Izdajnik sam, tim se dičim

Foto Aleksandar Dimitrijević

Fejsbuk-objavom Nina Violić, hrvatska glumica, pre četiri meseca pozvala je kolege na pobunu protiv ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, zbog promocije ustaških i fašističkih ideja i ministra branitelja Mije Crnoje, koji je zagovarao registar izdajnika. NJen čin revolta rezultovao je pretnjama smrću, silovanjem deteta, toliko dramatičnim da su je na gostovanju u Rimu čuvali italijanski karabinjeri sa kalašnjikovima. U znak podrške hrvatskoj koleginici Sergej Trifunović, kojeg u Hrvatskoj prepoznaju kao srpsku ali i regionalnu glumačku zvezdu, bio je spreman da krene u Zagreb kad god. Jutro nakon gostovanja njegove predstave Voz, za NIN njih dvoje govore u prepunoj birtiji usred Zagreba, do daske glasni i besni, o fašizmu, patriotizmu, zavadi u koju političari pokušavaju da nas uvuku, na šta oni nikada neće pristati, i našim državama dve decenije nakon rata.

Čekaj, moram da isključim bagere, muziku, vrata, psa

Nina: Ovo je kronerski birc, jebi ga

Sergej: Radnička ulica, tako treba.

Nina: Rado bih sjedila u nekoj fensijani, al u ovom trenutku, vjera mi brani.

Kako si prošao sinoć s predstavom Voz, ovde u Zagrebu?

Sergej: Zapanjen. Stajaće ovacije deset minuta. Kaže Gogo Bogdan, Aca Stanković je plakao. Zamisli Acu Stankovića kako plače?!

Nina: Dostojanstveno.

Sergej, ti se slobodno krećeš ovde, Zagrebom?

Sergej: Kako bih se kretao? Ko Vojtila u kavezu?

Kad čuješ da je Nina proglašena državnim neprijateljem, neki ne smeju iz kuće, nije prijatno?

Nina: Evo digli su hajku na Renea Bitorajca, sve isto: ubij, zakolji, dok Hrvatska postoji! Od tog mog benignog posta na fejsu, koji je u stvari bio prvi slučaj, stalno se događaju sranja ljudima koji javno kažu nešto protiv, ma sve u rok službe, al kad počne znamo gdje stanuješ, nemoj da ti mi pričuvamo dijete kad ga sama ne znaš čuvat

Sergej: Tebi - znamo gde živiš?! Pa, znaćemo i mi gde ti živiš, pička ti materina!!! I, zgazićemo te! Razumeš?! Kao što su ih naše dede zgazili 1945. Al izgleda nisu dovoljno. Jedini način da se fašistima stane na put, jer su agresivni, prete tvojoj deci, tebi. Ne znam drugi način. Zgaziti fašiste, jer povampiruju se opet, vidiš.

Nina: Ko će ih zgazit Sergej, nas šačica? Manje nas je no šta smo mogli sanjat, to je naš problem.

Sergej: Koja, šačica?! To ti je kao nesrećna demokratska vlast koja je nama došla, pa pomazila sve Slobine ortake. I evo ih, Slobini ortaci sad jašu. Pošto nisu njih zgazili, zato će oni da gaze. Ulični zakon. Samo, mislio sam, kad Hrvatska uđe u Evropu neke stvari moraće da se ispoštuju, očigledno ne funkcioniše tako.

Nina: Šta će ispoštovat, pogledaj Evropu, Poljska, Mađarska, Francuska... Fašizam je u modi...

Sergej: Ali zato imate vas izdajnike, srećom!

Nina: Ponosna sam što sam izdajnik. Nije problem u ljudima koji su vulgarni, prijete, nego u ostalih milion koji na to šute. Spremni u trenuku kad je opasno povuć se. To me izbezumilo. Vratilo direktno u 1991. Samo, osjećaj je gori. I danas klinci koji mrze fašizam, imaju taj drajv, sprdaju se, ko što sam ja mislila 1991, kada sam imala 18, pa dobro, vot d fak. Sad, 43 godine, situacija ista, padaš u duboku depresiju, želiš se pokrit dekom po glavi i umrjet. Jasno ti je da se nikada ništa promjenit neće. Koju retoriku upotrijebit ako znaš da problem svijeta nije fašizam, antifašizam, komunizam ni antikomunizam, nego vulgarnost ljudske duše. Kako ti možeš protiv vulgarne duše?!

Pretnje dobijaju i novinari? Otkazi za one koji Hrvatsku smatraju Karamarkovim zverinjakom?

Nina: Ukinuli su sve nezavisne medije, smijenili sve koji nisu podobni na HRT. Državom vlada crkva trenutno, pa tako i medijima.

Sergej: Ko su ljudi koji tebi prete? Imaš ideju?

Nina: Bila sam kod načelnika policije Zagreba. Ne mogu ovi ući u trag tim ljudima, to je opasno hrabra ekipa koja se skriva iza lažnih profila. Sad se to sve smirilo.

Hrvatski ministar branitelja napravio je spisak izdajnika, a onda ste vi napravili vaš registar izdajnika-dobrovoljaca?

Nina: Redateljica Nora Krstulović, koja vodi portal Teatar HR, stavila je na net registar izdajnika, i ajmo škvadro, da im bude lakše, popišimo se sami!

Potpisalo se oko 7.000 ljudi. Među njima ima i Beograđana. Jedan Novosađanin kaže - kada sam izdajnik u vlastitoj zemlji, logičnim mi se čini da se solidarišem sa hrvatskim izdajnicima, mislim, ako sam mogao da izdam jednu zemlju, što ne bih i dve. Slažete se s tim činom izdaje?

Sergej: Kod nas je nesrećni Živorad Ajdačić, senilni lik koji se rasteže iz komunističkih vremena do SNS, prilično je glup al tu negde mota se oko kulture, napravio listu 10 izdajničkih filmova, ima me u četiri.

Nina: Je, neetički je u ovom trenutku ne bit izdajnik.

Ukratko, šta radi Hasanbegović? Sergej, znaš ko je čovek?

Sergej: Ustaša koji je postao ministar za kulturu.

Nina: Ma, pustili su trojanskog konja da nam zamazuje oči. Dva mjeseca mi laprdamo o njemu, dok prodaju vodu, izbacuju u luke otpad, utrpavaju NATO, ko zna šta nam valjaju iza leđa, nas šačica zanesenih umjetnika eto, digli borbu protiv fašizma. Ovi viču za dom spremni, predsjednica se slika sa ustašijom i mi nasjeli i samo se time bavimo, dok oni s druge strane opet trpaju našu lovu u džep. Uostalom, krivi smo, jer smo mislili da ih je malo, da ih nitko više ne šljivi, pa nek skaču na Tompsona, ionako nisu bitni. Aha!

Sergej: Mislili ste, neka ih tamo na poljani?

Nina: Je, je, evo ih s poljane u Sabor, pa imamo premijera koji ne zna govorit hrvatski.

Priča srpski?

Nina: (Smeh) Da bar! Razumjeli bi ga. Ovo ne znaš ni ko ga je birao. Premijer nam je uvaljen, a to je zajebano.

Sergej: I vama?!

Nina: I nama!

Kada Tasovac kaže da nije bezgrešan, jer bi se u tom slučaju kandidovao za patrijarha, ali nije ni Musolini, da bi rekli propast je počela od kada je on na čelu Ministarstva kulture

Sergej: ... Izvini, oprosti, ne zanima me šta on priča. Zbog nekog tala koji je napravio, zbog par stotina hiljada evra uradio je toliko lošeg u kulturi da nam treba pet godina da vratimo to. I, ne boli k. za to, ni vladu, ni premijera. Ukupni budžet je bio 0,62 za kulturu. Kad naduvaš pandurima 0,62 oni te puste. To nije ozbiljan ni promil alkohola u krvi, a ne ozbiljan budžet za kulturu. Pošto smo isti, vi u Hrvatskoj i mi u Srbiji, vlasti se plaše nas iz kulture jer govorimo ono što mislimo, i govorimo protiv vlasti i često nismo potkupljivi. Po definiciji, kultura je visok odnos trpeljivosti među ljudima a onda i među nacijama. Kod nas odnos trpeljivosti ne postoji ni nizak, a ne visok.

Nina: Ovi naši su prvo udarili po medijima, to im je ipak važnije da imaju pod kontrolom, a onda dolazi na red film, to sad još čekamo što će bit. Ono što je sigurno, najveću lovu je dobio Vrdoljak za film o Gotovini. Sergej, ćeš prihvatit ulogu? (smeh) Ja neću moć, izdajica sam, al tebe možda zovu...

Sergej: Pitao me sin Vrdoljaka da li bih igrao u filmu o Gotovini, rekoh: Je l imate milion evra. E, ne bih ni za taj milion.

Kako izgleda Hrvatska danas?

Sergej: Isto kao Srbija, misliš, kod nas je bolje? Samo, nacionalizam ovde je malo jači. Probaj da budeš fašista u Nemačkoj, dospećeš u zatvor. A niti su Hrvati osudili svoju fašistoidnu prošlost, niti smo mi spremni da pogledamo u oči našoj prošlosti od pre 20 godina. Prošlost će stavljati pod tepih domoljubnosti, patriotizma, dok se s tim ne raščisti na državnom niovu, dok ne izađe Karamarko i kaže - mi smo bili jedna od pet zvaničnih fašističkih država i voleo bih da svi mi građani Hrvatske raščistimo sa svojom prošlošću. Ili dok Vučić ne izađe i kaže to što je Srbija radila u ovom ratu je to to. Ne možeš napred ako ne raskrstiš sa svojom prošlošću.

Nina: Saveznici su prisilili NJemce da se pospu pepelom, nas niko nije, tako da zauvijek vatrica tinja, koja se može zapalit kad god im padne na pamet.

Sergej: Što bi rekao DŽoni Štulić, sve je to uzajamno milovanje idiotskih glava.

Nina: Nestabilnost odgovara Briselu i Vašingtonu i našima. Za to vreme Hrvatska je na prodaju, i Srbija. O tome šute, vidiš, samo pričamo o fašizmu, a milijarde su u pitanju. Misliš bit će naše?! Mi bulaznimo o partizanima i ustašama, dok se paralelno u Evropi događa rat kojem nema rješenja. Evo sad na turneji su nam predstavu čuvala tri kalašnjikova u Rimu. Tri kalašnjikova za nas svaki dan.

Sergej: Šta kaže predsedavajući EU, ona danas podseća na Jugoslaviju pred raspad. Evo Hrvati su ušli, Slovenci. Je l im bolje? Zato je Vučić tu gde je. Da napravi parlament koji će odobriti novi ustav, da isprati Kosovo. A to je ekipa koja je do prekjuče svojom krvlju, navodno, branila Kosovo. Svako ko dođe ovde samo je ispostava iz Brisela i Vašingtona, zvuči kao teorija zavere, ali tako je.



Što Kokan Mladenović kaže, da prestanemo da verujemo u demokratiju ako nam se ona ruga u lice?

Nina: Ne vjerujem u demokraciju.

Sergej: Prisiljen si da glasaš za manje zlo. Imali smo DEPOS, Bora Pekić, Čavoški, Nikola Milošević... Pa, Bora Pekić je izgubio u Rakovici od Šešelja! Ovim agresivcima manjka kultura, a Josipoviću i Tadiću je manjkalo odlučnosti da iseku nacionalizam i fašizam u korenu. I sad su se ovi vratili još krvoločniji. Čeda i Čanak bi u koaliciju sa Vučićem. Ući će oni u koaliciju sa bilo kim, Osama bin Laden, Adolf Hitler, samo da budu na vlasti. Tako da, fina gospoda Josipović i Tadić jebali su nam mater na neki fin način.

Nina: Sad se možemo ponovno s razlogom posvetit konceptualnoj umjetnosti i performansu. Plesat gol ispred Sabora danas opet ima smisla.

Sergej: Ne želim tu poziciju. Želim vlast koja kapira da Srbija treba da počiva na zemljoradnji, koja pravi neki plan, zove najbolje ekonomiste, privrednike, traži plan za preporod zemlje. Ali, nema je. Kada su bile poplave u Paraćinu, bili su u fazonu, umrite, plutajte, niste glasali za nas. Kao i ovde, pare se ne ulažu u Rijeku, Pulu, jer niko od njih ne glasa za HDZ.

Kako se provodi Oliver Frljić, kada ode iz Rijeke u svoj Zagreb? U Srbiji za neke je ustaša, u Zagrebu četnik?

Nina: Oliver je odabrao svoj put i danas je jedan od najtraženijih režisera sa Balkana. On svugdje gdje dođe otvara pitanja u koja se ne dira. U Poljskoj su mu zabranili predstavu iz istih razloga. Trenutno ga tjeraju iz Hrvatske.

Sergej: Mi smo građansko, slobodno društvo, 21. je vek! Demokratija bi nalagala debatu, iznošenje argumenata i poštovanje različitosti mišljenja.

Nina: Bez obzira na sve, ne želim sebe prikazivati kao žrtvu ili disidenta. Jer sad žrtva, za četiri godine lijepa foteljica. Bljujem na to. Naši divni ljevičari su nas i doveli ovdje. Kritizirat trebamo uvijek kad smo poniženi ljudski, srozani. U Hrvatskoj neće više bit moguće izrazit svoje mišljenje, osim po internetu. Tako da, evo ja ću malo u NIN-u pričat.

Šta ti govore rezultati izbora?

Sergej: Očekivala si nešto drugo? Vrlo moguće da se desila krađa, ali ne znam sistem kojim se to odvija.

Smeš to da izgovoriš a da ti ne iseku kolena?

Sergej: Nije da nisu probali. Tasovac je zabranio da igramo Narodnog poslanika u Gračanici.

To vas ne zaustavlja, ti i tvoj brat ne ćutite?

Sergej: Najradije ne bih da izneverim sebe.

Tvoja predstava Voz ima veze sa Srbijom danas?

Sergej: Nema ona veze sa Srbijom, ima sa čovekom. Taj čovek je mnogo bitnija jedinica

Kojoj je u životu toliko dobro da želi da završi s njim?

Sergej: Pojedinac uvek ima priliku da digne glavu. Jedino što može da spreči pojedinca da digne glavu je on sam. Jer će rešiti da ne digne glavu. Čovek uvek ima šansu, samo ako je da sam sebi. Nemojte biti apatični! Apatija je vaš izbor! I vaš je izbor da to ne budete. LJudi vole da miluju svoje mane, da uživaju u svom jadu. Nemojte uživati u svom jadu. To mora da je vaša odluka!

Kakva je to država u kojoj većina gubi snagu, jer suviše dugo traje borba za egzistenciju? Kakva je to država u kojoj ti prikupljaš pare da bi neko mogao da izleči svoje dete?

Sergej: Kada je država pokazala da je nemoćna, rekao sam, O.K. mi ćemo sami. I to može. Spasli smo bar pet dečjih života. I pomogli još 30 dece za manje od dve godine. Moja fondacija pokazuje ljudima da mogu da se organizuju sami ako to hoće. Država nema vremena niti interesa da se bavi svojim građanima. Bavi se visokom politikom, procepom između Istoka i Zapada. Država ima druge prioritete a ne nas. Angela Merkel sigurno nikada nije rekla Vučiću - sredi pravosuđe, prosvetu, već - priznaj Kosovo.

Nina: Individualizam je uništio zapadno društvo i nitko više ne zna kako da se pokrene, jer svi misle iz ja. I svi su na internetu, duboko nesretni i sami. Ono što danas treba Evropi to je kolektivni čin, da ih nešto resetira, dirne, dotakne

Sergej: Empatija.

Nina: Tako je! I tu ne možemo računat na politiku i naše debilne države, kolektivni čin moramo pokrenuti sami!

To nije revolucija?

Sergej: To jeste revolucija! Kada imaš empatiju, nisi sam, možeš da pomogneš bilo kome. U mojoj fondaciji Podrži život se ne radi samo o tome da skupiš pare za bolesnu decu, već upravo o buđenju empatije, da nateraš nekoga da razmišlja o drugom. Kada smo skupljali novac za Ognjanoviće, uplaćivali su novac iz Hrvatske, Bosne. Ne Srbi, već Hrvati, muslimani. U podeljenom Mostaru, mom rodnom gradu, Hrvati i muslimani su prikupili tri hiljade evra i poslali srpskom detetu u Beograd. Mogu minimizovati naše napore, ali koliko god pokušavali da nas razdvoje, razvrstaju, zavade, žao mi je, ne može!

Koliko ljudi je istupilo iz HUD? Kao podrška tebi?

Nina: To je reakcija na ono što se događa decenijama. U mnogim primjerima to društvo nije obranilo svoje članove ni kada su linčovali Miru Furlan, Radu Šerbedžiju.... Rane postoje 20 godina. I kada se dogodilo meni, neke kolege su rekle: Dosta, ne želimo biti dio udruženja kojim vlada desna politika. I stotinjak nas istupilo je iz Udruženja dramskih umjetnika.



Kada Mirjana Rakić kaže govor mržnje je poniženje, kao odgovor dobija poklon četničku šajkaču, u proleće 2016?

Nina: Ona je dama hrvatskog novinarstva. Ti ne možeš s jedne strane imati retoriku civiliziranog čovjeka, kad je njihov odgovor na sve što žele diskreditirat: ti si Srbin, lezbača, komunjara. I što ćeš ti protiv njih, Sergej tvrdi da ih treba...

Sergej: Treba im j mater.

Ko se u Hrvatskoj plaši revolucije? Targetiraju upravo tebe kao jednog od vođa?

Nina: Ma ja ni samu sebe ne doživljavam ozbiljno, kamoli netko drugi. Nema revolucije! Ko će dizat revoluciju?! Nas tisućica?! Svi su na fejsu i u kreditima. Još nismo očito dovoljno u ropstvu da bi bacali Molotovljeve koktele po vladi.
Sergej: Kad se setimo, biće kasno.

A to marširanje za dom spremni?

Nina: Hasanbegović je rekao istinu, u ovom trenutku antifašizam je floskula u Hrvatskoj. Oni slobodno šetaju uniforme, financiraju ustaške glasila, održavaju skupove. Ko ih je spriječio? To je danas naša stvarnost.

Zapadni mediji opisuju Hrvatsku kao jezgro buđenja neonacizma?

Nina: Pa, je, istina je.

Kada kažu atmosfera linča u Hrvatskoj, doslovce to da shvatimo?

Nina: Evo, upali su Frljiću u stan.

Sergej: Ono, konjska glava.

Nina: Da, konjska glava. Na policiji su im rekli da je to provala najobičnija i što se to oni uzrujavaju.

Sergej: Kod nas su sa fantomkama ušli da ruše nekakve bespravno izgrađene barake usred noći, sa sve fizičkim maltertiranjem ljudi. Ulete tako u ljude, razbijaju, ruše, legitimišu, bacaju im telefone, neko uspe da pozove policiju da prijavi nasilje, a policija kaže: Zovite komunalnu policiju. Kao da su ih gađali plastičnim kesama. Neki život kao kod Gogolja. Da nije jezivo, bilo bi presmešno. A ministar policije kad neko gađa Vučića kamenom u Srebrenici, to klasifikuje kao pokušaj ubistva. A nasilje trideset ljudi u fantomkama sa bejzbol palicama, to mu dođe dečji rođendan sa animatorima.

Situacija u firmi Jura, radnicima je savetovano da nose pelene jer je toalet zaključan u radno vreme?

Sergej: Pitam radnike šta su uradili? Ništa?!! Pa okupite se, pa da vidimo da l će sve da vas otpuste! Nije kriv majmun što ih maltretira odozgo, krivi su oni koji trpe. Što trpiš, bre?!

U državi u kojoj Dušan Vujović, ministar finansija, kaže: Kome se ne sviđa, neka nađe drugu državu?

Sergej: Dosta njih je i našlo drugu državu.

Nina: LJudi odlaze iz Hrvatske, postoje dnevne linije, krcati su busevi, sad mogu radit legalno s radnom dozvolom u Evropi, najviše ih odlazi u Irsku.

Svi smo mi pomalo razbijeni, destabilizovani?

Sergej: Nismo! Dokaz je ovo, sedimo u Zagrebu i pričamo. Kada počneš sebe da doživljavaš kao destabilizovanog, tad postaješ destabilizovan. Ne smeš da imaš taj luksuz.