Ujedinjena Vojvodina

Foto Robert Getel

Koalicija koju je Srpska napredna stranka okupila za pokrajinske izbore u Vojvodini jednim potezom je, bez ponavljanja glasanja i bitnijih prijavljenih neregularnosti, zbrisala političku konkurenciju i došla u priliku da samostalno formira vlast, koju je u prethodnih petnaest godina čvrsto držala Demokratska stranka.

Lista Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje imaće 63 od ukupno 120 poslanika. Na dalekom drugom mestu sa 12 mandata je koalicija oko SPS, dok treće mesto, sa po deset mandata, dele lista DS i radikali. Devetoro poslanika imaće LSV Nenada Čanka, dva manje DJB Saše Radulovića, a šestoro SVM Ištvana Pastora. U pokrajinski parlament su ušle još dve manjinske liste Mađarski pokret za autonomiju (dva mandata) i Zelena stranka (jedan).

Činjenica je, s druge strane, da je izborna lista SNS na pokrajinskim izborima procentualno osvojila manje glasova nego na republičkim, 44,8 odsto u odnosu na 48,25, a da će imati identičnu natpolovičnu većinu. To se objašnjava blagodetima DOntovog sistema raspodele glasova, odnosno time da je u Vojvodini ukupno šest lista, među kojima DSS-Dveri i ona koju su predvodili Boris Tadić i Čedomir Jovanović, ostalo ispod cenzusa.

U odnosu na predizborne projekcije, lošije su prošli DS, Čanak i Pastor, čiji su birači otišli što Raduloviću što Mađarskom pokretu, koji okuplja disidente iz SVM i blizak je demokratama.

Još ništa nije dogovoreno, ni sastav koalicije, ni raspodela funkcija. Zna se samo da će u vlast sigurno ući SVM i da ćemo mi dati premijera, glasi (polu)zvaničan odgovor koji je NIN dobio u SNS-u o formiranju vlasti u Pokrajini i mogućem nasledniku Bojana Pajtića u zgradi Banovine.

Ovaj odgovor je tačan, jer je fakat da vojvođanski naprednjaci još čekaju šta će Aleksandar Vučić da odluči. Pretendenata za postizbornu koaliciju sa SNS ima više nego dovoljno, što važi i za pojedince s premijerskim ambicijama. Javna je tajna postojanje zle krvi unutar SNS, gde se već mesecima glože oko preuzimanja čelnih funkcija u Pokrajinskoj vladi, javnim preduzećima i agencijama. Vučićev lični favorit Branislav Nedimović, relativno novopečeni naprednjak, po mišljenju stranačkih vojnika je suviše brzo napredovao i manje bi im smetalo ako bi, o čemu se spekuliše, preuzeo funkciju republičkog ministra poljoprivrede nego da se meša u njihov atar u Novom Sadu.

Postavljenje Maje Gojković na prvo mesto pokrajinske liste SNS mnoge je u partiji iznenadilo, zabrinulo, a bogami i razljutilo, jer je bivša predsednica Skupštine Srbije time postala prvi favorit za mesto pokrajinske premijerke, iako prethodnih godina, po mišljenju nezadovoljnika, ničim nije doprinela izbornom trijumfu i ratu sa DS u Pokrajini. Goran Knežević će, opet po spekulacijama, otići put Beograda, čak možda i da nasledi Gojkovićevu u parlamentu, što odgovara preostalom dvojcu velikih ambicija - Igoru Miroviću i Milošu Vučeviću. Obojica sebe vide kao stvorene za najvišu funkciju, gde prvog preporučuje stranački rad od osnivanja SNS do danas, a drugog to što je bio gradonačelnik Novog Sada i tu 24. aprila ostvario ubedljivu pobedu.

Ko će od naprednjaka u koju fotelju trebalo bi da se zna posle, naravno, stranačke izborne skupštine, planirane za 28. maj. Tih dana će i Aleksandar Vučić da odluči koga će sve, pored SVM, zvati u pokrajinsku vladajuću koaliciju. Prema nekim signalima iz SNS, ponudi mogu da se nadaju još SPS i LSV. Time bi vlast podržavalo tri četvrtine pokrajinskih poslanika, odnosno, opozicija bi se svela na nejakih tridesetak. Izgleda da ćemo lakše nego (naprednjačku) ujedinjenu Srbiju dobiti ujedinjenu Vojvodinu.