Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   10.08.2020. 11:06
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Јадни људи

Тужно је да РИК не сме да саопшти да је на изборе изашло мање од 50 одсто бирача, а обавестили су нас да је 2018. националне савете бирало 44,9 одсто Ашкалија, 25,76 одсто Буњеваца, 53,64 одсто Влаха, 56,49 одсто Египћана…

Биће да су чланови Републичке изборне комисије прошлог четвртка гледали гостовање председника на РТС-у. И да им, након што су видели како је прошла Оливера Јовићевић, ни на крај памети није било да се јуначе и да јавности саопште да 21. јуна на парламентарне изборе, ипак, није изашло више од половине грађана са правом гласа. Па, то онда не би могла да буде апсолутна, већ само релативна победа. А нашег председника бије глас да воли апсолутну власт и да је све остало за њега релативно. И зато му је било веома важно да себи, а нарочито другима, покаже да упркос бојкоту и вирусу, упркос свему, може на биралишта да изведе више од половине гласача. Уосталом, за тај сценарио било је скоро па довољно да сваки други од 6,2 милиона грађана који су узели 100 евра изађе на изборе, а да сваки трећи заокружи број 1. И како после неко да му каже да је, ето, ипак на изборе изашло 48,93 одсто?
Како су коначни резултати једног дана коначно морали да се саопште, РИК је објавио да је право гласа имало 6.584.376 а да је гласало 3.221.908 бирача. Јадни људи. Мада Срећне људе у последње време могу да видим само на РТС-у. А и то је реприза. Не сумњам да су у РИК-у свесни шта су урадили, први пут у новијој историји и да знају да у саопштењу РИК-а после парламентарних избора 2016. јасно пише да је на њих изашло 56,07 одсто бирача. А и директору Републичког завода за статистику неко може да каже да РЗС у својим специјалним публикацијама посвећеним изборима није крио да је 2014. гласало 53,09 одсто уписаних у бирачки списак, а да је две године раније одзив на парламентарне изборе био 57,8 одсто.
И након избора за председника Србије, 2. априла 2017. РИК је саопштио да је на изборе изашло 54,36 одсто људи са правом гласа. Можда бих и поверовао да су овога пута заборавили тај један податак да не постоји извештај из 2018, у коме РИК наводи да је на изборима за чланове националних савета националних мањина учествовало 39,15 одсто Албанаца, 44,9 одсто Ашкалија, 25,76 одсто Буњеваца, 53,64 одсто Влаха, 56,49 одсто Египћана, 58,46 одсто Чеха … Али, ако су пре мање од две године могли да направе овако детаљан извештај о одзиву на изборе свих 18 националних мањина, неће бити да је директоре РИК-а и РЗС мрзело да поделе само два броја. Једноставно су проценили да им је паметније да тај податак прећуте. И замало да буде и Вучић сит и овце на броју. Тако би и било да нема закерала којима није било тешко да ураде оно што надлежни нису хтели. Јер, њих није брига чак и ако се резултат не свиди човеку који баш воли бројеве, али само оне који њему одговарају.
Знају то и њему наклоњени медији. Зато је, на пример, један овдашњи портал уз наслов Хрватима индустрија пала 12 одсто, а најгоре тек долази објавио вест да је нашим суседима индустријска производња у мају била за 12,4 одсто мања него у истом месецу 2019. Истог дана, исти портал уз наслов Није катастрофа: пад привреде озбиљан, али иде набоље пренео је саопштење Републичког завода за статистику да је индустријска производња у Србији у мају 2020. била за 9,3 одсто мања него у мају 2019. Шта рећи на ово? Да ли заиста Хрватима тек долази „оно најгоре“ и да ли нама заиста иде „набоље“? Плашим се да поданички медији, плашљиве, јадне и понижене институције и бахата и осиона власт нису баш најбоља комбинација за борбу против све снажније здравствене и економске кризе. Кључни проблем је да систем не функционише. А то је на свој начин потврдио и председник Вучић када је рекао да се каје што после избора није остао у Србији, јер би раније ангажовао Војску у борби са ковидом-19. Па у томе и јесте проблем, што никада није искрено питао лекаре из Новог Пазара да ли им више од Вулина треба медицинска опрема? Или, ако их је и питао, није их слушао.
И сећа ли се председник да је крајем марта тврдио да држава има пара? Да је у јуну рекао да ће Србија „имати снаге да помогне Републици Српској ако буде имала било каквих проблема са ликвидношћу“? А сад, кад посрнула привреда тражи нове мере подршке, тврди да пара – нема. Уколико би нам бар рекао када је говорио истину, то би за почетак могло да буде лековито. Уместо што новинарку РТС-а пита да ли зна иједног навијача који се разболео на дербију. Не знам зашто, али убеђен сам да председник и људи из његовог окружења лично познају много више навијача од Оливере Јовићевић.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић, председник Србије

Мислите да би требало да будемо у диктатури још шест месеци? Да пет година траје мандат уместо четири? Ја мислим да је демократија нешто што је најбољи облик политичког режима или још увек нису измислили бољи. Понекад, каже мени Бојко Борисов: „Ацко, теби је голема грбина…“

Прочитајте све мисли
bg