Bojkot referenduma na severu Kosova: Gomilanje kriza u bezizlaznoj situaciji

Srbi su bojkotovali referendum za opoziv gradonačelnika na severu Kosova koji je organizovala Priština postavivši uslove i prag glasova koji nije bilo moguće ispuniti. Time je nastavljena kriza započeta 2022. godine kada su Srbi, usled odluke kosovskih vlasti o ukidanju statusno neutralnih „KM“ tablica, napustili kosovske institucije. 

Dok pregovori Beograda i Prištine stoje u mestu, kosovska vlada iznalazi nove načine da Srbima severno od Ibra oteža svakodnevnicu, bilo instutucionalno ili ogoljenom represijom, a zvanični Beograd stoji po strani. Posledica toga je da sve više ljudi napušta Kosovo. Situacija je utoliko kompleksnija, budući da je ponašanje Prištine ohrabreno i mlakim reakcijama zapadnih diplomata koji tek u retkim slučajevima, reda radi, opominju kosovske vlasti zbog preuzetih i nikada ispunjenih obaveza iz ranijih sporazuma. 

Ono što Srbe na severu dodatno frustrira je pozicija zvaničnog Beograda koji, uz jaku reotiku, na kraju očekuje naredni potez prištinskih vlasti kako bi ga osudio saopštenjem. 

EPA / EFE / DJORDJE SAVIC

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice kaže da zanemarljiva izlaznost pokazuje nezainteresovanost građana da učestvuju u bilo kakvim političkim procesima na Kosovu dok se situacija ne poboljša, podsećajući na razloge zbog kojih su Srbi napustili kosovske insitucije. 

"To se pre svega odnosi na prisustvo specijalnih jedinica kosovske policije na severu Kosova, kao i na formiranje Zajednice srpskih opština. U međuvremu se nagomilao veliki broj problema koji je i te kako otežao život lokalnog stanovništva, ali i povećao osećaj nepoverenja prema kosovskim institucijama, uz sumnju u motive Prištine", navodi Radosavljević.

Gomilanje kriza

Ona ukazuje da postoje nagomilane krize od kojih nijedna nije rešena, počevši od tablica, kada je sve počelo, zatim upotrebe dinara i zabrane uvoza robe iz Srbije. Radosavljević podseća i na hapšenja i maltretiranja lokalnog stanovništva od strane kosovske policije. Zbog svega navedenog, ona zaključuje da nije začuđujuće što Srbi nisu učestvovali na referendumu održanom u nedelju.

"Sama Srpska lista je verovatno procenila da ne bi bila u stanju da prikupi dovoljan broj birača za opoziv gradonačelnika, što je značilo pedeset odsto plus jedan birač koji bi se izjasnio za smenu. To nije bilo moguće zbog činjenice da su birački spiskovi „prenaduvani“ i da je u međuvremenu, od prošlih lokalnih izbora, broj birača povećan za preko 1.400. Na sve to, ljudi su mogli da glasaju samo uživo, što je mnoge onemogućilo da dođu na Kosovo, zbog straha od hapšenja. To je jedan od motiva zbog kojeg je veliki broj ljudi otišao sa Kosova", objašnjava Radosavljević. 

PROFIMEDIA / Matteo Placucci/NurPhoto/Shutter / Shutterstock Editorial / Profimedia

Celokupan proces oko organizovanja referenduma naša sagovornica ocenjuje kao problematičan. Radosavljević kaže da se do poslednjeg dana nije znalo koji su birački centri, a da su na sam dan održavanja uočeni veliki problemi, poput postavljanja kamera na biračka mesta, na način da su one udaljene svega dva metra od paravana. 

"Što se tiče atmosfere, imamo apatiju kod lokalnog stanovništva. Vlada nepoverenje i nezadovoljstvo prema kosovskim institucijama, ali nema one energije koja je postojala 2022. ili u maju 2023. godine, kada su specijalne jedinice nasilno upale u zgrade nekih opština na severu kako bi uvele gradonačelnike.  Građani ne veruju Prištini, ali isto tako osećaju da ih je i Beograd ostavio na cedilu i samo gledaju šta će biti sledeći korak", navodi Radosavljević. 

PROFIMEDIA / Armend NIMANI / AFP / Profimedia

Prema njenoj oceni, odnosi Beograda i Prištine nalaze se na najnižoj tački od 2008. godine.

Sledi li period dodatnog zaoštravanja 

Za Marka Jakšića, pravnika i aktivistu sa severa Kosova, ishod referenduma bio je apsolutno predvidiv, a proces opoziva je tako napravljen da nije mogao da bude uspešan. Prema njegovom viđenju, Srbi su apsolutnim bojkotom još jednom poslali poruku da žele normalno da žive, te da trenutna situacija i ponuđena rešenja ne mogu to da pruže.

"Ako ima nečeg dobrog u tom glasanju, onda je to što je u potpunosti razgolitilo hipokriziju diplomata iz Kvinte i EU, najviše onih u Prištini, čije su ''realnosti'' Srbi sa Severa Kosova taoci sve vreme. Oni su naseli i prihvatili Kurtijevu demagošku prevaru vezanu za zakonitost i vladavinu prava oko procesa smene gradonačelnika i istovremeno zaboravili na zaključke EU od juna 2023. koji su predviđali hitne mere deeskalacije odnosno brze izbore, povlačenje specijalaca iz zgrada opština i rad gradonačelnika u alternativnim objektima. Ništa od toga se nije desilo, ali jeste dodela zemljišta za novu bazu specijalaca u Kosovskoj Mitrovici, otimanje Rajske banje, dodatna uzurpacija privatne imovine za izgradnju puteva, ukidanje dinara, niz jednostranih akcija Prištine koje do neizdrživosti komplikuju živote preostalih Srba, ne samo na Severu Kosova", ističe Jakšić.

EPA / EFE / GEORGI LICOVSKI

On smatra da referendum nije bio deo rešenja, ali da ono već godinu dana postoji. Prema Jakšićevim rečima, to su ostavke gradonačelnika i odbornika, „ako ne zbog nečeg drugog onda iz moralnih razloga“.

"Ako EU, SAD i Velika Britanija ili njihovi predstavnici stvarno žele smirivanje situacije na terenu ne sumnjam da imaju mehanizme da pomenute primole na ostavke. Kako od toga nema ništa, sledi period dodatnog zaoštravanja i pogoršanja položaja Srba na Severu Kosova, iako je nakon ukidanja dinara ostalo još malo toga što Kurti i njegova kamarila mogu da urade. Kopanje rovova i zajedničke vežbe specijalaca i kosovskih bezbedonosnih snaga potvrđuju da, od svog sna - ''hrvatskog scenarija'',  Kurti ne odustaje, a i zašto bi jer mu je do sada sve uspelo. Što zbog nemoćnog Vučića ili nikakvih ozbiljnijih sankcija sa Zapada", kaže Jakšić.