Studija srpskih stručnjaka o uticaju rudnika jadarita: Kopanje litijuma bi devastiralo živi svet u Jadru

Otvaranje rudnika jadarita i postrojenja za njegovu preradu izazvalo bi ogromne nepovratne posledice po živi svet u Jadru, može se zaključiti iz rada eminentnih srpskih naučnika iz nekoliko oblasti.

U radu, koji je predstavljen u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), kako piše na njegovom početku, „analizirani su mogući uticaji otvaranja rudnika jadarita na biodiverzitet, i predložene osnovne mere za sprečavanje negativnih uticaja”. Rad je pripremljen na osnovu podataka iz studije rađene za kompaniju „Rio Sava eksplorejšn„, u čijoj su izradi učestvovali stručnjaci sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (BU), Instituta „Siniša Stanković” (BU), Instituta za multidisciplinarna istraživanja (BU), Prirodnjačkog muzeja i Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu.

U zaključku rada stoji: „Zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim eko-sistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita”.

Dakle, stručnjaci su više nego jasni, „optimalna i osnovna mera je odustajanje” od projekta. Oni, dalje, „u slučaju da optimalna mera ne bude realizovana”, predlažu niz mera koje, kako piše, „ako se sprovedu po najvišim standardima i bez ostatka, mogu, ali samo delimično i u vremenski ograničenom obimu, omogućiti opstanak dela prirodnih staništa populacija biljnih i životinjskih vrsta”.

Studija se bavi uticajem budućeg rudnika i postrojenja za preradu jadarita na staništa, floru i faunu vodenih beskičmenjaka, tvrdokrilaca, leptira, riba, vodozemaca, gmizavaca i sisara. Konstatuje se da su na samom lokalitetu ugrožene gotove sve vrste, a neke i u širem području.

Što se tiče biljnog sveta, tokom istraživanja su pronađene dve nove biljne vrste, veliki dubačac i blaga kopriva, ali se na lokalitetu planiranih postrojenja nalazi, kako se kaže, veći broj ugroženih vrsta biljaka, od kojih je 39 zaštićeno. Izgradnjom deponije na lokalitetu Štavice, nestalo bi 90 odsto velikog dubačca, koga na Balkanskom poluostrvu ima samo tu, a nestala bi i retka paprat i još 20 retkih vrsta biljaka. Sa lokaliteta Brezjak bi iščezlo sedam vrsta.

TANJUG / AP / Darko Vojinović

U radu se dodaje da je konstatovano svih pet faktora ugrožavanja: 1. rudarstvo i energetika (dejstva u velikoj meri ireverzibilna), 2. transportni i servisni koridori, 3. eksploatacija bioloških resursa (seča drveta zbog deponije, čijim bi punjenjem dejstva bila ireverzibilna), 4. modifikacije eko-sistema (brane i upravljanje vodama, dejstva ireverzibilna) i 5. zagađenje (otpadne vode, najdrastičniji vid ireverzibilnih dejstava).

Što se tiče faune, ugrožene su gotovo sve vrste, a najviše ribe, vodozemci i gmizavci, za koje stručnjaci vide samo jedno rešenje  - „odustajanje od planirane eksploatacije i prerade jadarita”, ili u pojedinim slučajevima „primenu skupih kompenzacionih mera”. Leptiri bi praktično nestali, kao i vodeni beskičmenjaci, i nešto manje tvrdokrilci. Kada se radi o sisarima, u radu se kaže da će doći do „dugoročnih negativnih posledica”.

Leptira, dakle, više neće biti, a utvrđeno je prisustvo 56 dnevnih vrsta u okolini i 40 vrsta unutar samog područja kompleksa.

Najznačajniji faktori za njihov nestanak su „ireverzibilno uništavanje, degradacija i fragmentacija staništa, ali i promene u načinu gazdovanja zemljištem”. U radu se zaključuje da su jedine mogućnosti da sačuvamo leptire u širem području odustajanje od projekta ili skupe kompenzacione mere.

U delu koji govori o ribama, kaže se da je utvrđeno prisustvo 23 vrste i jedne vrste paklare, od kojih je 16 pod nekim vidom nacionalne ili međunarodne zaštite. Sa aspekta zaštite izdvojeni su vijuni, dunavska paklara, ali i klena i protočna mrena. Najvažniji faktori koji prete ribama su negativni uticaji na stanište, ali i promene kvaliteta, nivoa i protoka voda, zagađenje i mogućnost plavljenja. Dodaje se da se smanjenje uticaja zagađenja kod ispusta otpadnih voda može ublažiti samo konzervativnim pristupom, odnosno smanjenjem koncentracije litijuma, bora, borne kiseline i gvožđana na niže vrednosti od predviđenih. Zbog uticaja na vodotokove, predlaže se odustajanje od železničkog transporta. Navodi se da je posebno važna prevencija eventualnih incidentnih događaja, kao što su kolaps brana ili ispuštanje toksičnog otpada, i dodaje da je neophodno obavezno usvajanje svih preporuka Evropske komisije iz Direktive o upravljanju otpadom iz takozvanih izvlačećih industrija.

Što se tiče vodozemaca i gmizavaca, za čiji je opstanak kao jedino rešenje konstatovano potpuno odustajanje od projekta, najveći problemi mogu da budu uništavanje staništa i zagađenje voda, zemljišta i vazduha. „Sve su ovo antropogeni uticaji koji dovode do masovnih i ireverzibilnih posledica po populacije vodozemaca, koje mogu rezultirati nestajanjem autohtonih populacija”, kaže se na kraju odeljka.

NIN / Snežana Krstić

Kada se radi o gmizavcima, u Jadru je registrovano 10 vrsta, od ukupno 24 vrste u Srbiji, od kojih tri vrste kornjača, 11 vrsta guštera i 10 zmija. Osim što će im biti fizički ugrožena staništa, na gmizavce će uticati i sva zagađenja, ali će preko lanca ishrane biti ugrožene i populacije koje se nalaze u okolini zone kompleksa. Na kraju je konstatovano da je optimalna mera odustajanje od ovog projekta. 

Dalje, od 96 vrsta vodenih beskičmenjaka, šest se nalazi pod međunarodnom zaštitom ili na nacionalnom spisku strogo zaštićenih ili zaštićenih vrsta. Vrste od posebnog značaja su rečni rak i školjka. Negativni uticaji na vodene ekosisteme podeljeni su u tri grupe: uticaji pre početka izgradnje, za vreme izgradnje rudnika i u periodu eksploatacije.

„Planirani građevinski i infrastrukturni radovi mogu dovesti do narušavanja hidromorfoloških parametara u rečnim koritima i duž obala reka što će dovesti do nestanka ranjivih i osetljivih vrsta vodenih beskičmenjaka”, kaže se u odeljku o beskičmenjacima.

Dalje se navodi da su direktni faktori od velikog uticaja smanjenje nivoa podzemnih voda, izlivanje voda sakupljenih u lagunama sa površine rudarskog dela i procesnog postrojenja u reku Korenitu za vreme velikih kiša, zatim akumulacija teških metala u sedimentu rečnih korita kao posledica izlivanja prečišćenih otpadnih voda, kao i termalno zagađenje voda, akcidentno izlivanje sumporne kiseline prilikom transporta ili pretakanja, dospevanje takozvanih filter pogača u reku Rakovicu, u slučaju akcidenta prilikom transporta na deponiju...

U radu srpskih stručnjaka se naglašava i da će, u slučaju havarije fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, dospevanje i minimalnih koncentracija teških metala u vodotokove uzrokovati negativne uticaje na beskičmenjake u slivu Štavica-Rakovica, reci Koreniti ili u gornjem toku Jadra i dodaje da je neophodno preduzeti niz mera kako bi negativan uticaj bio sveden na minimum.

„Najizrazitiji irverzibilni faktori po vodene beskičmenjake su regulacije rečnih tokova, do kojih će doći prilikom izgradnje postrojenja za preradu rude, izgradnje deponija, kao i železničke i putne infrastrukture”, kažu strunjaci. Oni dodaju da će se „najizrazitiji pritisak negativnih uticaja na hidrološke parametre čitavog područja odraziti na reku Drinu, kao i na nivo podzemnih voda”. A opadanje podzemnih voda može dovesti do opadanja nivoa vode i u reci Koreniti sistemom spojenih sudova, pa čak i njenog presušivanja.

Na kraju liste ugroženih vrsta su sisari, ne i najmanje važni. Na području kompleksa živi 35 vrsta koje su označene kao zaštićene ili strogo zaštićene. U studiji se kaže da će se posledice fizičkog i hemijskog zagađenja životne sredine na populacije sisara odraziti tokom vremena i biće vidljive na mnogo širem području od onog koje je predviđeno projektom.

„Može se zaključiti da će radnje predviđene u okviru projekta eksploatacije i prerade jadarita dovesti do dugoročnih negativnih posledica po populacije sisara na području koje je označeno kao jedan od centara najvišeg stepena diverziteta ove grupe životinja...”.