Ponovo radi Krušik

Tokom vanrednog stanja, kad su svi građani Srbije bili zatvoreni u svojim kućama pod okriljem policijskog časa, iz fabrika srpske namenske industrije putovalo je oružje. Transportovano je za kupca, preduzeće iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Internešnal golden grup (IGG - International Golden Group) koje je imalo privilegovane kupovne cene sa valjevskim Krušikom. U šest letova, sa dva aviona Boeing C-17 Globemaster III ratnog vazduhoplovstva UAE, od 22. do 26. aprila, prevoženo je oružje - između ostalog i iz Krušika. Prema ugovoru Krušika i IGG iz Abu Dabija osim povlašćenih cena za razorne mine, krajnje je neobično da se kao garant javlja Ministarstvo odbrane Srbije, što se nije desilo u poslovanju valjevske fabrike sa drugim posrednicima. To ukazuje da su u ovaj izvoz, gde se kao krajnji korisnik zvanično navodi Generalštab oružanih snaga UAE, uključene i vlasti Srbije i to ne samo kao neko ko izdaje izvoznu dozvolu. Avion registracije UAF-1227 bio je na aerodromu „Nikola Tesla“ četiri puta - 22, 23, 24. i 26. aprila, dok je avion sa registracijom UAF-1230 dva puta sleteo na beogradski aerodrom, 23. i 25. aprila. Zanimljivo je da su na avionima belom bojom bile prefarbane oznake ratnog vazduhoplovstva UAE i samo se video registarski broj. Od fabrika namenske industrije do beogradskog aerodroma oružje se prevozilo kamionima preduzeća Jump logistic iz Sarajeva. Inače ovo preduzeće nema zvanično predstavništvo u Srbiji, pa su verovatno morali prazni kamioni da pređu državnu granicu BiH i Srbije u vreme pandemije. Obična ruta za transport oružja koje kupuje IGG u Srbiji bila je preko crnogorske luke Bar, ali to ovog puta nije bilo moguće. Prema specifikaciji, avioni C-17, kojima je prevoženo oružje, dugački su 53 metra sa rasponom krila od 51,75 metara i mogu poneti u jednom letu maksimalnu težinu od 77,5 tona. To znači da je iz srpske namenske industrije moglo da bude izvezeno ukupno čak 465 tona oružja i vojne opreme. Za sada je nepoznato koje su sve fabrike iz državne namenske industrije, osim Krušika, imale ugovore sa Internešnal golden grupom, po kojima je prevožena ova velika količina oružja. Krušik je u tom poslu imao ugovor sa IGG broj 2018/3639 od 17. avgusta 2018. vredan ukupno 19.330.000 američkih dolara, u koji je NIN imao uvid. U prilogu 7. ovog ugovora kao garant se javlja Ministarstvo odbrane Srbije, koje je na nedeljnom nivou dobijalo izveštaje o poslovanju Krušika. Tako je ministarstvo na čijem čelu je Aleksandar Vulin, osim nedeljnih izveštaja imalo uvid i kao garant u ovaj ugovor, ali nije ništa preduzelo povodom povlašćenih cena po kojima je Krušik prodavao razorne mine IGG-u. U tom ugovoru Ministarstvo odbrane se obavezuje da će u slučaju prvog pisanog zahteva kupca nadoknaditi avansnu uplatu koju je Krušiku isplatio IGG, ako se kasni sa isporukama. Ministarstvo se obavezuje i da organizuje servisiranje mina u slučaju neispravnosti. U ime Ministarstva odbrane ugovor je potpisao pomoćnik ministra za materijalne resurse Nenad Miloradović. Krušik je dobio i izvoznu dozvolu za ovu isporuku 9. maja 2019 - broj 805, sa rokom važenja od tačno dve godine. U ovoj izvoznoj dozvoli, u koju je NIN takođe imao uvid, kao primalac i krajnji korisnik se navodi Generalštab oružanih snaga UAE. Prema ugovoru 2018/3639, IGG je od Krušika kupio ukupno 200.000 razornih mina. Ugovor je za 50.000 mina M73 kalibra 60 milimetara po ceni od 48,6 dolara za komad i ukupno za 2.430.000. Zatim za po 50.000 mina M72 kalibra 81 milimetar i M74 kalibra 82 milimetra, po ceni od 74 dolara za komad, ukupno za 7,4 miliona dolara. Istim ugovorom je prodato 50.000 mina M62F10 kalibra 120 milimetara po ceni od 190 dolara za jednu, što je ukupno 9,5 miliona dolara. U isto vreme Krušik je takođe državnom preduzeću SDPR Jugoimport prodavao ove mine i to po višim cenama. Za minu kalibra 60 milimetara cena je bila najčešće 56,60 dolara po komadu, za mine kalibra 81 i 82 milimetra cena je bila 76 dolara i za minu od 120 milimetra državni SDPR je plaćao najčešće 217 dolara. Tako je IGG sa preduzećem GIM za koje posreduje Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, kao i sa firmama Slobodana Tešića, finansijera SNS-a, imalo povlašćene cene u Krušiku. Sa povlašćenim cenama, o čemu je NIN koji je imao uvid u sve te ugovore ranije detaljno pisao, bilo je upoznato i Ministarstvo odbrane, na čelu sa Vulinom, preko izveštaja iz Krušika. Ministarstvo, međutim, nije reagovalo ni u jednom slučaju. Prema podacima do kojih je NIN došao, pre ovog ugovora iz avgusta 2018. IGG i Krušik su sklopili još tri ugovora prema kojima je preduzeće iz UAE imalo niže cene za razorne mine u odnosu na državni SDPR Jugoimport. Prvi ugovor vredan 16,2 miliona američkih dolara za 10.000 raketa M15 kalibra 107 milimetara, čija je cena po komadu 540 dolara. Drugi ugovor je bio za 12,52 miliona dolara za 100.000 mina kalibra 81 i 82 milimetra po ceni od 70 dolara po komadu i 30.000 mina od 120 milimetara po ceni od 184 dolara po komadu. Treći ugovor vredan ukupno 5,18 miliona dolara bio je za 15.000 mina kalibra 120 milimetara po ceni od 191,5 dolara po komadu, 25.000 mina kalibra 81 i 82 milimetra po ceni od 74 dolara za komad i 10.000 mina od 60 milimetara po ceni od 49,6 po komadu. Povlašćene cene i garancije Ministarstva odbrane nisu bile jedine povlastice u Krušiku za preduzeće IGG. Prema izveštaju u Agenciji za privredne registre zaključno sa 31. decembrom 2018. IGG je dugovala 200.472.000 dinara Krušiku. Ovo preduzeće je i krajem 2017. dugovalo Krušiku 197.161.000 dinara. To znači da je dug za godinu dana čak narastao. Inače je uobičajeno da se u ugovorima oružje plaća avansno i da isporuke nema dok se sve ne plati, pa je postojanje duga prilično neuobičajeno. Direktor Krušika do novembra 2018, u vreme sklapanja sva četiri ugovora sa IGG, bio je Mladen Petković, rođak direktora Jugoimport SDP Jugoslava Petkovića. Rođaci su nekadašnji opštinski rukovodioci Zemuna ispred SNS-a. Mladen Petković je posle Krušika imenovan za direktora Zastava oružja iz Kragujevca, preduzeća koje je prema saznanjima NIN-a takođe poslovalo sa IGG. Od njegovog premeštaja, na mesto direktora valjevske fabrike imenovan je Vladan Lukić koji je i sada na čelu Krušika. IGG je prvi zahtev sa ponudom poslao Krušiku 13. avgusta 2014. Uspostavljanje saradnje i potpisivanje velikih ugovora IGG-a sa Krušikom, a i ostalim fabrikama iz sistema Odbrambene industrije Srbije poklapa se sa otvaranjem predstavništva ove kompanije 2015. godine u Kragujevcu, u Ulici kraljice Marije 54b. Između ostalih IGG u Srbiji od 2015. predstavlja Rade Gromović koji je prethodno bio direktor državne fabrike Zastava oružje. U zvaničnim dopisima Krušiku Gromović se predstavljao kao „Business Developmnet manager Eastern Europe” IGG-a, a svojevremeno je u dopisu NIN-u napisao: „Obavljam poslove inspekcijskog nadzora spremnosti robe koju je ova firma ugovarala sa preduzećima Odbrambene industrije Srbije”. Napisao je još i da je „Kompanija IGG akcionarsko društvo, čiji je najveći akcionar Vlada UAE”. Potpisnik ugovora sa Krušikom u ime IGG je izvršni direktor Fadel Saif al Kabi, koji je osnovao kompaniju 2002. Predsedavajući kompanijom IGG je njegov stric general-potpukovnik Muhamed Hilal al Kabi (Mohammed Hilal Al Kaabi), bivši zamenik šefa oružanih snaga UAE, koji je i drugi potpredsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta te države. Gromović se, dok je bio direktor Zastava oružja, pohvalio početkom maja 2014. kako je luksuzni model automatske puške M29, koji su ručno gravirali i ukrasili zlatom majstori kragujevačke fabrike, poklonjen baš prestolonasledniku UAE šeiku Muhamedu bin Zajedu. Gromović je tada izjavio: „Šeik Muhamed bin Zajed značajno doprinosi da se saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima podigne na viši nivo”. Sadašnji predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić za šeika Muhameda bin Zajeda govori da mu je prijatelj. UAE je povezana poslovima sa Srbijom od Beograda na vodi, Etihada i Er Srbije, kupovine oranica, pa do nekadašnjeg hotela Jugobanke na Kopaoniku, koji je kupio šeik Muhamed bin Zajed za 2,8 miliona evra. Iako je afera Krušik otvorena krajem 2018, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je ovu fabriku tek 9. marta 2020, kako se čini, u okviru izborne kampanje. U krugu fabrike su se okupili radnici, iako je već počela pandemija. Pre toga je u javnim nastupima negirao postojanje afere izjavama: „Pa šta“ i „Šta je GIM?“. Međutim, tada pred okupljenim radnicima javno je priznao da je Krušik u „teškoj situaciji“. Razloge nije naveo, ali je rekao da mu je na sastanku sa rukovodstvom fabrike došlo „da iskoči iz kože“. Najavio je i „forenzičku reviziju poslovanja“ Krušika, kao da nije bilo dovoljno to što je Državna revizorska institucija (DRI) već utvrdila brojne nepravilnosti, pa i to da je privatna firma GIM, za koju je posredovao otac ministra policije Branko Stefanović, zadržala za sebe 16,4 miliona dolara, koliko je od kupaca iz inostranstva naplatila više od cene koju je ugovorila sa Krušikom. Na sajtu Narodne banke Srbije jasno se vidi da je račun valjevske fabrike neprekidno blokiran već više od pet godina, od 9. marta 2015. Trenutno dospeli a neplaćeni dug je 332,6 miliona dinara ili 2,8 miliona evra. Vučić je posetu Krušiku istog dana zaokružio gostujući na TV Kopernikus u emisiji stranačkog kolege Vladimira Đukanovića, člana Odbora za bezbednost Skupštine Srbije. U toj emisiji Vučić je bio oštriji, optužujući upravu Krušika za „pogrešne računice i pogrešne planove“. Međutim, niko još nije pozvan na odgovornost. Jedino je poveden postupak za navodno odavanje poslovne tajne protiv radnika Krušika Aleksandra Obradovića koji je prvi ukazao na moguću veliku korupciju u ovoj fabrici. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal protiv njega ni posle devet meseci nije okončalo istragu, a nije ga ni pozvalo da iznese svoja saznanja o poslovanju Krušika. Inače, u tužilaštvu je i sva dokumentacija do koje je došao Obradović i koja ukazuje na korupciju. Iako je Tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo krajem novembra 2019. od Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Vojnobezbednosne agencije (VBA) da prikupe podatke o poslovanju Krušika, rezultata još nema. Godinu i po dana od otvaranja afere, na udaru države je i dalje samo čovek koji je jedini ukazao na korupciju.