EU nije moćna kao nekad

Stiven Majer ima iza sebe 25 godina rada u CIA. U toj je organizaciji bio i zamenik šefa Radne grupe za Balkan tokom rata u Bosni. Više od decenije je predavao političke nauke i nacionalnu bezbednost na vašingtonskom Univerzitetu nacionalne odbrane. Sa tih tačaka Mejer vidi mogućnost da se Beograd i Priština sporazumeju, ali pod uslovom da to urade sami. Ne savetuje nikome da od Evropske unije očekuje spasenje. Misli da će SAD i Kina naposletku moći da se rukuju, ali ga pesnice kojima mašu SAD i Iran veoma brinu. Vidite li ikakav način da Beograd i Priština nastave dijalog? Mora se nastaviti pod drugačijim okolnostima. Mislim da Beograd i Priština moraju da zaključe kako treba da razgovaraju bez posrednika. Briselski sporazum je mrtav i ako Beograd i Priština žele napredak, moraju jasno da poruče velikim silama da se ne mešaju. To važi i za Ameriku i za Evropsku uniju i za Rusiju, jer su one uglavnom usmerene na sopstveni interes, a ne na interes ljudi iz ovog regiona. Kosovo je već na neki način „zamrznut konflikt“ i kako politički stoje stvari, ostaće takvo. Ne vidim način da se iz toga izađe. Obe strane će morati da prave ustupke. Mislim da po konačnom sporazumu oblast severno od Ibra mora da pripadne Srbiji. I mislim da će Srbiji biti ekstremno teško, ako ne i nemoguće, da povrati ostatak Kosova. Sveta i istorijska mesta srpske zajednice južno od Ibra moraju da budu pod posebnim međunarodnim nadzorom, verovatno pod nadzorom Ujedinjenih nacija, svakih šest meseci ili otprilike tako. No Ujedinjene nacije bi trebalo da se postaraju i za preseljenje Srba koji žive u tom delu Kosova i ne žele da žive pod kosovskom vladom. Ako se potegne pitanje oblasti severno od Ibra, Preševska dolina mora takođe biti tema, a u nekoj daljoj budućnosti možda i Republika Srpska. Poenta je da sadašnji putevi ne vode nikuda. Setite se američkih uplitanja - svaki put kada su se SAD ovde pojavile, bio je haos. Vašington jednostavno ne shvata ovaj region. Američki političari zaista ne razumeju dubinu i razmere ovdašnje etničke dinamike; da je prizma etniciteta prizma kroz koju se sve posmatra. Naslednik Federike Mogerini je Španac Đozep Borel, a Španija ne priznaje Kosovo. Mislite li da bi to moglo kosovskim Albancima dodatno da smanji želju za dijalogom? I da li bi u tom slučaju SAD i Rusija imale važniju ulogu? Srpsko vođstvo je zaista sklono tome da izbegava odluke, jer želi da se osloni na velike sile. Čuo sam iz nekoliko izvora da se u srpskom komitetu koji radi na problemu Kosova stalno lamentira „Evropskoj uniji se neće dopasti ovo, Evropskoj uniji se neće dopasti ono“. Evropska unija će biti zadovoljna ako bude dogovora, a ne bude krvoprolića. Na koncu – ako Vašington bude poštovao odluke, i Moskva će; ako Moskva bude poštovala, i Vašington će. Rekli ste da se SAD neće protiviti promeni granica ako se Beograd i Priština oko toga saglase, ali čini se da vašingtonska administracija i dalje to smatra otvaranjem Pandorine kutije... To se Americi neće dopasti, ali podsećam - kada otvorite Pandorinu kutiju, na njenom dnu je nada. Na eventualno protivljenje uzvraća se ovako: „Vidite, vaš način nije upalio. Povlačimo konopac od 1999, i još nema rešenja“. Vašington uvek govori da će biti rata ako se granice budu menjale. Ali već smo menjali granice bez rata - u Crnoj Gori je to urađeno glasanjem. Ako se to može učiniti demokratski, referendumom i pregovorima, to bi bilo u skladu sa svakim sporazumom, zaključno sa Helsinškim sporazumom iz 1975. godine. Vašington će, dakle, istaći tu tvrdnju, ali ona nije mnogo čvrsta. Vašington voli da je iznosi kako bi njegov stav bio dominantan. Emanuel Makron tvrdi da za sada nema ni govora o proširenju Evropske unije, da EU mora da se reformiše. Kako to po vama odzvanja na Balkanu? Mislim da EU sada ima takve unutrašnje probleme da je njeno vođstvo iscrpljeno. Finansijska i izbeglička kriza zaista su zategli unutrašnje odnose EU. Politika je ponovo nacionalizovana; pogledajte Poljsku, Mađarsku, Italiju. A vođe velikih zemalja zapadne Evrope na to reaguju stavom „što je mnogo, mnogo je; neka svako rešava svoje probleme“. Evropska unija više nema snage da to čini. Nije ono što je bila pre dvadeset godina. Nastaviće da postoji, ali mislim da neće imati ni moć ni privlačnost koju je imala nekada. Nisam siguran da će biti ikakvih proširenja i da će Srbija naposletku postati članica. Možda hoće. EU kaže da hoće. No Srbija misli da će to biti spasenje, ali neće biti. Ona već ima dobre trgovinske odnose sa Unijom, ali članstvo možda neće biti ono što srpski lideri očekuju. A mislim da je članstvo još dalje za Bosnu i nemoguće za Tursku. Smatram da smo videli maksimum razvoja EU, a Srbija i zemlje Balkana moraju da razviju ekonomije koje gledaju ka celom svetu. Moraju se mnogo jače razvijati raznovrsne industrije koje će biti privlačne direktnim stranim investicijama. Čak i u zemljama u kojima desničari nisu na vlasti, desnica je stekla priličnu moć - u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji. Angela Merkel ima problema sa AfD, to će narušiti posvećenost Evropskoj uniji, i isto važi za Makrona. NJegov rejting je po istraživanjima nizak, a ne znamo šta će se zbivati sa Velikom Britanijom. Poenta je - nemojte se oslanjati na Evropsku uniju. Mogla bi da bude još jedan kamen oko vašeg vrata. Može li trgovinski rat Kine i SAD podeliti svet po tehnološkoj osnovi ili čak dovesti do pravog rata? Budalasto je voditi tarifni rat u globalizovanom svetu. To je taktika iz 19. veka, autarhija. Kada imate ekonomiju koja je međunarodno povezana, kada imate fabrike širom sveta, ne možete da podignete tarifne zidove, i da očekujete uspeh. Neke američke industrije već imaju štete. Poljoprivrednici gube, i vlada je zbog toga osnovala fond, pa američki građani u suštini farmerima pokrivaju gubitke. Svakako plaćamo, dakle, a Tramp kaže da plaćaju Kinezi. To je još jedna Trampova laž. Sa druge strane, problem sa Kinom postoji, i Trampova administracija hoće da ga reši, ali teško će to uspeti ovim putem. Mora se potpisati mnogo čvršći sporazum o ekonomskom razvoju i trgovini. Toliko američke ekonomije sada zavisi od trgovine sa Kinom da bez nje ne možemo. No ne verujem da sve ovo može dovesti do rata. A ako do rata i dođe, gledajući kinesku stratešku doktrinu možete da zaključite da bi Kinezi u tom slučaju verovatno koristiti sajber oružja da napadnu infrastrukturu. To je priroda nove generacije rata. Još ćemo gledati tradicionalne ratove, ali kada je o velikim silama reč, mnogo će manje biti reč o vojnicima u terenskim uniformama. Takav rat SAD vole, jer smo u njemu dobri - vojnici, komandna linija, planirana bitka, tenkovi, puške, artiljerija, bombe... Ali Rusi i Kinezi ne razvijaju se u tom pravcu. Sukob SAD i Irana izgleda drugačije... Mnogo je veća mogućnost rata sa Iranom. Trampova administracija tako pritiska da Iran tera u ćošak, a to nije potrebno. Tramp je vodio kampanju tvrdeći da će nas izvući iz bliskoistočnih ratova, i mislim da on zapravo ne želi da ratuje sa Iranom, ali okružen je ljudima poput Boltona i Pompea. NJima ne bi bio problem da bombarduju i probaju da unište Iran. Ako i dalje budemo pokušavali da Iran ekonomski ugušimo, to će doneti rezultate potpuno suprotne željama administracije. Ona misli da će se Iran u tom slučaju predati i vratiti za pregovarački sto. Mnogo je verovatnije, međutim, da će Iran uzvratiti nasiljem. Saterani u ćošak, boriće se. Veoma sam zabrinut, dakle, da ćemo, ako nastavimo ovim putem, naposletku imati rat. Kako bi iransko okruženje reagovalo na takav rat? Saudijska Arabija će ga podržati. Znate da su Saudijci i Iranci neprijatelji u Jemenu i drugde. Druge zemlje će biti mnogo opreznije – ni Jordanu i Turskoj se Iran ne sviđa, ali rat ne žele. Jordan bi stradao ako bi bilo rata u regionu, stradala bi i Turska, a u Siriji bi se još više zakomplikovalo, jer bi reagovali i Kurdi i vlada. Taj rat bi sve nasilne mogućnosti učinio verovatnijim. Imao bi uticaja na Irak, gde bi šiiti hteli da podrže Iran. Politika Trampove administracije katastrofalna je. Gura nas u nepotreban rat, a i Irance gura ka razvoju nuklearnog oružja. Oni sada prerađuju više uranijuma nego što je predviđeno sporazumom, a sporazum su ranije poštovali.