Daleko su pravi šampioni

Ni to što je prošle godine Srbija prvi put imala veću stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od svih zemalja iz regiona, osim Mađarske, ni to što je u poslednjem mesecu 2019. ispunjeno četiri godine staro obećanje Aleksandra Vučića da će prosečna neto plata premašiti 500 evra (prvi put je to obećao za Božić 2016), ni to što je opet bila rekorder po privlačenju direktnih stranih investicija, pa ni činjenica da cene u Srbiji nikada u modernoj istoriji nisu bile tako stabilne kao nekoliko poslednjih godina, nije bilo dovoljno da Srbija izbije na prvo mesto po vrednosti NIN-ovog indeksa ekonomske snage, koji se za osam zemalja regiona izračunava od 2016. na osnovu 10 različitih ekonomskih parametara. Ekonomski pokazatelji, o kojima zvaničnici pričaju u superlativima, bili su Srbiji dovoljni samo za četvrto mesto, jer veći NIN-ov indeks imaju sve tri članice Evropske unije, Rumunija, Bugarska i Hrvatska. Ako je za utehu, Srbija je prvi put bar bolja od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, kandidata za EU – Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije. Sportskim rečnikom, Srbija je šampion druge balkanske lige. Istine radi, i to je mnogo bolje od poslednjeg, osmog mesta, koje je po NIN-ovom indeksu zauzimala 2017, ili pretposlednjeg mesta 2016. Prvi put od 2016, od kako se NIN-ov indeks računa na osnovu 10 različitih parametara (BDP po stanovniku, stopa privrednog rasta u prethodnoj godini, prosečna neto zarada u evrima, realni rast plata, inflacija merena rastom potrošačkih cena, stopa nezaposlenosti, udeo investicija u bruto domaćem proizvodu, visina javnog i spoljnog duga u odnosu na BDP, kao i saldo u platnom bilansu zemlje), Srbija je bar po jednom pokazatelju najbolja. Prošlogodišnji rast BDP-a od 4,2 odsto nije, ipak, bio dovoljan i za jedno od prva tri mesta u Evropi, kako je to 31. oktobra na Pinku najavio predsednik Vučić. Prema podacima MMF-a, pet evropskih zemalja imalo je veći privredni rast - Jermenija (7,6 odsto), Gruzija (5,1 odsto), Mađarska (4,9 odsto), Kazahstan (4,5 odsto) i Estonija (4,3 odsto). Poslednjih dana slušamo, na projekcijama MMF-a zasnovana uveravanja Vučića, ministra finansija Siniše Malog i premijerke Ane Brnabić da će 2020. Srbija imati „najveći rast“. Tako su zvaničnici i njima naklonjeni mediji „prekrstili“ najmanji očekivani pad BDP-a u Evropi zbog krize izazvane kovidom-19. Iako nam je MMF, u koji se zvaničnici kunu kad im to odgovara, procenio pad BDP-a od tri odsto, Vlada Srbije je Skupštini poslala predlog za rebalans budžeta na osnovu procene da će pad biti skoro upola niži, samo 1,8 odsto. Uz Srbiju, relativno blagi pad privredne aktivnosti MMF očekuje samo još u Moldaviji (tri odsto), Azerbejdžanu (minus 2,2 odsto) i Jermeniji (1,5 odsto), dok će ostale evropske zemlje zapljusnuti jak recesioni talas, koji će BDP oboriti od najmanje četiri odsto (Bugarska i Severna Makedonija) do čak 10 procenata u Grčkoj. Za naša dva glavna spoljnotrgovinska partnera MMF prognozira minus od 9,1 (Italija) i sedam odsto (Nemačka). Tim pre se postavlja pitanje da li je minus od 1,8 odsto, na koji računa Vlada Srbije, realan ili optimizam bez pokrića. Uostalom, samo su kupcima iz Nemačke i Italije srpska preduzeća 2018. i 2019. prodala robu vrednu osam milijarde evra, ili oko četiri milijarde evra godišnje. U januaru 2020, pre nego što je kriza zbog kovida-19 zakucala na vrata Evrope, domaće firme su tržištima Italije i Nemačke isporučila robu vrednu 350 miliona evra, tako da svaki četvrti evro izvoza dolazi iz te dve zemlje. Ako zbog recesije oni nabavke iz uvoza smanje za 10 odsto, automatski će to i BDP Srbije oboriti za jedan procentni poen. A verovatno i više, s obzirom na udeo firmi koje snabdevaju automobilsku industriju, jednu od najviše pogođenih recesijom. S druge strane, sreća u nesreći za Srbiju je da će ekonomska kriza, izazvana pandemijom, manje oštetiti privrede u kojima je veći udeo poljoprivrede i prehrambene industrije. Tražnja za nekim njihovim proizvodima čak je i povećana, dok su prihodi mnogih uslužnih delatnosti nedeljama svedeni na nulu i ko zna kada će se oporaviti. Zato se može očekivati da će Srbija i ovu krizu proći manje ekonomski oštećena od zemalja sa razvijenim sektorom usluga i visokih tehnologija, jer u kriznim vremenima menjaju se i navike potrošača i dramatično pada tražnja za robom i uslugama bez kojih se može. Upravo zbog toga je Srbija i u vreme prethodne velike krize, 2009. sa padom BDP-a od 2,7 odsto bila 12. u Evropi - bolje su prošle Poljska, Norveška, Belgija, Švajcarska, Kipar i šest zemalja slične privredne strukture - Belorusija, Albanija, BiH, Severna Makedonija, Azerbejdžan i Kazahstan. Sve u svemu budućnost je više nego neizvesna, a prošlost nije tako sjajna kao što se oficijelno predstavlja. Nije, doduše, više ni tako mračna kao što je doskora bila. Najviše su napretku Srbije na rang-listi NIN-ovog indeksa ekonomske snage doprineli poeni zbog prvog mesta po stopi rasta BDP-a, ispred Rumunije (4,0 odsto) i Severne Makedonije (3,6 odsto). Osim po tome, Srbija je po samo još jednom parametru bila u tri vodeće zemlje i to po stopi realnog rasta plata od 8,5 odsto. Uprkos tome što zvaničnici tvrde da Srbija ubrzanim korakom stiže i prestiže susede, pa čak i one iz EU, realni rast zarada od 8,5 odsto - i to zahvaljujući pre svega povećanju plata u javnom sektoru u novembru i decembru - bio je dovoljan samo za bronzanu medalju. Zlato su sa realnim rastom plata od 11 odsto osvojili Rumuni, a srebro Bugari sa povećanjem primanja za 10 procenata. Hrvatska je, pak, prošlu godinu završila kao šampion u tri kategorije – ima najveću prosečnu neto zaradu od 849 evra, a samim tim i najveći BDP po stanovniku od 13.270 dolara. Koliko nam susedi beže po ta dva, za obične građane, najvažnija parametra svedoči i podatak da prosečan stanovnik Hrvatske ima na raspolaganju isti nivo BDP-a kao jedan građanin Srbije i Albanije (ili BiH) zajedno. Uz to, Hrvatska je prošle godine imala i najmanji deficit u platnom bilansu od samo 1,7 odsto. Ove godine šanse da zadrži prvo mesto u ovoj kategoriji su ravne nuli, kao što su i prihodi mnogih turističkih radnika u toj zemlji prethodnih mesec-dva već pali na nulu, a ni od predstojeće letnje sezone teško da se može šta očekivati. Zbog pandemije hrvatski turizam mogao bi ostati bez desetak milijardi evra, što će dramatično povećati minus u platnom bilansu, a istovremeno i značajno oboriti BDP zemlje - MMF procenjuje pad u ovoj godini od čak devet i rast u narednoj od 4,9 odsto. Zbog toga je krajnje neizvesno da li će Hrvatska uspeti da zadrži treću poziciju, koju čvrsto drži već četvrtu godinu zaredom, dok se na prvoj, sa najvećim NIN-ovim indeksom, smenjuju Rumunija i Bugarska. Rumunija je bila šampion za 2016. i 2018, Bugarska za 2017, a za 2019. dele prvo mesto, jer imaju isti NIN-ov indeks od 7,0 poena. Rumunija je prošle godine bila lider u dve kategorije – po najvećem realnom rastu zarada (ispred Bugarske i Srbije) i po najnižoj stopi nezaposlenosti od samo 4,1 odsto (ispred Bugarske i Hrvatske). Iako stopa nezaposlenosti u Srbiji u novijoj istoriji nikad nije bila manja nego na kraju prošle godine, to je bilo dovoljno tek za četvrto mesto u regionu, a utešno je da su bolje od nje samo tri članice EU. Bugarska od svih osam posmatranih zemalja ima najmanji javni dug od samo 19,1 odsto BDP-a. Poređenja radi, kao glavni argument što država može da pomogne privredi da lakše prebrodi krizu izazvanu pandemijom, vlast u Srbiji navodi zdrave javne finansije i nizak javni dug, koji je na kraju prošle godine bio 23,9 milijardi evra ili 52 odsto BDP-a. Tačno je da je dug mnogo manji nego pre pet godina, pošto je na vrhuncu bio veći od 70 odsto, ali manje obaveze prema kreditorima imaju četiri suseda – Bugarska, BiH, Rumunija i Severna Makedonija, jer je u tim zemljama na kraju 2019. javni dug bio u rasponu od 19,1 do 48 odsto BDP-a. Biće, međutim, zanimljivo videti koja će zemlja na kom nivou duga dočekati kraj 2020. i tu bi moglo doći do značajnih pomeranja. Vlada Srbije je rebalansom predvidela da će zbog krize na kraju 2020. državna kasa biti u minusu od 6,9 odsto BDP-a, s tim da javni dug neće preskočiti granicu Mastrihta od 60 odsto BDP-a. Da li će uspeti da ostvari taj cilj ostaje da se vidi. Ako se po jutru dan poznaje, ne ohrabruju podaci da je budžet na kraju februara već bio u deficitu. Od samog minusa, koji je bio 618 miliona dinara, više brine što je u istom periodu prošle godine državna kasa bila u plusu od 12,75 milijardi dinara. Kako tek objasniti da se ministar Mali javno hvali da nam je u januaru i februaru 2020. BDP rastao po stopi od šest odsto, najvećoj u Evropi, a uprkos tome u ta dva meseca država je od PDV-a naplatila skoro sedam milijardi dinara manje nego u januaru i februaru 2019. Indikativno je da su i nakon povećanja zarada u javnom sektoru i povećanja prosečnih plata, prihodi od poreza na dohodak građana u prva dva meseca ove bili za skoro milijardu dinara manji nego u istom periodu prošle godine, tako da se kakva-takva ravnoteža u državnoj kasi održava praktično samo većim prilivom od akciza i carina. Crna Gora prvo mesto drži po najnižem rastu potrošačkih cena od samo 0,6 odsto, tako da je u Srbiji lane inflacija, koliko god za naše prilike bila neuobičajeno niska, bila tri puta veća nego u nekadašnjem „drugom oku u glavi“. Inflacija jednostavno već desetak godina ne predstavlja problem za ogromnu većinu zemalja, čak ni u onima koje nisu okončale strukturne reforme. Interesantno je da su od osam posmatranih zemalja, cene brže rasle nego u Srbiji samo u dve članice EU, u Bugarskoj za 3,2 i Rumuniji za 4,8 odsto. Slučajno ili ne, ali pada u oči da su cene najbrže rasle upravo u tri zemlje u kojima su prošle godine i zarade najviše povećane, a mesecima pre krize zbog kovida-19 MMF je upozoravao da ima indicija da vlast u Rumuniji polako počinje da narušava makroekonomsku stabilnost. Severna Makedonija je bila rekorder po najvećem udelu investicija u BDP-u. To je delom posledica dugogodišnje političke krize, tokom koje se malo ulagalo, s tim što su, opet zbog političke krize i prevremenih izbora, uz globalnu krizu izazvanu kovidom-19, male šanse da ove godine komšije sa juga održe tako neuobičajeno visok udeo investicija. Srbija, uprkos tome što već godinama, pre svega zahvaljujući visokim subvencijama iz budžeta, privlači više stranih investicija od svih zemalja Zapadnog Balkana (plus Hrvatska) zajedno, po udelu investicija u BDP-u nije uspela da se probije dalje od petog mesta. Za skok bar stepenicu više nije bilo dovoljno ni to što država Srbija iz budžeta sve više novca izdvaja za infrastrukturne investicije (u 2017. kapitalni deo budžeta bio je 85 milijardi, naredne godine 141 milijardu, lane 184 milijarde, a ove godine, pre rebalansa, za te namene bilo je planirano 199 milijardi, ali će kriza sigurno usporiti i odložiti neke od planiranih radova). Uprkos tome, veće ukupne investicije u odnosu na BDP od Srbije u 2019. imale su, pored Severne Makedonije, i Crna Gora, Albanija i Hrvatska. Ključni razlog je mali udeo domaćih privatnih investicija, koje su u suštini i najvažnije za budući tempo privrednog rasta i stvaranje veće dodate vrednosti. Konačno, Bosna i Hercegovina ima najmanji spoljni dug od samo 23 odsto BDP-a. Na drugom mestu, sa upola većim spoljnim dugom je Rumunija, a iza Srbije, koja je na petom mestu sa spoljnim dugom od 61,9 odsto su samo Crna Gora, Hrvatska i Severna Makedonija. Ovaj pokazatelj u kriznim vremenima ima posebnu specifičnu težinu, jer se mnogo lakše diše sa unutrašnjim dugom, čak i ako je nešto veći od spoljnog. Od svih zemalja jedino Albanija nije bila bolja od ostalih ni po jednom od 10 parametara i to je i presudilo da se nađe na dnu za 2019, sa NIN-ovim indeksom od 4,25 poena. Ovo je Albaniji treći put da se našla na poslednjem mestu. NJu je za kratko, na toj neslavnoj poziciji 2017. zamenila Srbija, koja dve godine zaredom preskače po dva stepenika. Prvo mesto dele Rumunija i Bugarska sa 7,0 od mogućih 10,0 poena, treća je Hrvatska (6,25), a četvrta Srbija (5,62). To je ujedno i najbolji plasman Srbije od 2016, od kada se izračunava NIN-ov indeks i to tako što se sve zemlje rangiraju po svakom od 10 parametara. Za prvo mesto dobija se osam, a za poslednje jedan poen. Potom se svi poeni saberu i pomnože sa 1,25 tako da bi teorijski NIN-ov indeks 10,0 imala zemlja koja bi bila najbolja u svih 10 kategorija, dok bi jedinicu dobila država koja bi po svim pokazateljima bila najgora. Raspored na rang-listi za 12 meseci presudno će zavisiti od toga sa koliko će uspeha zemlje regiona uspeti da ublaže negativne ekonomske posledice pandemije. Iako je rat sa kovidom-19 objavljen dva i po meseca nakon što su Vučić i Mali predstavili program Srbija 2025. i obećali da će za pet godina prosečna plata dostići 900 evra, od proglašenja vanrednog stanja niko ni jednom rečju nije građanima objasnio da bi zbog krize na ta obećanja trebalo zaboraviti. Umesto toga optimistički poručuju da će Srbija ove godine imati najmanji pad (ili kako oni vole da kažu „najveći rast“), a da već za 2021. MMF prognozira rast od 7,5 odsto. Kao da MMF ne može da pogreši. Ili će, ako i 2025. budu na vlasti, objasniti zaposlenima da ako hoće platu od 900 evra moraju pre toga da se jave kol-centru Vlade Srbije. Kao što su svakom građaninu obećali po 100 evra, a onda se predomislili, pa će svako ko hoće stotku morati da pokuca na virtuelni šalter, kao da neko treba da mu udeli milostinju i kao da su to pare nekog iz Vlade, a ne novac poreskih obveznika. Da prethodno nisu uzeli, ne bi imali odakle ni da daju. Ili možda i nema para za sve građane, jer je predsednik najavio da će u narednom periodu pokušati da privuče nove investitore još većim subvencijama. Nije li tako i Super Hik oduzimao od sirotinje i delio bogatunima.