Oštra poruka iz Kongresa u oblandi "strateškog strpljenja" Amerike prema Srbiji

Na pitanje stanja demokratije u Srbiji, uz osvrt na decembarske izbore, svi glasovi koji dolaze van granica naše zemlje govore jedno – demokratije ima sve manje, a Srbija "klizi ka autokratiji". Jedna od poslednjih u nizu reakcija po ovom pitanju stiže iz Sjedinjenih Država, gde je spoljnopolitički odbor američkog Senata odobrio u utorak izmenjeni tekst predloga zakona o Zapadnom Balkanu, kojim se iskazuje "duboka zabrinutost". 

Zakon je Senatu još u maju prošle godine podnela demokratska senatorka Džin Šahin, predsedavajuća senatskog Pododbora za Evropu, uz podršku kolega iz obe političke stranke, ali on tada nije bio usvojen. Uz podršku senatora Rodžera Vikera, Bena Kardina, Dika Durbina i Krisa Van Holena, predlog senatorke iz Nju Hempšira se ponovo "stavlja na sto", a sve u cilju promocije saradnje među zemljama Zapadnog Balkana, koje prema definiciji američkog Kongresa čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makednija i Srbija, kao i saradnje pomenutih zemalja sa Sjedinjenim Državama. 

U pisanoj izjavi za Glas Amerike, Šahin je napomenula da je odobravanjem zakonskog predloga, Odbor za spoljne politike "poslao poruku o obnovljenoj posvećenosti zemljama Zapadnog Balkana".

"Napisala sam ovaj zakonski predlog da bismo se usredsredili na prilike da se osnaži naša posvećenost i investicije u regionu, jačanjem trgovinske i ekonomske saradnje, i da bi se pooštrili američki mehanizmi da se reši pitanje malignog ruskog uticaja, korupcije i drugih napora kojima se pokušavaju podriti demokratske aspiracije regiona. Najvažnije je to što će, ako bude potpisan, zakon kodificirati uredbe o reševanju koruptivnog i anti-Dejtonskog ponašanja na Zapadnom Balkanu, stavljajući jasno do znanja da SAD neće tolerisati napore da se podriju mir i stabilnost u regionu. Radujem se saradnji sa jednim od autora zakonskog predloga, senatorom (Rodžerom) Vikerom na usvajanju zakona", poručila je Šahin.

EPA / EFE/Alex Brandon Džin Šahin

Tekst zakona o Zapadnom Balkanu poziva se u velikoj meri na konačni izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kojim je utvrđeno da su postojali "nepravdeni" izborni uslovi, da je bilo "brojnih proceduralnih nedostataka, uključujući nekozistentnu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova i česte primere prevelikih gužvi i kršenja tajnosti glasanja", kao i da je bilo "brojnih slučajeva grupnog glasanja" i da je stoga glasanje "moralo biti ponovljeno na određenim biračkim mestima".

"Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) takođe je navela da su zvaničnici u Srbiji optužili uglavnom mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo da pokušavaju da destabilizuju vladu, što je zabrinjavajuća optužba koja ugrožava bezbednost važnih elemenata društva u Srbiji", navedeno je u tekstu zakonskog predloga pod nazivom "Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana“.

Zakonski predlog, između ostalog, predviđa uspostavljanje regionalne inicijative za trgovinu i ekonomsku konkurentnost, kodificiranje dve postojeće izvršne uredbe o izricanju sankcija radi korupcije i pretnji miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, kao i pokretanje inicijative za borbu protiv korupcije, koja bi američkog državnog sekretara usmerila da pruži tehničku pomoć svim zemljama u izradi nacionalnih strategija za borbu protiv korupcije. Ona je i dalje, kako je navedeno, problem na Zapadnom Balkanu i jedna od najvećih prepreka ekonomskom i političkom razvoju regiona, dodajući i da kampanje dezinformacija podrivaju kredibilnost demokratskih institucija, uključujući integritet izbora, u sedam zapadnobalkanskih zemalja.

U nastavku teksta se poziva i na blisku koordinaciju sa Evropskom unijom, Velikom Britanijom i drugim saveznicima i partnerima, kada je reč o sankcijama koje se odnose na zemlje regiona, a navodi se i da se "usklade napori što je više moguće" da bi se pokazala jasna posvećenost poštovanju demokratskih principa.

Pored navedeng, u zakonskom predlogu se ističe i podrška ubrzanoj integraciji zemalja u EU i NATO, za one koje to žele i ispunjavaju uslove, a traži se i nastavak američke podrške razvoju civilnog društva, nezavisnih medija, političke stabilnosti i modernih tržišnih ekonomija. Sjedinjene Države bi trebalo da daju "prioritet partnerstvima za zemljama Zapadnog Balkana koje pokazuju posvećenost jačanju demokratija i poštuju ljudska prava", stoji u predlogu zakona i podvlači da je region "ključan za mir, stabilnost i prosperit evropskog kontinenta".

U predlogu se dalje naglašava i da bi Srbija i Kosovo trebalo da postignu hitan napredak u primeni Aneksa Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, koji je postignut u Ohridu početkom 2023. godine.

"Kada bude postignut dovoljan napredak u primeni aneksa, SAD bi trebalo da razmotre unpređenje inicijativa za jačanje bilateralnih odnosa sa obema zemljama, što bi moglo da obuhvati: uspostavljanje bilateralnog strateškog dijaloga sa Kosovom i Srbijom, kao i unapređenje konkretnih inicijativa za produbljivanje trgovine i investicija", zaključuje se, između ostalog, u tekstu i poručuje da bi SAD trebalo da nastave da podržavaju sveobuhvatni konačan sporazum Kosova i Srbije, zasnovan na međusobnom priznanju.

Rašeta: "Strateško strpljenje" Amerike prema Srbiji

Kada je reč o odluci spoljnopolitičkog odbora američkog Senata da odobri izmenjeni tekst predloga zakona o Zapadnom Balkanu, Dragoslav Rašeta, analitičar iz organizacije Novi treći put, smatra da je pomenuti zakon u svojoj suštini "simboličke prirode".

"On pokazuje neku vrstu 'strateškog strpljenja' Amerike prema Srbiji. Videli smo i da, po okončanju decembarskih izbora, nije bilo ishitrenih reakcija američkih zvaničnika, niti Stejt departmenta, tako da tek posle izveštaja ODIHR-a, očigledno je da postoji određeni pritisak, kako na vladu, tako i na opoziciju, da se sprovedu regularni izbori, odnosno da se usvoje preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava i da se izvrši reforma izbornog sistema", tvrdi on za NIN.

Posmatračka misija ODIHR je u izveštaju nakon izbora u Srbiji, održanih 17. decembra, dala 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa. Vlasti Srbije su, s tim u vezi, predložile izmene i dopune pet propisa, ali one "ne predstavljaju sveobuhvatnu reformu izbornog zakonodavstva, koju je potrebno sprovesti mnogo pre narednih izbora, uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana", navela je juče Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava. U mišljenju ODIHR-a, sačinjenom na zahtev srpskih vlasti o paketu izmena i dopuna izbornog zakonodavstva, koji je izradila Radna grupa Vlade Srbije, ukazuje se da ti amandmani predstavljaju dobrodošao korak ka sprovođenju određenih preporuka ODIHR-a u domenu zakonodavstva, ali da je ipak potreban sveobuhvatni, inkluzivni dijalog o poboljšanju izbornih uslova.

NIN / Zoran Ilić

Kada je reč o osvrtima na decembarske izbore, među onim novijeg datuma ističe se i ocena izveštaja "Nacije u tranziciji 2024" Fridom hausa, nevladine međunarodne organizacije sa sedištem u SAD, u kojem je naglašeno da je od svih zemalja u tranziciji, Srbija u prethodnoj godini zabeležila istorijski pad nivoa demokratije. Ovakvi rezultati, istakla je nedavno za NIN ekspertkinja Fridom hausa za Balkan i koautorka izveštaja Aleksandra Karpi, treba da budu "alarm" i pokazatelj da se Srbija pod aktuelnim režimom ne kreće u dobrom pravcu, te s tim u vezi, ukazuje i na nedostatak političke volje za promenama koje su neophodne. 

Na pitanje kako u ovom nizu stavova procenjuje uticajnost i efekat zakonskog predloga o Zapadnom Balkanu, Rašeta napominje da se on "ne može zanemariti".

"Kad se pogleda ton i vokabular predloga zakona, on je dosta izričit, a ne u uvijenoj formi, iako su ovakvi predlozi okrenuti ka unutrašnjosti, odnosno ka američkom javnom mnjenju i, u tom pogledu, više služe tome da Kongres, uz pomoć Odbora za spoljne poslove, sam formuliše ili koriguje određenu politiku. Međutim, svakako mislim da, pogotovo ako uzmemo u obzir da je jedan od ciljeva i ove Vlade Srbije, sada u tehničkom mandatu, ostvarivanje strateških prijateljstava sa SAD i da postoji produbljivanje odnosa Amerike i Srbije, ovakve kritike ne idu tome u prilog i da će se ozbiljno shvatiti. Takođe, vidimo i određena popuštanja vlasti u pregovorima sa opozicijom, što možemo čitati i kao plod kritika koje su došle iz Evropske unije i Sjedinjenih država", objašnjava naš sagovornik, dodajući da, što se tiče Sjedinjenih Država, dalje oglašavanje po pitanju stanja demokratije i izbornih uslova, zavisi od toga "kako budu tekli pregovori opozicije i vlasti".

"Ako bih morao da se kladim – pomenuti predlog zakona predstavlja kulminaciju zainteresovanosti Kongresa o izborima i izbornom procesu u Srbiji. Treba imati u vidu da postoje i neka mnogo veća i značajnija pitanja kojima spoljnopolitički odbor mora da se bavi, kao što su paketi pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, tako da je ovo najverovatnije vrhunac situacije u kojoj je oko Kongresa usmereno na ovdašnja dešavanja", zaključuje Rašeta.