Tri decenije razvoja na temelju znanja i iskustva

Priča o kompaniji Panšped počinje pre 30 godina, kada još niko nije mogao da predvidi do tada nezamislivo teške uslove života i rada u Srbiji – sankcije, rat u okruženju, beznađe. Od osnivanja firme, privredna stabilnost u zemlji potrajala je taman toliko da se u Panšpedu, na osnovu bogatog poslovnog iskustva i znanja osnivača Vladimira Stojanovića, promišljeno sagrade temelji razvoja i ukorene dobri poslovni običaji, a dovoljno kratko da ne otupi oštrica borbe za opstanak i razvoj koja odlikuje početne korake svake firme. Bogata i po mnogo čemu neobična istorija ove kompanije svakako ne može da stane u oskudnu novinsku priču, i zato razgovor sa izvršnim direktorom i suvlasnikom Predragom Stojanovićem počinjemo osvrtom na ključne razvojne korake i prelomne poslovne odluke koji će ostati upisani u istoriju Panšpeda. „Činjenica koja je `prelomila odluku` mog oca Vladimira Stojanovića da napusti dobru poziciju u beogradskom preduzeću Jugošped, ogranak Novi Sad, i da otvori porodičnu firmu, jeste to što moj stariji brat nije imao posao, a otac nas je uvek učio da moramo da radimo i nalazio je načina da nas uposli. Ja sam tada bio srednjoškolac i imao sam druga interesovanja, ali otac, majka i brat su od prvog dana posvećeno radili na tome da se Panšped postavi na stabilne temelje. Ubrzo pošto je firma osnovana, počeo je rat u okruženju i uvedene su sankcije, ali tada smo već imali strukturu, radne navike i stečeno iskustvo, tako da je firma u startu dobro funkcionisala, nije `tražila sebe` na tržištu i od početka je uspešno poslovala. Prvih godina, koje su obeležili rat i sankcije, bili smo praktično jedna od retkih uspešnih logističkih firmi jer su društvene firme propadale, a privatne se još nisu formirale“, kaže Predrag Stojanović i dodaje: „Veoma važan korak koji je doprineo da učvrstimo poslovni ugled tokom godina krize u Srbiji bio je uspostavljanje saradnje sa Ujedinjenim nacijama – Svetski program hrane. Dugi niz godina bili smo njihov carinski agent i prevoznik - devedesetih godina dosta humanitarne pomoći za ceo region išlo je preko naše firme. Tokom svih proteklih godina, ostali smo prepoznatljivi po železničkom prevozu koji i danas čini oko 50 odsto našeg poslovanja, mada smo imali rast i u drugim granama kao što su carinjenje, kamionski prevoz, skladištenje, brodski i kontejnerski prevoz. Ne treba posebno isticati da smo standardizovali procese rada, i da smo član Međunarodnog udruženja špeditera. Ukratko, razvoj se odvijao kontinuirano, nije bilo velikih, sudbonosnih skokova ili poteza koji su spektakularni ili rizični. U poslovnom smislu mirno, umereno i stabilno, ali nikako ne lako i bezbrižno – tako bih u najkraćem opisao naš tridesetogodišnji razvoj“. Koji su principi poslovanja bili ključni za kontinuiran razvoj i stabilnost firme tokom prethodnih decenija? Iako smo deo svetske poslovne mreže u našoj oblasti pa samim tim u obavezi da poštujemo međunarodne standarde kvaliteta i principe poslovanja, nismo zaboravljali da smo porodična firma, i da su za nas od izuzetnog značaja poverenje, razumevanje i partnerski odnos sa našim klijentima. Bilo je lomova, mnoge firme su nastajale i nestajale, ali uvek smo imali u vidu to da ljudi rade sa ljudima, a ne firme sa firmama, i da ljude ne smemo da izneverimo, ako nameravamo da opstanemo u poslu. A nameravamo. Zato insistiramo na partnerskom stilu rada, i od toga nećemo odustajati. Nismo tu samo da bismo radili i zaradili, već i da aktivno učestvujemo u razvoju poslovanja naših klijenata. Zapošljavali smo mlade ambiciozne ljude u koje smo ulagali, oni su učili posao kod nas i kasnije odlazili i osnivali svoje firme, ali su po pravilu ostajali naši partneri u poslu. Danas smo ponosni na to što je iz naše firme u početku izraslo mnogo špediterskih firmi čiji su menadžeri ovde sticali znanje i učili od mog oca. Nesebično smo delili sve, pa i znanje, i to nam se na dobro vratilo – uspeli smo da 30 godina uspešno radimo i mi, i oni koji su ponikli iz Panšpeda, kao loze iz čokota. Takođe naglašavam da mi ne pružamo „samo“ uslugu klijentima, već po mnogo čemu aktivno učestvujemo u razvoju njihovog poslovanja, kroz objedinjena logistička rešenja koja rasterećuju njihovu osnovnu delatnost i ostavljaju više prostora i energije da se forkusiraju na kor biznis. Naše iskustvo govori da sebičnost nije formula uspeha, i da neorganski rast nije garancija dugog trajanja – sebičnost i nekontrolisani brzi rast nikada nisu bili deo naše poslovne strategije niti naš cilj. Zato, ako išta o firmi možemo sigurno da kažemo, jeste to da je stabilna, što je za ovo nesigurno vreme i nestabilno područje važna karakteristika. Tri decenije postojanja potvrđuje to, i to jeste garancija kvaliteta. Ipak, Panšped nije isti kao što je bio nekad? Naravno, neprestano smo radili na inovacijama i razvoju novih usluga. Tako smo 2007. počeli da se bavimo magacinskim poslovanjem u Novom Sadu, gde imamo magacin i terminal za prijem, pretovar, čuvanje i distribuciju robe. Poslednjih godina, fokus je na objedinjavanju svih logističkih usluga na jednom mestu – od planiranja, prevoza, preko skladištenja, carinjena do dostave robe do krajnjeg korisnika. Logistika nije više jednostavna kao što je bila, već veoma složena delatnost, i veoma zanimljiv posao koji zahteva harmoniju kreativnosti i matematičke preciznosti. Koliko je to važna i složena delatnost pokazalo se naročito u vreme pandemije kada smo imali situaciju da postoji proizvodnja, postoje potrošači, potražnja nije stala, ali mnoge države su ipak bile blokirane i građani nisu mogli da dođu do nekih osnovnih artikala kao što je na primer toalet-papir. Kako ste prebrodili vreme prvog udara pandemije? Zaposleni su pokazali izuzetnu lojalnost i posvećenost poslu, tako da nismo imali problema iako smo najviše radili sa Italijom u vreme kada je ta zemlja bila najviše pogođena pandemijom. Poštovali smo sve mere zaštite i ja sam zahvalan zaposlenima što su bili odgovorni i lojalni. Nismo smanjivali broj zaposlenih, naprotiv, imamo više zaposlenih nego ranije. Situacija sa virusom je ubrzala neke procese koji su inače bili očekivani. Tako će, na primer, objedinjena logistička usluga imati sve većeg udela u poslovanju Panšpeda, a pandemija je pokazala koliko je važno da na jednom mestu dobijete kompletno logističko rešenje, „po sistemu ključ u ruke“. Nekada su proizvodne firme pod svojim okriljem imale logistiku, a sada sve više idu u outsourcing logistike, odnosno – sve više se oslanjaju na spoljne usluge logistike, jer se pokazalo da briga o logistici koči ili ometa proizvodnju, a da je sa druge strane logistika postala suviše ozbiljna i zahtevna delatnost da bi se obavljala „usput“, kao nekakva sporedna delatnost u proizvodnoj firmi. Logistika zahteva punu koncentraciju i stoga je veoma teško uklopiti da u jednoj firmi budu i proizvodnja i logistika. Taj trend smo na vreme uočili i počeli da se razvijamo u tom pravcu. Postigli smo odlične rezultate u toj oblasti koja može da ima neograničen rast, naročito s obzirom na rast internet prodaje. Internet prodaja zahteva direktnu konekciju proizvođača i kupca, a proizvođači nemaju kapacitet da tu konekciju obezbede. Veoma smo zadovoljni naročito zbog toga što su mnoge firme zabeležile rast otkad su nama prepustile sve poslove vezano za logistiku. To nam je donelo i nove izazove i potrebu da dalje tehnički i tehnološki jačamo firmu, tako da intenzivno radimo na sopstvenim softverskim rešenjima. S obzirom na nove poslove koji zahtevaju visok nivo stručnosti, da li je Panšped ugrožen fluktuacijom radne snage i odlaskom najboljih u strane firme? Fluktuacija je bila izražena do pre 15 godina, sada više nemamo nikakvih problema u tom smislu, naprotiv – izražena je pozitivna fluktuacija, odlaze iz firme oni koji ovde ne nalaze sebe, a dolaze veoma kvalitetni stručnjaci. Situacija sa odlaskom stručnog kadra u strane firme se inače promenila, sve više mladi ljudi uviđaju da vredi raditi u domaćim kompanijama koje su po ugledu i potencijalima za profesionalni razvoj zaposlenih prepoznatljive na privrednoj mapi, i više ne misle da je stvar prestiža raditi za strance. U svakom slučaju, ne takmičimo se ni sa kim, ni sa ostalim stranim niti sa domaćim firmama, imamo svoj put. Naravno, na tom putu su neophodne promene i kada je reč o kadrovskoj strukturi. Tridesetogodišnjica firme podstakla me je da intenzivnije razmišljam o budućnosti i da se osmelim na svojevrsnu tranziciju i uvođenje dobrih elemenata korporativnog načina razmišljanja i poslovanja, iako ćemo zadržati dobre strane Panšpeda kao porodične firme. Imamo dosta kolega koji su radili u internacionalnim kompanijama i doneli su ovde dragocena iskustva s obzirom na nove poslove i planirani rast u narednom periodu, kao i širenje portfolija naših klijenata. Tokom prethodnih 30 godina, za Panšped nikada nije važio imperativ – profit iznad svega i uprkos svemu. Pa ipak, o toj strani Panšpeda, o društveno odgovornim korporativnim akcijama se zna veoma malo. Zašto? U istoriju firme svakako ulazi ne samo ono što širi poslovanje, već i ono što širi ljudskost, plemenitost i saosećajnost. Uvek smo rado bili podrška onima koji su uspešni u sportu, umetničkom stvaralaštvu i slično, i rado smo nudili ruku pomoći onima koji su u nevolji. Osećaj za tu vrstu delatnosti ili postoji ili ga nema, a kod nas je utkan u Panšped i deo je njegovog identiteta, ali nikako nije i nećemo dozvoliti da ikada bude deo marketinga. Imamo druge kanale promovisanja Panšpeda – preporuke zadovoljnih klijenata, nastojanje da na najbolji način predstavimo sredinu iz koje dolazimo i državu u kojoj poslujemo. Svima će nam biti lakše ako naš grad i naša zemlja budu jačali ugled, i svi možemo doprineti jačanju tog ugleda - ma koliko taj doprinos bio mali, on ne može biti beznačajan. Kako bi izgledao vaš pogled u ono što Panšped danas jeste? U grupi usluga koje nudite klijentima, koje biste izdvojili kao specifične? Osluškujemo tržište i prepoznatljivi smo po tome što možemo brzo da odreagujemo na zahteve klijenata. Uvek sagledavamo realnu potrebu svakog klijenta ponaosob i prema tim potrebama krojimo rešenje koje je za njega optimalno. Objedinjena logistička usluga ima i imaće sve veći značaj, a svest o tome je odlika našeg pristupa klijentima. Ne zalećemo se u velike projekte za koje nemamo kapaciteta – ako procenimo da neki posao ne možemo da uradimo na način najbolji za klijenta, mi ga upućujemo na firmu gde može da reši svoj problem ili ostvari plan. Kao firma iz Novog Sada dosta smo oslonjeni na agrar, tako da smo podrška mnogim agrarnim firmama i poljoprivrednicima kroz uvoz poljoprivrednih mašina, đubriva, semena i ostalog, i kasnije kroz distribuciju gotovih proizvoda. Osnovali smo posebnu uslugu „Agroservis“, koja obuhvata kompletnu logističku podršku agraru. U poslovnom smislu smo doživljavali kao slabost to što smo u Vojvodini, a ne u Beogradu, ali danas je to naša prednost, tim pre što imamo dosta kolega koji imaju zemlju i razumeju probleme koji muče zemljoradnike, tako da se trudimo, i uspevamo, da im olakšamo logistički deo poljoprivredne proizvodnje. Konstantno razmišljamo da budemo drugačiji, da imamo svoje specifičnosti, i da pored pouzdanosti i partnerskog odnosa prema klijentima kao naših izraženih karakteristika, budemo prepoznatljivi i po tome što uvek imamo da ponudimo nešto novo i drugačije u logistici. Za kraj razgovora, kratak pogled u budućnost i planove Panšpeda. Pred nama je mnogo izazova, ali – ne strahujemo od njih, jer firme su po mnogo čemu nalik na ljude, a ljudi su najjači u tridesetim godinama. Zato ja kažem da je Panšped u najjačim godinama. Špediterskim jezikom govoreći – punom parom idemo napred! Iako živimo i radimo u teškim vremenima, mi vidimo svetlu budućnost i nećemo dozvoliti da nam pogled skrene u tamu pesimizma. Od najniže stepenice do direktora Na prvi pogled, biografija Predraga Stojanovića je skromna: rođen je pre 44 godine u Novom Sadu, gde je završio gimnaziju i fakultet i do sada radio u jednoj jedinoj firmi. Počeo je „veoma ambiciozno“, na poziciji carinski manipulant, što je podrazumevalo niz veoma zahtevnih i odgovornih zadataka kao što je donošenje bureka kolegama, puštanje faksa i kopiranje dokumenata. Niko nije imao milosti što je on sin vlasnika, naprotiv. Sa distance od 25 godina, na „nemilost“ svojih tadašnjih starijih kolega, i na nužnost da „uskače“ gde god je bilo potrebno, i da u karijeri napreduje postepeno od najniže stepenice do samog vrha, on danas gleda drugim očima. „Otac je nastojao da brata i mene dobro istrenira, kako bismo jednoga dana bili sposobni da se suočimo sa svim teškoćama kroz koje svaka firma neminovno prolazi. Ta strogost verovatno je presudno uticala na to da se uspešno izvrši tranzicija firme na naredne generacije. Panšped sa povlačenjem oca iz vlasništva i poslovanja nije ništa izgubio, a dobio je nove nijanse poslovanja. Sada mi pružamo šansu da deca zaposlenih rade ovde, ukoliko to žele, naravno. Pošto moja poslovna biografija ne govori ništa, mnogo sam obazriviji prilikom razgovora sa kandidatima za posao. Kada pročitam oskudan CV kandidata, ne odbacujem ga u startu, a bogat i prebogat CV čitam veoma obazrivo i smireno, jer stručnost i posvećenost poslu se iskustvom potvrđuju. CV je jedno, ali ipak je uvek na snazi ona stara, u svim oblastima života validna istina – `na muci se poznaju junaci`“, kaže Predrag Stojanović.