Ko je Rus koji ratuje na strani Ukrajine: Nemačka ga proglasila za neonacistu, on tvrdi da želi da umaršira u Moskvu

Denis Kapustin, osnivač "Ruskog dobrovoljačkog korpusa", iako rođen u Moskvi, ratuje na strani Ukrajine. Nemačka, čije državljanstvo takođe ima i gde se sa roditeljima preselio kada je imao 17 godina, opisuje ga kao "vodećeg neonacistu", a njegova uloga u ratu je mač sa dve oštrice za Kijev.

„Mi smo loši momci, ali se borimo protiv zaista zlih momaka“, pametuje Denis Kapustin.

Ukrajina je za sada spremna da prihvati ovakvu vrstu lošeg momka. Kao ruski militant koji je ove i prošle godine predvodio paravojne napade visokog profila sa ukrajinske teritorije na Rusiju, Kijev vidi Kapustina kao saveznika protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, piše Politiko.

Međutim, dozvoliti mu da bude previše blizu sebe je rizično. Nemačke vlasti opisuju Kapustina – koji je ponekad poznat i kao Denis Nikitin – kao „jednog od najuticajnijih neonacističkih aktivista“ na evropskom kontinentu", a to predtstavlja „Božji dar“ za ruske propagandiste koji svoju invaziju na Ukrajinu nastoje da opravdaju pričom o denacifikaciji Kijeva.

„Setite se filma ‘Dobar, loš, zao’. Ranije ste samo imali dobre momke i loše momke obučene u crno u kaubojskim filmovima, a onda dolazi Кlint Istvud i obučen je u crno i bori se za dobro“, dodaje Кapustin, koji predvodi "Ruski dobrovoljački korpus" (RVC), najveću od tri ruske paravojne jedinice protiv Kremlja koje se bore za Ukrajinu.

Kapustin je zaista obučen u crno za razgovor sa Politikom u hotelu u centru Kijeva — iako na njegovoj odeći nema neonacističkih simbola. Kapustin prodaje majice i kačkete za pripadnike krajnje desnice, ukrašene belim nacionalističkim i ksenofobičnim slikama, kao i nacističkim simbolom 88 — što je simbol koji neonacisti koriste kao šifrovanu zamenu za „Hajl Hitler”.

„Hodam po ivici“, kaže Kapustin, osporavajući neonacističku etiketu i napominje da ne stavlja kukaste krstove ni na jednu majicu koju prodaje, kao da bi to bilo šta dokazalo.

Ruski državni mediji vole da ukazuju na Kapustinovu biografiju desničarskog ekstremističkog fudbalskog huligana kako bi time potkrepili svoj izgovor za rat.

EPA / EFE/MICHAIL KLIMENTYEV

Međutim, stalni pokušaj Moskve da prikaže borbu kao reprizu Drugog svetskog rata protiv nacizma u stvarnosti zvuči šuplje. Ne samo da je ukrajinski predsednik Jevrejin, već i desničarske ekstremističke partije nemaju nikakvu podršku u nacionalnoj politici zemlje.

Kao da to nije dovoljno, naročito što tvrdnje Moskve da ukrajinske oružane snage čine nacisti zanemaruju činjenicu da se za Rusiju bore neonacističke grupe. Takva je, na primer, ozloglašena paravojna grupa "Rusič", koja rado prikazuje nacističke simbole, podržava rasističku ideologiju i optužena je za zločine na bojnim poljima u Ukrajini i Siriji. Tu je i "Ruski imperijalni pokret" koji zagovara superiornost bele rase, a koji su Sjedinjene Države proglasile „terorističkom organizacijom“.

Nemačka obaveštajna služba BND je 2022. godine saopštila da je ruska vojska u svoje redove primila neonacističke grupe, što „čini apsurdnim navodni razlog za rat, takozvanu denacifikaciju Ukrajine“.

Ali ništa od ovoga ne sprečava Ruse da ignorišu naciste u svojim redovima i da se koncentrišu na Kapustina, koji, kao i njegova robna marka, koristi nadimak „Beli Reks“.

Kapustinov RVC i dve druge anti-putinovske paravojne grupe sa sedištem u Ukrajini - "Legija slobode Rusije" i najnovija grupa, "Sibirski bataljon" - ponovo su na naslovnim stranama nakon što su 12. marta pokrenule do sada najveće prekogranične napade u ratu oko Kurska i Belgoroda i borili su se na ruskom tlu duže od dve nedelje. Pre toga, njihov najveći prodor na rusku teritoriju bio je u maju 2023. godine, kada su jurišali na sela i gradove u Belgorodskoj oblasti.

Aleksej Baranovski iz "Legije slobode Rusije" rekao je na konferenciji za novinare prošle nedelje da su nedavni napadi „poremetili planove ruske vojske i naneli joj značajnu štetu“.

Nejasan status 

Status ovih paravojnih grupa u odnosu na ukrajinske oružane snage je nejasan. Baranovski tvrdi da je njegova grupa „redovna jedinica ukrajinskih oružanih snaga“.  

„Kada smo na teritoriji Ukrajine, mi smo vojnici ukrajinske vojske sa svim pravima i dužnostima. Mi smo ravnopravni sa svim ostalim vojnicima Ukrajine, ali ako uđemo na teritoriju Rusije, nećemo više biti ukrajinski vojnici, već ruski državljani koji su uzeli oružje.“ rekao je Baranovski jza Politiko na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare.

Neki u regularnoj ukrajinskoj vojsci ne odobravaju vezu između paravojnih grupa (posebno RVC) i ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR),  jer smatraju da to Rusima pruža priliku za propagandu.

„A za šta?“ pita zvaničnik koji je član ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, koji nije želeo da bude imenovan u ovom članku da bi slobodno govorio? „Ove grupe su na sporednoj sceni ratnih dejstava. One ne mogu da utiču na dinamiku rata. One mogu da stvaraju manje poremećaje iza linija fronta i sramote Kremlj, ali to ne prevazilazi opšte nedostatke koji proističu iz njihove upotrebe za propagandu", nastavlja zvaničnik. 

PROFIMEDIA / Ben Birchall / AFP

Iza cele ideje stoji Kiril Budanov, šef HUR-a. Kada su se prošlog meseca desili pomenuti napadi, Budanov je u nacionalnim vestima pohvalio ruske paravojne formacije kao „dobre borce“.

„Pomagali su nam od prvog dana... Borili su se u mnogim delovima Ukrajine najžešće pogođenim ratnim dejstvima. Pokušaćemo da im pomognemo koliko možemo“, rekao je on.

Prema HUR-u, neprijatelj neprijatelja je njihov prijatelj. Andrij Jusov, portparol HUR-a, rekao je: „Ukrajina, naravno, takođe treba da pomogne Rusima koji se bore protiv Putinovog režima da oslobode Rusiju". On je rekao i da paravojne formacije u Rusiji nisu delovale po direktnom naređenju Kijeva te da su njihove akcije samo pokazale „da Kremlj još jednom ne kontroliše situaciju u Rusiji“.

Možda je tako, ali zavisi od toga kako ko definiše „po naređenju“.

Kapustin kaže da paravojne grupe  imaju slobodu delovanja nakon prelaska granice, ali su njihove akcije blisko koordinisane sa HUR-om, koji pruža logističku podršku, proverava njihove operativne planove i naoružanje i plaća ih. Sve tri grupe su formalno deo Oružanih snaga Ukrajine i pripadaju Međunarodnoj legiji, kaže Kapustin.

„Mi smo zvanični deo ukrajinske vojske, ali imamo ozbiljne političke ambicije i političku agendu – želimo da se rešimo Putina“, dodaje on.

Od fudbalskog terena do ratišta

Kapustin ima 40 godina i rođen je u Moskvi. Sa 17 godina preselio se sa roditeljima u Keln, gde je brzo stekao zastrašujuću reputaciju skinhedsa, uvek spremnog da se obračuna sa bilo kim, posebno sa aktivistima Antife. On za Politiko kaže da je bio nezadovoljan odlaskom u Nemačku i da su mu nedostajali prijatelji te da se osećao neprihvaćenim.

Odavno je poznat u krugovima evropskh fudbalskih huligana i na sceni ekstremno desničarskih borilačkih klubova i bio je umešan u nerede u Marseju na Evropskom fudbalskom prvenstvu 2016. godine. Nakon što se preselio u Kijev, Nemačka mu je ukinula dozvolu za boravak 2019. i tako mu nametnula zabranu ulaska u Šengen zbog „delovanja protiv liberalno-demokratskog poretka“.

Kapustin je povezan sa američkim neonacističkim grupama i 2021. bio je ko-voditelj podkasta sa Robertom Rundom, osnivačem pokreta "Rajz abov", koji je učestvovao na skupu rasista u Šarlotsvilu.

Ipak, Kapustin se protivi tome da ga nazivaju neonacistom, iako ne zna tačno šta jeste. Uživa da se prepire sa zapadnim novinarima posmatrajući kako se mnogi od njih osećaju neprijatno kada ga intervjuišu,  rastrzani između neodobravanja njegove krajnje desničarske ideologije i huliganske prošlosti i saosećanja sa Ukrajinom, ne želeći da tu zemlju prikažu zapadnoj liberalnoj publici u lošem svetlu. 

„Hoćete li pokušati da ostanete nepristrasni? To je veoma smešan stav za vas i vaše kolege, jer ste godinama svi pokušavali da nas prikažete u lošem svetlu. Neonacisti, rasisti, beli suprematisti, užasni ljudi, bla, bla, bla. A onda dolazi najmračniji čas u modernoj istoriji Ukrajine i odjednom se ispostavi da su večni zlikovci hrabri, odlučni, tvrdoglavi i heroji. Novinari su u dilemi „Prokletstvo, kako da pišem o njima?“ kaže on. Kapustin uživa u potpunosti u svojoj lošoj reputaciji.

„Celog svog života uvek sam želeo da budem negativac u holivudskom stilu. Dart Vejder je moja konačna inspiracija. Sa sedam godina sam gledao 'Ratove zvezda' i pomislio: 'Vau, taj tip je tako kul'“, kaže on. Ako Kapustin nije neonacista, šta je onda? Na to pitanje odgovara: "Definitivno konzervativan, definitivno tradicionalista, definitivno desničar“.

„Lakše mi je da kažem šta mrzim i čemu se protivim u savremenom svetu nego da iznosim svoje lične političke stavove. Velikim delom smatram sebe pripadnikom desničarskog pokreta. Ali kada govorimo o desničarskom pokretu, šta to znači? Da li bi to značilo da agitujem za prebijanje imigranata ili nešto slično? Ne, ja sam odrasla osoba. A vreme u kojem sam se kao tinejdžer borio sa imigrantima davno je prošlo. Mislili smo da je imigrant neprijatelj. To nije problem. Problem je Putinova vlada“, dodaje on

On kaže da je "iznad svega ruski nacionalista" i zato se bori za Ukrajinu jer "ruski nacionalisti treba da budu protiv Putina".

"Biti patriota, nacionalista, naravno znači želeti najbolje svom narodu, svojoj deci, svojoj zemlji. Ali znam pouzdano da je Putin nešto najgore što može da se desi Rusiji. Pa zato su mi momci, moji bivši drugovi koji se bore za njega, a sebe smatraju nacionalistima, najveći neprijatelji. Smatraju da sam izdajnik. I ja njih smatram izdajnicima“, objašnjava on.

PROFIMEDIA / Carsten Thesing / imago stock&people

Za Kapustina, Putinov režim nije dovoljno nacionalistički. On se žali: „Možete imati francuski nacionalni fudbalski savez u Rusiji... Ali nikada ne možete imati istinski ruski savez. Kad god kažete da želite da napravite ruski nacionalni klub, kažu vam: “Tvoj deda se borio protiv nacista, a sad si ti neonacista!'“
Tokom putovanja u Južnu Afriku, Kapustin kaže da je otkrio kako većina ljudi veruje da je život bio bolji pod aparthejdom - iako priznaje da nije razgovarao sa crnim Južnoafrikancima.

„Moj put u Južnu Afriku je za mene bio veoma značajan jer sam shvatio kako je nekada bilo i kako je sada, to propadanje, naravno da je sramota to videti", kaže Kapustin.

Kapustin je osnovao RVC sa samo pet članova. Kao i komandanti dve druge ruske paravojne grupe stacionirane u Ukrajini, "Legije sloboda Rusije" i "Sibirskog bataljona", on neće reći koliko boraca sada ima, iako je Rusija prošlog meseca saopštila da je više od 2.000 boraca učestvovalo u napadima na Kursk i Belgorod.

"Mi smo zvanični deo ukrajinske vojske, ali imamo ozbiljne političke ambicije i političku agendu - želimo da umarširamo u Moskvu i zbacimo Putinov režim. To je naravno u interesu Ukrajine“, kaže Kapustin. On ne objašnjava kakav bi sistem vlasti želeo da vidi u Rusiji.

"Mi smo sada definitivno značajna snaga, imamo svoje oružje i vozila, svoje minobacače, teške mitraljeze i artiljeriju. RVC više nije banda. To je puk. Imamo baze. Imamo svoj sistem regrutacije", tvrdi Kapustin.

Prvobitno jezgro RVC-a činili su Rusi koji su već živeli u Ukrajini pre nego što je Putin pokrenuo invaziju u februaru 2022. Kapustin kaže da su većina regruta sada Rusi koji ulaze preko Gruzije da bi se prijavili.

"Oni nisu prebegli iz ruske vojske“, kaže on. Kapustin navodi da  tri paravojne grupe imaju različite političke stavove.

"Zbog toga imamo različite pristupe regrutovanju i vođenju naših jedinica. U mom korpusu imamo predavanja o ideologiji, ne samo o vojnom zanatu, ne samo o fizičkoj obuci, jer sa moje tačke gledišta, ideologija je nešto što jača jedinicu", kaže on. 

"Jedan od vaših kolega je nedavno pokušao da me satera u ćošak i pitao je da li bismo prihvatili crnu osobu, gej osobu ili transrodnu osobu koja želi da se pridruži korpusu. A ja sam rekao: ‘Ne, jer se on ne bi osećao prijatno u našoj blizini, a ni mi ne bismo se osećali prijatno u njegovoj blizini'", rekao je Kapustin.