Napredak mladog ansambla

S dobrim razlogom, jer ovaj koncert svedoči o visokim profesionalnim dometima i kontinuiranom napretku mladog ansambla (prvi put su nastupili 14. decembra 2007. na Cetinju i odmah zauzeli centralno mesto muzičkog života Crne Gore). Grigorij Krasko sarađuje sa Crnogorskim simfonijskim orkestrom praktično od početka (najpre kao koncertmajstor, a od 2012. kao dirigent); čujan je veliki uložen trud, pedantan i temeljan zajednički rad. Krasko izvesno zna da ruski repertoar leži temperamentu njegovih muzičara. Interpretacija Uvertire iz opere Ruslan i LJudmila Mihaila Glinke dobija potrebnu punoću, polet. U Petoj simfoniji Čajkovskog insistiraju na emocijama, velelepnosti partiture - poštujući, opet, plastičnost dramaturške niti.

Crnogorski simfonijski orkestar neguje lepu praksu izvođenja domaćih kompozitora. Gusle kompozitorke Nine Perović (delo nagrađeno u okviru internacionalne letnje akademije Prag-Beč-Budimpešta 2011), na uzbudljiv način spaja širinu simfonijskog sastava sa akustičkim atributima narodnog instrumenta. Čini se da je sa najvećim oduševljenjem dočekan izlazak na scenu Gorana Krivokapića. Ne samo zato što je ovaj crnogorski umetnik bitan deo školovanja proveo u Beogradu. U pitanju je, podvlačimo, jedan od najupečatljivijih gitarista mlađe generacije u međunarodnim razmerama. NJegovo viđenje Vilja-Lobosovog Koncerta za gitaru i orkestar zaista je uzorno: virtuozitet i besprekorno osmišljena fizionomija ne sasvim tipične strukture instumentalnog koncerta, ali i senzualnost neophodna za tumačenje brazilskog autora. Odlična komunikacija sa orkestrom; možda je, eventualno, trebalo drugačije definisati zvučne odnose soliste i orkestra, da bi Krivokapićevo muziciranje bilo još prezentnije.