Pavle Grbović za NIN: Fer izbori za njih znače gubitak vlasti, moći, kapitala i slobode

Biti opozicija u Srbiji nije lako, ali lakše je kada se na vreme oslobodite zabluda. Dok SNS bude imala sve poluge moći, mi nećemo imati slobodne izbore, rekao je u intervjuu NIN-u Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana.

Da li verujete da će vlast ispuniti sve preporuke ODIHR-a?

Mi se borimo za elementarne uslove. Kada međunarodnim partnerima objašnjavamo da na lokalnim izborima mogu da glasaju samo ljudi koji u tom mestu zaista žive, ja se osećam najblaže rečeno stupidno. Ono što tražimo je na nivou zahteva da se ljudsko dostojanstvo poštuje tako što vam daju da jedete i pijete. To je u političkom smislu zahtev tog nivoa. Zahtevi za jednakim pristupom javnom medijskom servisu, prestankom zloupotrebe javnih sredstava, javnih preduzeća, prestankom pritisaka na birače, to su preporuke ODIHR-a iza kojih stoji prazna kolona. Fer i slobodni izbori za ljude iz vlasti znače gubitak vlasti, gubitak moći, gubitak ogromnog kapitala stečenog nezakonitim putem, a za mnoge od njih i gubitak slobode.

Nedavno ste bili u Nermačkoj, šta su vam rekli u Bundestagu kada ste izneli probleme sa kojima se suočava opozicija? 

Mi u Nemačkoj nailazimo na najviši stepen razumevanja i podrške našoj borbi za demokratizaciju Srbije. Nažalost, ne dele sve zemlje članice EU iste stavove. Dosta je drugačija situacija kada recimo dođemo do Pariza ili do nekih drugih zemalja, ali ono što je važno jeste da smo mi na bazi našeg odličnog rezultata, dokazane izborne krađe i usvajanja rezolucije Evropskog parlamenta uspeli da opoziciju nametnemo kao aktivnog subjekta u odnosima Evropske unije i Srbije. Više se ne razgovara samo na nivou briselska birokratija - Vučić i Brnabić, već je i opozicija akter tog odnosa. SNS je zvanično obeležena kao stranka zemlje kandidata za članstvo koja krade izbore, koja podriva elementarne vrednosti na kojima EU počiva. Iz te kategorije se veoma teško, a najčešće nikada, ne izlazi. 

A šta je problem sa Parizom? 

Generalno taj što je njihova zainteresovanost za Zapadni Balkan i za Srbiju na nižem nivou. Od ekonomskih pa sve do političkih integrativnih procesa. Oni su svesni da u Srbiji postoji ozbiljan problem sa demokratijom, ali još uvek nisu spremni da po tom pitanju preduzmu odlučne korake. U pozadini svega toga je donedavno stajao stav Francuske da se protivi proširenju EU. Ali činjenica koju svi znaju je da dok je SNS na vlasti, Srbija neće postati članica Unije.

Kako razumete Makronove reči da Srbija mora da konkretizuje odluke koje je donela?

To je diplomatskim rečnikom iskazana packa Srbiji. Tu se radi o dve ključne tačke. Prvo je usaglašavanje spoljne bezbednosne politike sa politikom EU ili pridruživanje sankcijama Ruskoj Federaciji. Verovatno je poruka koju je predsednik Makron pokušao da pošalje da je trgovina oružjem sa Ukrajinom poželjna, ali ne i dovoljna kada je reč o svrstavanju Srbije. I druga se tiče slučaja Banjska, što je predsednik Makron jasno istakao. Već šest meseci, ili duže, Milan Radojčić nije procesuiran. On javno slavi rođendan na Kopaoniku, a tragična je činjenica da je Radojčić, koji je odveo u smrt tri mladića i jednog kosovskog policajca, proveo manje vremena u zatvoru nego studenti koji su bacili dve letve na zgradu Skupštine Beograda. Pozicija Srbije i po pitanju pregovora Beograda i Prištine i po pitanju evropskih integracija dramatično je pogoršana nakon Banjske. I položaj Srba na Kosovu je dramatično pogoršan. Vlast je spremna da žrtvuje budućnost svih 6,5 miliona građana Srbije i nekoliko desetina ili stotina hiljada Srba na Kosovu i Metohiji kako bi sačuvala kapital i slobodu jednog predstavnika organizovane kriminalne grupe. 

NIN / Đorđe Kojadinović

Koliko međunarodne okolnosti idu naruku vlasti u Srbiji, jer ko će se u trenucima kada imamo dva velika rata i zaoštravanje na Bliskom istoku baviti lokalnim izborima i demokratijom u Srbiji? 

Trenutne međunarodne okolnosti su nepovoljne za bilo koga ko želi miran i normalan život. Svet postaje sve luđe mesto iz dana u dan. Retko gde vidimo pozitivne trendove. U takvim okolnostima odgovoran državnik ne bi dozvolio da mu se zemlja iscrpljuje unutrašnjim podelama. A upravo se to dešava u Srbiji. Kada vi na čelu države imate neodgovornog politikanta, onda će on pokušati da iskoristi te teške okolnosti kako bi nastavio da rovari po sopstvenoj zemlji, da unižava demokratiju i sprovodi autoritarnu vlast. Upravo nadajući se da će te okolnosti da odvrate međunarodnu zajednicu od pažnje, a kamoli intervencije zbog stanja demokratije. Imamo rat u Ukrajini, strahovito nasilje u Gazi, nešto što može da liči na najavu trećeg svetskog rata napadom Irana na Izrael i nažalost ne deluje da svemu tome dolazi kraj.

Šta se događa sa bojkotom zakazanih beogradskih izbora?

Bojkot je legitimno političko sredstvo koje najviše smisla ima u uređenim demokratskim zemljama. Kada bojkotujete izbore, vi računate na dva potencijalna elementa. Jedno je savest aktuelnog režima, a drugo je jak pritisak međunarodnog faktora. Mislim da je računanje na savest autokratskog režima SNS unapred izgubljena bitka i uzaludan posao.

Da li je PSG protiv bojkota?

Opciju bojkota mi smatramo poslednjom, najgorom i iznuđenom ukoliko ništa drugo ne može da da rezultat. Zbog toga nju i ne skidamo sa stola, ali činimo sve što je u našoj moći da do nje ne dođe. Učestvujemo u pregovorima maksimalno konstruktivno, čak ponekad i prelazimo granicu samopoštovanja, ne zbog toga što smo ga izgubili, već zbog toga što znamo kolika je odgovornost na nama da bismo došli u situaciju da se u junu u Beogradu verifikuju volja i želja građana, a to je promena vlasti. I ostaćemo dosledni u tome. Dok god postoji milimetar prostora da se nešto promeni i da se stvore uslovi da na izborima učestvujemo, mi ćemo se boriti.

Vlast je prihvatila dva od tri uslova opozicije, treći, da se svi lokalni izbori održe istog datuma, nije?

Čitajući izjave Brnabić i Vučića, deluje mi da će ići u pravcu rešenja koje bi pomerilo održavanje preostalih lokalnih izbora, izuzev beogradskih, na septembar ili kasnije tokom jeseni. Kada je reč o prva dva uslova, koje se tiču fer medijske zastupljenosti i formiranja komisije sa izvršnim ovlašćenjima od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog sektora, tu je data načelna saglasnost, ali implementacija kaska. Mi nemamo toliko vremena da se to i sprovede. Birački spisak se zaključuje dve nedelje pred izbore, znači 17. ili 18. maja. Ta komisija mora da bude u poziciji da do tada zaista nešto i uradi, da nešto sprovede. Vodi se velika bitka oko toga šta znači izvršeno ovlašćenje, da li se time derogiraju nadležnosti državnih organa. Ne, nikome se ne oduzimaju ovlašćenja, samo se uspostavlja kontrolni mehanizam koji garantuje fer i slobodan izborni proces. Problem je što nije samo SNS krao izbore, najdirektnije su učestvovale i institucije. Da bi se nekoliko stotina birača prijavilo na adresi koje počinje brojem nula, nije dovoljna samo volja SNS, već i da neko u MUP-u prijavi ljude na nepostojeću adresu i da ih Ministarstvo državne uprave upiše u birački spisak. Mi tražimo komisiju koja će preispitati sve te slučajeve. 

Postoji i problem sa formiranjem te komisije, opozicija nije imenovala svoje predstavnike? 

To je nešto što treba da dođe na kraju procesa. Prvo je, valjda, potrebno da znamo kako će izgledati ta komisija. Drugo, koje će biti njene nadležnosti, plan rada, pa da onda imenujemo ljude. Ukoliko bi komisija imala izvršna ovlašćenja, to bi podrazumevalo i određene zakonske izmene u cilju usklađivanja sa nadležnostima drugih organa. 

NIN / Đorđe Kojadinović

Jedan od zahteva je ravnopravnost u medijima, na javnim servisima...

Mi tražimo ne samo jednaku predstavljenost i zastupljenost političkih aktera, već pre svega suštinsku izmenu informativnog programa RTS i RTV. Nije problem samo u tome što vlast i opozicija nisu zastupljeni u istoj meri, već što istina na RTS-u nije zastupljena ni u kakvoj meri. Što vi kada gledate njihov informativni program ne dobijate celovitu sliku sveukupnih okolnosti, konteksta i kvaliteta života. Vi dobijate jednu refleksiju želje vlasti kako bi Srbija trebalo da izgleda ili kakvim očima oni vide Srbiju. I to kroz njihove ružičaste i srećne naočare. 

Brnabić je rekla da je spajanje svih izbora nemoguće po Ustavu? 

Ako taj zahtev ne bude ispunjen, koalicija „Srbija protiv nasilja“ mora da donese zajedničku odluku o učešću na izborima kroz otvorenu debatu i poštovanje principa i načela na kojima smo i do sada funkcionisali. Do sada smo delovali jedinstveno i verujem da će tako biti i dalje. I kada neko ima manjinske stavove u okviru SPN, a PSG je neretko bio u toj poziciji, poštuje se većinski stav. Vrednost koju moramo da očuvamo je jedinstvo. SPN je najuspešniji opozicioni projekat od 2012. I pored izborne krađe mi smo ostvarili sjajan rezultat, a jedan od glavnih problema zbog čega nismo bili u poziciji da formiramo vlast jeste to što je ogroman broj glasova, uglavnom sa desnog spektra, ostao ispod cenzusa. 

Znači odluka o bojkotu ili učešću na izborima će biti doneta glasovima većine u SPN? 

Mislim da da. Mi ne tražimo alibi za bojkot. Želimo da učestvujemo na izborima i da pobedimo. Imamo i odgovornost prema više od 400.000 ljudi u Beogradu koji su glasali za opoziciju. Napomenuo bih još jednu stvar kada je reč o domašajima bojkota - Skupštinu Beograda od 2018. do 2022. Mi smo poštovali odluku kolega iz opozicije i napustili Skupštinu 2019. Nakon toga, ona je tri godine funkcionisala bez opozicije i ništa se nije promenilo i ne verujem da je bilo ko pustio suzu zbog toga, pa nisam siguran ni da bi se nešto bitno desilo ni sada. A pred novom vlašću su procesi koji će nepovratno menjati izgled i funkcionisanje grada. Od EKSPO-a, preko metroa i milijarderskih investitorskih projekata. Ova vlast pokušava da napravi Beograd po sopstvenoj meri, u skladu sa svojim estetskim, istorijskim i vrednosnim osnovama. Očigledno da im Beograd koji su zaposeli nije dobar. Kao što im nisu dovoljno dobri ni Beograđani pa moraju da traže i uvoze nove. 

U predizbornoj kampanji vas lično bilo je manje nego u aprilu 2022...

Činjenica je da mog prisustva u javnosti nije bilo u značajnoj meri. Činjenica je i da vi kao član velike koalicije imate manje vremena na raspolaganju nego kada ste sami. Bila je definitivno i procena da koaliciju predstavljaju kolege za koje se procenilo da svojom popularnošću ili stavovima mogu više da donesu ili manje da odnesu. To je cena koalicije. 

Da li je bilo razgovora o nekoj dubljoj integraciji stranaka u okviru SPN? Zašto ne jedna stranka sa 24 odsto podrške? 

U koaliciji postoje bazični vrednosni konsenzus i politička saglasnost oko nekih tema, ali postoje i važne političke teme oko kojih imamo drugačije stavove. Recimo, jedan od tih stavova se tiče sankcija Ruskoj Federaciji, a to jeste jedna od prelomnih odluka za budućnost Srbije. Zatim francusko-nemački sporazum, gde nemaju svi jasne stavove. Mi u PSG smo apsolutno za sprovođenje francusko-nemačkog plana, smatrajući ga dobrim okvirom za rešavanje spornih pitanja. S druge strane, imate stranke u SPN koje na taj plan gledaju kao na nužnu potrebu, neželjenu, ali neophodnu, pa do onih stranaka koje su protiv. Tu su i različiti stavovi u domenu korpusa ljudskih prava, manjinskih prava, ima razlika i u pogledu na ekonomsku politiku...

Ali pretpostavimo da pobedite na izborima i formirate vladu. Koliko bi ta vlast bila stabilna, a koliko bi podsećala na DOS?

Demokratija i pluralizam imaju cenu. Ono što je na političkim akterima kada dođe do promene vlasti je da podelu mandata ili nadležnosti ne koriste kao ucenjivački kapital za ostvarenje sitnih, ličnih ili partijskih interesa. To će ipak najviše zavisiti od toga da li će ta vlast i politički ambijent uspeti da iznedre ono što opoziciji u ovom trenutku nedostaje, a to je nedvosmislen, stabilan i vizionarski lider. 

NIN / Đorđe Kojadinović

Koalicija jača od nesuglasica

PSG je formirao svoj poslanički klub, pošto su mediji preneli da ste izbačeni iz kluba Stranke slobode i pravde. Niste hteli to da komentarišete...

Bilo je svakakvih naslova. Ja sam birao da o tome ne govorim jer bi bilo besmisleno potezati te priče dok se ne završe pregovori o izbornim uslovima. Ne bežim od bilo kakve rasprave, nego mislim da bi bilo kontraproduktivno. Ali to ni na koji način neće uticati na interpartijske odnose u SPN, niti na samu koaliciju. Bilo bi katastrofalno neodgovorno da zbog bilo kakvih nesuglasica sve to ostavi traga na koaliciju.

Genocid je pravna i politička činjenica

Šta mislite o rezoluciji u UN o Srebrenici?

Kada je reč o zabrani negiranja genocida, nama za to nije neophodna rezolucija Generalne skupštine UN, dovoljno je da poštujemo deklaraciju Skupštine Srbije iz 2010. godine i da s tim pitanjem jednom zauvek završimo. Ja nisam siguran koliko će mira i stabilnosti u region doneti usvajanje takvih rezolucija, ali što se nas tiče, mi imamo problem jer nismo do kraja raščistili sa zločinima i zločincima. 

Što kroz odbranu najgorih predstavnika našeg naroda i najgore i najsramotnije decenije u istoriji naše države prihvatamo da kolektivizujemo krivicu i da stalno budemo meta novih pritisaka, rezolucija, neprijatnosti. Prosto ta stvar mora da bude predmet istorije jednom za svagda. Kada neko pita da li se desio genocid u Srebrenici, ne, nije se desio, dešavaju se poplave i zemljotresi, genocid je izvršen. To je pravna činjenica koja je utvrđena presudama nadležnih tribunala. I za to su određeni ljudi osuđeni i služe zatvorsku kaznu. To je i politička činjenica koja je utvrđena deklaracijom Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, mi imamo krivičnu odgovornost koja je individualna i snose je pojedinci, a imamo i političku odgovornost koju snose predstavnici one politike koja je taj zločin inspirisala ili ga makar nije sprečila. A kada je reč o srpskom narodu, srpskoj državi, građanima Srbije, oni ne snose nikakvu odgovornost za to što se desilo. Niti im tu odgovornost bilo ko nameće, niti im ko lepi etiketu genocidnog naroda, osim pojedinih „Pink analitičara“. Naša obaveza kao građana i ljudskih bića jeste da taj zločin ne zaboravimo, da ga ni na koji način ne pravdamo i ne relativizujemo i da nikada više ne damo svoje živote u ruke onih na čijim rukama su trenutno bele rukavice i koji nude svetlu budućnost, a ispod tih rukavica je krv do lakata, naravno tuđa.