvojenoj rezoluciji, konstantovano je da vladavina zakona i funkcionisanje demokratskih institucija predstavljaju suštinski  izazov za proces pridruživanja Srbije EU. Osuđuju se i orkestrirani napadi srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući članove Evropskog parlamenta, i poziva se na povratak uvažavajućim i konstruktivnim diskursima, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja u demokratskom procesu. 

"Veoma smo svesni obima ove izborne krađe, koju su prepoznali svi međunarodni posmatrači. Učinićemo sve da se institucionalnim procesima dođe do rešenja. Čitav svet je video izbornu krađu, a sada je na našim institucijama da pokažu jesu li je i one videle", podvlači Lazović.

Naš sagovornik, koji je danas učestvovao na panel diskusiji u Evropskom parlamentu pred glasanje o rezoluciji o izborima u Srbiji, rekao je da su svi učesnici debate rekli da ovom rezolucijom niko ne želi da kazni Srbiju, niti da izazove "ni najmanju neugodnost građanima Srbije".

"Želimo upravo suprotno, da zaustavimo korumpirani režim, koji sputava ljude da u našoj državi normalno žive. Imamo da Srbija bude demokratska zemlja, u kojoj može da se živi normalno", dodaje on. 

"Ovo je ozbiljan pokazatelj promene klime prema vlastima u Srbiji"

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je juče da predlog rezolucije EP o Srbiji sadrži argumente "na nivou Radio Mileve", odnosno u formi "ja sam čuo", "postoji optužba", dok je predsednik Srbije 27. januara rekao kako "nije naročito zainteresovan" za sadržaj rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, jer će to telo, kako je kazao, "uvek donositi preporuke protiv Srbije".

Ovakve izjave, ocenjuje Lazović, primer su "poteza očajnika i nekoga ko je uhvaćen u krađi, pa sada pokušava da minimizira ono što je čitav svet video".

"Preliminarni OEBS-ov izveštaj detaljno je naveo sve probleme, a uskoro se očekuje i finalni, koji će još detaljnije o njima govoriti, i na osnovu njega je izrađena ova rezolucija. Dobar deo ljudi koji je danas govorio na panelu je bio u Srbiji, baš u posmatračkoj misiji. A, ne možete ni da kažete da 461 evropski poslanik ne zna šta radi. Došao je trenutak kada će Vučić, i njegov režim, morati da podnesu račune, pre svega građanima Srbije", ističe naš sagovornik i dodaje: 

"Ovo je ozbiljan pokazatelj promene klime prema vlastima u Srbiji i zaista sam zadovoljan kako se sve ovo odvija. Imamo ambicije da u Srbiji može da se živi normalno, da Srbija bude demokratska zemlja". 

Iako ne može da tvrdi da će usvojena rezolucija sa sobom doneti sigurne promene, kaže da su svi koraci, koji su preduzeti do sada, vodili ka tome da se izađe iz postizborne krize u kojoj se nalazi naša zemlja. 

NIN / Mitar Mitrović

"Jedan od tri osnovna pravca delovanja opozicije su da se pred našim domaćim sudovima pokrenu svi procesi, na čemu su naši pravni timovi danonoćno radili. Mi smo pokrenuli sve ove procese. Drugi pravac su protesti, akcije građana, kojima nismo dali da Vučić pobegne od ovog pitanja, i da se ono zaboravi. Treći pravac je upravo ovo u čemu smo danas bili uspešni, a to je upravo međunarodna podrška", navodi Lazović. 

Ukoliko se nastave sva tri pravca delovanje opozicije, Lazović ocenjuje da će doći do razrešenja trenutne političke krize.

Rezolucija Evropskog parlamenta koja se bavi izborima u Srbiji poziva se na ranije rezolucije tog tela o Srbiji, izjave visokog predstavnika za spoljnu politiku Žozepa Borelja i komesara za proširenje Olivera Varheljija, kao i međunarodnih posmatračkih misija (I-EOM, Savet Evrope, ODIHR, OEBS), te otvoreno pismo predsedavajućih spoljnopolitičkih komiteta više EU država.

U rezoluciji se podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore posle masovnih ubistava u "Ribnikaru" i Duboni i Orašju, tvrdeći da to radi na poziv opozicije, te dodaje da su svi izbori u Srbiji od 2012. godine, osim jednih, bili vanredni. Takođe, podseća se da su za isti dan raspisani i lokalni izbori u 65 lokalnih samouprava, uključujući i Beograd, posle ostavki lokalnih čelnika, "što nije dobra i dugogodišnja praksa". Kako se navodi, izbori su raspisani usred rastuće društvene nejednakosti, a bili su u znaku negativne prakse bez presedana, zastrašivanja, napada na političke protivnike i novinare.