Brzo zaposlenje potvrda kvaliteta obrazovanja

Posle šest decenija od početka visokog obrazovanja u Kraljevu, može se sa sigurnošću konstatovati da je inicijativa i zahtev privrede ovog regiona o potrebi školovanja inženjera dala pun smisao i značaj. Potvrda za to je uspešan rad Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, Univerziteta u Kragujevcu, koji ove godine obeležava 59 godina od početka univerzitetske nastave. Osim naučno-istraživačkih rezultata, rad ove ustanove obeležio je razvoj i opremanje laboratorija, saradnja sa privrednim subjektima i lokalnom zajednicom. Uprkos poteškoća u privredi Kraljeva i okoline, koje su obeležile skoro dve decenije, izuzetnim zalaganjem svih zaposlenih ova visokoškolska ustanova beleži rezultate koji su vredni pažnje. O tome da li i danas studijski programi na fakultetu prate i zahteve privrede, dekan profesor dr Mile Savković kaže: „Na našem fakultetu akreditovana su tri studijska programa: mašinsko inženjerstvo, građevinsko inženjerstvo i od juna ove godine inženjerstvo zaštite na radu. Mašinsko inženjerstvo akreditovano je za sva tri nivoa studija: osnovne, master i doktorske. Naravno, mašinsko inženjerstvo je najstariji studijski program i predstavlja stožer za razvoj. Osnovne akademske studije traju četiri godine i njihovim završetkom stiče se 240 ESP bodova. Student koji završi osnovne akademske studije stiče stručno zvanje diplomirani inženjer mašinstva. Master akademske studije traju jednu godinu i njihovim završetkom stiče se još 60 ESP bodova, a po njihovom završetku student stiče zvanje master inženjer mašinstva. Doktorske studije traju tri godine i njihovim završetkom dobija se diploma doktora nauka iz oblasti mašinskog inženjerstva. Na većini fakulteta tehničke struke osnovne akademske studije traju tri godine i smatra se da je to opšteprihvaćen koncept u većini zemalja. Međutim, mi smo još pre pet godine doneli odluku da poslušamo glas privrednika i promenili smo koncept tako da osnovne studije traju četiri, a master jednu godinu. Naime, mišljenje najznačajnijih privrednih subjekata u okruženju, a na osnovu njihovog iskustva, jeste da inženjer sa završene tri godine studija mašinstva nema dovoljno kompetencija da uspešno projektuje i rukovodi privrednim subjektom.“ „Kada je reč o građevinskom inženjerstvu, osnovne studije traju tri godine i njihovim završetkom stiče se 180 ESP bodova. Studijski program građevinskog inženjerstva zajednički smo akreditovali sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada. Studenti koji završe osnovne akademske studije stiču zvanje inženjer građevinarstva i mogu nastaviti studije na nekom drugom građevinskom fakultetu. Naravno, naši inženjeri studije nastavljaju u Novom Sadu na Fakultetu tehničkih nauka, jer su prve tri godine zajedničke i zato što je to naš zajednički studijski program“, precizira dekan Savković. „Novi studijski program Inženjerstvo zaštite na radu traje tri godine i njegovim završetkom stiče se 180 ESP bodova. Imajući u vidu veoma pozitivna iskustva sa akreditacijom građevinskog inženjerstva i ovaj studijski program smo akreditovali kao zajednički sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada.“ Inženjerstvo zaštite na radu je novi studijski program. Šta je bio glavni motiv za akreditaciju ovog studijskog programa i kakvo je interesovanje svršenih srednjoškolaca? Zaštita na radu i zaštita životne sredine su pitanja od velikog značaja u razvijenim zemljama i njima se posvećuje posebna pažnja. Značaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa humanog, socijalnog i ekonomskog stanovišta. Rad u humanim uslovima predstavlja zadovoljstvo pojedinca, kao i uspeh poslodavca i društva u celini. Socijalni značaj zaštite na radu izražava se kroz smanjenje velikog broja zaposlenih koji se povrede ili izgube život na radnom mestu, obole od profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi s radom. Ekonomska dimenzija zaštite na radu odavno je u prvom planu u razvijenim zemljama. Ona se sagledava preko posledica povreda na radu, profesionalnih bolesti koje se iskazuju finansijskim pokazateljima u zavisnosti od težine i broja takvih slučajeva. Ne treba zaboraviti da su povrede na radu često praćene havarijama i zato je svako ulaganje u mere zaštite za poslodavca korisna investicija. Od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih, a time i produktivnost preduzeća. Kako se naša zemlja razvija i napreduje u procesu pridruživanju EU, raste značaj zaštite na radu i zaštite životne sredine. Više puta ste pomenuli zaštitu životne sredine a akreditovana je zaštita na radu? Ove dve oblasti imaju velikog preklapanja i možda ih i ne treba odvajati. Međutim, Pravilnikom o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva, ove dve oblasti su razdvojene. Imajući to u vidu, mi smo, zajedno sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada, tako koncipirali sadržaj studijskog programa da po završetku treće godine studija studenti nastavljaju dalje školovanje tako da mogu da izaberu Zaštitu na radu ili Zaštitu životne sredine i to bez polaganja bilo kakvih dopunskih ispita ili razlika. Na ovaj način smatram da smo budućim studentima dali široku mogućnost da se usavršavaju u željenom pravcu. Kakvo interesovanje očekujete za novi studijski program? U našem okruženju postoji veliki broj srednjoškolskih odeljenja zaštite životne sredine i njih smatramo za bazu novog studijskog programa. Pored ovih zanimanja, u toku promocije našeg fakulteta u srednjim školama, zapazili smo da postoji interesovanje i kod učenika medicinskih i poljoprivrednih škola. To je za nas od posebnog značaja jer su to škole iz kojih tradicionalno ne dolaze đaci na studije mašinstva i građevinarstva. Svedoci smo da se kod nas, kao i u svetu, svakodnevno događaju promene. Da li se menja koncept nastave na vašem fakultetu? Živimo u vremenu gde svakog trenutka dolazi do novih ideja i otkrića, a pogotovu u tehnici. Naravno, nemoguće je pratiti sve ove promene, ali inovativnost tehnike mora da prati inovativnost u nastavi. Inovativnost u nastavi praktično je zahtev vremena da bi fakultet mogao pripremiti inženjera za rad kada se neprestano dešavaju inovacije u svim oblastima industrije. Najveću distancu od inovacija nameće nastavna etika, koja zahteva stalne mehanizme provere i preispitivanja i to se vremenom mora menjati i prilagođavati sadašnjim uslovima. Naravno, nije dovoljno samo napraviti promene u primeni nastavnih sredstava već je neophodno izvršiti promene u pristupu nastavi, novim metodama i aktivnom angažovanju studenata. Neophodno je studentima davati istraživačke zadatke i to po mogućstvu za rad u grupama. Naravno, da bi se zadatak uspešno realizovao potrebno je u nastavi primeniti i tehnološke inovacije poput novih softvera, video-bima, pametne table, PLC računara, kao i stalno usavršavanje i modernizaciju naučno-istraživačkih laboratorija. Ove promene permanentno uvodimo u nastavu već nekoliko godina. Formirali smo i studentsku laboratoriju koja je studentima celodnevno stavljena na raspolaganje. Zahvaljujući tome, za poslednje dve godine studenti su uz pomoć svojih nastavnika izradili i stavili u funkciju 3D štampač, numeričku glodalicu, mašinu za graviranje, mašinu za trodimenzionalno savijnje žice, mašinu za sečenje po konturi. Ove mašine su male po gabaritu ali imaju sve neophodne funkcije i komjuterski su upravljane. Ove mašine sa velikim zadovoljstvom predstavljamo učenicima srednjih škola kada su u poseti našem fakultetu, ali i predstavnicima privrednih organizacija koji posećuju naš fakultet. Dakle, akcenat obrazovanja treba da bude na znanjima sa kojima inženjeri na svojim radnim mestima mogu da donesu prednost. U ovom trenutku to je najbrže uraditi implementacijom informaciono-komunikacionih tehnologija u postojeće mašine kako bi dobili pametne uređaje koji generišu mnogo veću novostvorenu vrednost. U poslednje vreme u medijima dosta prostora je posvećeno Industriji 4.0 i pametnim specijalizacijama. Koliko je vaš fakultet uključen u ove aktivnosti? Mnogi govore o tome kako je industrija 4.0 u stvari četvrta industrijska revolucija koja iz korena menja dosadašnji način rada i funkcionisanja globalnog društva. Nauka i obrazovanje su ključ uspeha industrije a samim tim i razvoja zemlje. Mi kao država ne smemo da ostanemo po strani, već se moramo aktivno uključiti u taj proces kako bismo zauzeli svoje mestu u globalnom lancu vrednosti. Mašinski fakultet u Beogradu među prvima je prepoznao značaj industrije 4.0 i mislim da su organizovali 17 panela na ovu temu. Mi smo bili učesnici na nekoliko panela i rado se odazivamo na pozive. Sa dekanom prof. dr Radivojem Mitrovićem načelno smo dogovorili da se naredni panel održi na našem fakultetu, krajem oktobra. Osim toga, od početka smo uključeni u izradu Strategije istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije. Od ukupno četiri, treća EDP Vision radionica za oblast „Mašine, materijali i proizvodi budućnosti“ održana je ove godine na našem fakultetu. Ova radionica je okupila više od 50 predstavnika privrede, istraživačkih institucija, individualnih inovatora. Navedene aktivnosti su sprovedene u cilju poboljšanja efekta javnih ulaganja za identifikovane strateške oblasti, kroz javno-privatni dijalog. Takođe, u ovoj godini imali smo posete i prezentacije velikog broja privrednih subjekata iz okruženja. Predstavnici privrede su uglavnom upoznavali studente završnih godina sa planovima razvoja preduzeća i posebno isticali mogućnosti dodele stipendija, zaposlenja i obavljanja stručne prakse. Zahvaljujući tim posetama fakultet je u ovoj godini potpisao veliki broj ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji. Ono što je posebno važno za studente, ugovori obuhvataju i stipendiranje studenata i njihovo zaposlenje. Među najvećim strateškim partnerima moramo istaći nemački LEONI, Inmold, Cooper Tire & Rubber Company, MINDGROUP... Da li su potpisani ugovori uticali i na povećano interesovanje studenata za upis na vaš fakultet? Ove godine zabeležili smo porast interesovanja za upis na naš fakultet, ali iskren da budem nismo zadovoljni i očekivali smo još veći broj prijavljenih kandidata. Naime, u ovom trenutku potražnja privrede u okruženju za našim inženjerima je takva da mi nemamo dovoljan broj diplomiranih studenata da na te zahteve odgovorimo. Čak imamo i problem organizovanja nastave na master studijama. Naime, veliki broj studenata master studija pronalazi zaposlenje u toku školovanja i onda je problem organizovanja nastave. S jedne strane imamo „problem“ organizacije nastave, ali s druge strane zadovoljstvo je videti te mlade ljude da su brzo našli zaposlenje, što je ujedno potvrda da smo dobro radili sa njima. Mlade generacije inženjera koje dolaze treba da shvate da znanje predstavlja ključnu odrednicu ljudskog kapitala. Takođe, može se reći da znanje jednog inženjera ima svoju vrednost na tržištu i da je on može slobodno ponuditi na i valorizovati. Da li vaši studenti odlaze u inostranstvo? Poslednjih godina primetno je da mladi inženjeri odlaze u inostranstvo. Čak odlaze i oni koji još nisu diplomirali. S jedne strane, njihovo zaposlenje u stranim kompanijama je priznanje za kvalitet našeg školovanja, ali s druge strane brine nas odlazak mladih koji treba da budu nosioci razvoja naše privrede u narednom periodu. Možda se često preteruje u sredstvima informisanja kada se kaže da kod nas, trenutno, nije na delu odliv stručnog kadra već egzodus, ali je to ipak činjenica koja treba da zabrinjava. Ukoliko u narednom periodu ne možemo da zaustavimo odlazak mladih visokoobrazovanih, moramo, kao društvo, stvoriti ambijent da te mlade ljude vratimo ili da bar izvršimo izvesno umrežavanje s njima i njihovim kompanijama kako bi naša privreda i društvo u celini imali koristi. Kako vidite Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u budućnosti? Ubrzani tehnološki razvoj utiče na sve veću tražnju za inženjerima, zbog čega su inženjerska zanimanja sve popularnija među mladima. Ovakav trend se očekuje i u narednom periodu. Obrazovanje mora da prati tehnološki razvoj ali i zahteve koje postavlja privreda u okruženju. Takođe, za rešavanje savremenih inženjerskih problema neophodno je multidisciplinarno znanje, tako da budući inženjeri moraju da poseduju novi set veština i kompetencija. Iz tog razloga neophodno je izvršiti izmenu studijskih programa uvođenjem novih predmeta, modernizaciju laboratorija i usavršavanje praktične nastave. Ove godine naš fakultet ide u redovnu akreditaciju studijskog programa mašinsko inženjerstvo, dokumentacija je u pripremi, započeli smo modernizaciju tradicionalnih inženjerskih znanja koja će biti integrisana sa informaciono-komunikacionim tehnologijama. Dosadašnja praksa je pokazala da nama kao „malom“ fakultetu ne predstavlja problem transformacija u odgovarajućim okolnostima. Moramo da shvatimo da fakulteti ne smeju biti kočničari reformi i razvoja već njeni nosioci. Inženjerstvo je motorna komponenta za ekonomski, privredni i svaki razvoj jednog društva i to ne smemo gubiti iz vida. Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu ponosi se rezultatima koje je ostvario u prethodnom periodu, ali ovi rezultati i obavezuju da se i dalje razvija i usavršava saglasno zahtevima privrede i društva. Mora se voditi računa o kvalitetu, koji mora da bude u ravni sa ostalim fakultetima u zemlji, ali i evropskim fakultetima slične veličine.