Zlo ponude i potražnje

Krajem marta ove godine privilegovana klasa zapadne hemisfere u kućnom karantinu se borila protiv možda ne najsmešnijeg virusa u istoriji ali svakako najdosadnijeg potencijalno apokaliptičnog razvoja događaja. Televizijski striming servisi su, već godinama uredno zalivani, procvetali a jedna dokumentarna serija postala je fenomen i eskapistička tema na „lajnama“ dokone elite. Glavni lik Netfliksovog Kralja tigrova je Egzotični DŽo (DŽozef Maldonado-Pesidž, što su prezimena njegove dvojice istovremenih muževa; rođen je kao Šrajbfogel), vlasnik privatnog zoološkog vrta u Oklahomi, nastanjenog uglavnom velikim divljim mačkama. Ako računamo samo „predrijaliti“ doba, DŽo bi, da je rođen u Jugoslaviji, verovatno najbliže finansijsko-medijskom uspehu prišao kao jedan od epizodnih aktera filma Dečak iz Junkovca Dejana Zečevića. Sjedinjene Američke Države svojim liberalno-kapitalističkim ustrojstvom pružaju širok spektar mogućnosti preduzimljivom pojedincu da postane materijalni gospodar čitavog sveta. Zlo ponude i potražnje početna je tema Kralja tigrova. Potrošivši stotinak dolara na kartu, svako ko je poželeo mogao je da na svoj nalog na društvenoj mreži postavi fotografiju sa tigrićem u rukama. Digitalne parazite, naravno, ne dotiče što je životinja razmnožena za te svrhe, kao ni to što se, uz maženje i fotografisanje, i ostali aspekti njenog života odvijaju u neprikladnim uslovima. Mreža privatnih zooloških vrtova je razgranata, uključujući i osobe poput Doka „Bagavana“ Entla („bagavan“ je hinduistički termin za, pojednostavljeno, ljudsko biće po svojim karakteristikama najbliže božanstvu). Entl privlači mlade žene koje vodi na plastične operacije i oblači u erotizovane kostime, time dodajući svojoj ustanovi još jedan scenografski element. Članice sekte, naravno, drži u finansijskom ropstvu, dok biva optužen za ubijanje ostarelih životinja gasom. Kome je uopšte potreban depresivni, ofucani lav? No, Entl je mudar momak koji pazi da ne izgovori ništa što bi ga dovelo u pravno rizičan položaj, i kao takav je godinama bio uposlenik „šou-biznis“ industrije. Egzotični DŽo je, nasuprot, biće nagona koje je na klackalici između statusa agresora i žrtve. Oženjen je dvojicom lepuškastih momaka koji su jedva biseksualni i DŽo ih prvenstveno privlači besplatnim opijatima u neograničenim količinama, što ne znači da im nije stalo do njega. Motiv upotrebe ljudi – ponekad bezdušne, ponekad saosećajnosti paralelne – postaje tematska, čak metatekstualna suština. Propali televizijski profesionalac biva angažovan od DŽoa kako bi mu pomogao oko produkcije video-sadržaja, tajno planirajući dokumentarnu seriju koja će oživeti njegovu mrtvu karijeru – gubitnik, ipak, ostaje tek svedok događaja, dok je Kralj tigrova koautorsko delo mnogo veštijeg igrača imena Erik Gud, kafedžije i konceptualnog umetnika koji iz pozicije ekonomske moći prepoznaje i uokviruje „zlatnu koku“. DŽo se, u nastupu inspiracije, kandiduje za predsednika SAD, pa zatim skromnije, guvernera Oklahome i na preliminarnim libertarijanskim izborima osvaja 664 glasa. O libertarijanizmu, naravno, ne zna ništa ali ume da sebi privuče još jednu u nizu pijavica – menadžera lokalne prodavnice alata koji je pročitao par knjiga i bio savršen izbor za šefa političke kampanje. Kerol Baskin, koja je možda ubila prvog, imućnog muža (leš nije pronađen), vlasnica je prihvatilišta za životinje spasene iz privatnih vrtova. Ona, takođe, koristi DŽoa, ovaj put kao arhineprijatelja, privlačeći mlade idealiste koji kod nje rade besplatno, usput se sama bogateći putem vešto „algoritmovanih“ jutjub postova. Na kraju, krdo pijavica postaje preveliko, i DŽo će biti uništen i odbačen. Ruralni homoseksualac sa „fudbalerkom“ i kačketom, ljubitelj resama ukrašenih kožnih jakni, postaće žrtva sopstvenog bezgraničnog egzibicionizma, tog najmanje smešnog virusa 21. veka. A Kralj tigrova ima preporuku za gledanje od još jednog prenosioca zaraze.