Balkan se sad ništa ne pita

Ekonomski pokazatelji i trendovi iz 2019, nažalost, nemaju velikog uticaja na trendove koji će se odvijati u narednim godinama. Razlog je pandemija koja je zahvatila svet i donela veliku ljudsku i ekonomsku tragediju. O ljudskim i psihološkom posledicama po svetsku populaciju izlišno je govoriti. Ekonomske posledice po Balkan tek će se videti, jer region nema razvijena finansijska tržišta, koja su obično indikator posledica po realni sektor. Jedno je sigurno, posle ove krize koja je, po svemu sudeći, ozbiljnija nego 2008, ništa više neće biti isto. Može se, međutim, naslutiti da Kina iz krize izlazi relativno snažnija, Evropa (po ko zna koji put) slabija, a SAD su još jednom pokazale ko se još uvek pita za stanje svetske ekonomije. SAD na čelu sa Federalnim rezervama (FED) u ovom momentu jedine imaju mogućnost da spasu svet od globalne ne recesije, nego depresije. Ostale sile su samo nemi posmatrači. Koliko god to zvuči paradoksalno, ako nekome narodi Balkana treba da se zahvale što već sada nisu u depresiji, što već nije došlo do potpunog kraha, što mogu da se zadužuju na tržištu kapitala da bi pomogli privredi, onda je to američki FED. Mi se na Balkanu ne pitamo ništa, ali se takođe postavlja pitanje čemu služe i ECB, UN, SZO... Nekoliko je faktora koji će odlučiti u kom pravcu će se kretati koja zemlja. Pokretanje privrede i nezaposlenost - U SAD nezaposlenost je brzo skočila na 14%, a procene su da bi kratkotrajna nezaposlenost mogla da dostigne i do 30%. Na Balkanu takvi rani indikatori ne postoje, ali se može pretpostaviti da je za bar 10 procenata veća nego 2019. Članice EU, Hrvatska, Rumunija i Bugarska definitivno imaju prednost u odnosu na susede sa Balkana zbog niske nezaposlenosti pre krize. Ranije pokretanje privrede i izlazak iz izolacije biće, takođe, jedan od važnijih faktora od kojih će zavisiti koja će se zemlja brže oporaviti i imati manjih problema. Cilj što bržeg pokretanja privrede je da se spreči širenje problema likvidnosti, koji se može jako brzo pretvoriti u veći problem solventnosti značajnog dela privrede. Udeo turizma u BDP - Ovaj sektor najviše je pogođen pa će Hrvatska i Crna Gora u narednim godinama imati dosta problema. Crna Gora po svemu sudeći i više od Hrvatske zbog političke situacije, visokog javnog duga i velike nezaposlenosti. Uz to, turizam može negativno da utiče na bankarski sektor, pogotovo u Hrvatskoj, koja može očekivati slične, ako ne i veće probleme nego posle krize 2008. Rast javnog duga tokom krize i dostupnost tržištu kapitala - Ovo je jedan od presudnih faktora za narednih nekoliko godina. Masovno zaduživanje danas po višim kamatnim stopama znači probleme u budžetu sutra. Ako uzmemo u obzir da države iz regiona, članice EU, imaju investicioni kreditni rejting, dok Srbija i ostale imaju „džank“ (u bukvalnom prevodu đubre – prim. ur.) status, onda će i njihovo zaduživanje biti skuplje i bolnije za budućnost. Predvideti ko će iz ovog haosa izaći ne jači, nego sa manje ožiljaka, veoma je teško. Ali, uzimajući u obzir mnogo faktora, Rumunija i Bugarska imaju najveće šanse da nastave sa jakim stopama rasta i u narednim godinama. Tu tezu potkrepljuju solidne stope privrednog rasta u prethodnih nekoliko godina, nizak nivo javnog duga i niže kamatne stope po kojima se, zbog investicionog kreditnog rejtinga, zadužuju. Posle njih dolazi Srbija, pre Hrvatske, čiji će turizam 2020. doživeti šok. Na začelju su definitivno Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Obe zemlje imaju unutrašnje probleme, a uz to Crna Gora mnogo zavisi od turizma, a ima i visoki nivo duga. U svakom slučaju, Balkan očekuje teška 2020, jer se u evrozoni predviđa pad BDP-a i do devet odsto.