Razvojni put Zvonka Veselinovića

Zvonko Veselinović, poslovni čovek čije se ime nalazilo i nalazi u krivičnim postupcima za korupciju i kriminal, nastavlja da širi poslovnu imperiju u Srbiji, koju je započeo na severu Kosova. Poslednji poslovni poduhvat bila je nedavna kupovina zgrade u centru prestonice, u Kralja Milutina 54. Kompanija Ramid, čija je suvlasnica Veselinovićeva supruga LJiljana Božović, kupila ju je na javnoj licitaciji grada Beograda za 4,1 milion evra. Iako ga sada retko viđaju u rodnoj Mitrovici, Veselinović je u mogućnosti da brzo stigne blizu, na Kopaonik, gde poseduje luksuzni hotel Grej. Tamo dolazi, u velikom stilu, nekim od svojih helikoptera, od kojih je jedan nekada pripadao MUP-u. Kako saznaje NIN, jedna od dve njegove letelice prinudno je sletela 31. jula 2020. u beogradsko naselje Jakovo vraćajući se sa Kopaonika. Ovakav luksuz može da priušti, jer Veselinovićeva glavna firma Inkop beleži rekordan rast prihoda u evropskim okvirima, a preduzeća pod njegovom kontrolom dobijaju neke od najznačajnijih državnih poslova. Inkop više ne krije ambiciju da postane najveće putarsko preduzeće u Srbiji, i to se vidi u izveštaju ove firme Agenciji za privredne registre. U tom izveštaju Inkopa, koji je APR dostavio NIN-u, piše: „Vizija grupe je da bude jedan od lidera u regionu u oblasti izgradnje puteva i auto-puteva.“ Ta namera se prepoznaje i u brojkama. Poslovni prihodi Inkopa u 2019. bili su 4,99 milijardi dinara, odnosno 530 odsto uvećani u odnosu na 2018, kada su bili 788 miliona dinara. Profit preduzeća je uvećan 80 puta sa 23 miliona dinara 2018. na 1,84 milijarde 2019. I stalna imovina raste, jer je 2019. bila 3,11 milijardi, a prethodne godine 1,18 milijardi, što je povećanje za skoro 163 odsto. Vlasti negiraju da do takvih poslovnih ishoda dolazi zbog Veselinovićeve bliskosti sa njima. Međutim, brojne činjenice stvaraju sumnju. Na primer, fotografije koje su objavili KRIK i BIRN pokazale su da je Veselinović blizak Andreju Vučiću, bratu predsednika Srbije. Javne veze Veselinovića sa sadašnjom vlašću počinju još 2011, kada ga je, po obostranom priznanju, pozvao opozicioni lider Aleksandar Vučić da mu pruži podršku jer ga je prethodno Savet za nacionalnu bezbednost Srbije označio kao osobu povezanu sa kriminalom na severu Kosova i odgovornog za nasilje u kome su spaljeni administrativni prelazi Brnjak i Jarinje. Vučić je tada to interpretirao kao „pokušaj kriminalizacije severa Kosova i svih Srba“. Četiri godine kasnije u intervjuu za KRIK rekao je da ne zna da li je njegov brat viđao Veselinovića, a da ga je on video 2008. u Kosovskoj Mitrovici upravo u vreme razlaza sa Vojislavom Šešeljem i stvaranja SNS-a. Priznao je da je tada arbitrirao u sukobu Veselinovića i Krstimira Pantića, kandidata SNS-a za gradonačelnika Mitrovice. Pantić, koga su kasnije nepoznati napadači pretukli, povukao se sa funkcija. Ostalo je bez odgovora i pitanje: ko je tada bio Veselinović u SNS? Zvanično – niko, kao i danas. Ipak, veze su se očito održale, i ojačale. Na sajtu kruševačkog SNS nalaze se fotografije na kojima su u društvu Veselinović, direktor BIA Bratislav Gašić i nekadašnji šef kancelarije za KiM, a sadašnji ambasador u SAD Marko Đurić. BIRN je objavio, pozivajući se na izveštaje inspektora Ministarstva građevine, da su stvarni vlasnici nelegalnih objekata na Goliji Veselinović i Gašić. Za Veselinovića je značajan i kosovski kadar u BIA Bojan Dimić, koji je reorganizacijom postavljen za šefa jedne od najvažnijih uprava - Prve uprave, koja sada objedinjuje nekadašnju 1. kontraobaveštajnu i 3. za terorizam i organizovani kriminal. Veselinovićev prijatelj je i novi komandant Žandarmerije Dejan Luković. Bitna je i saradnja sa Zoranom Milojevićem Zeljom, poverenikom SNS-a sa severa Kosova i jednim od koordinatora vladajuće partije za istočnu Srbiju. Porodica Veselinović je stvaranje poslovne imperije počela na severu Kosova. Bili su vlasnici benzinskih pumpi u Rudaru kod Zvečana i u Zubinom Potoku. Veselinović je prevozio kamen za preduzeće Arena invest, koje je BIRN povezao sa Hašimom Tačijem. Arena invest je učestvovala u izgradnji tzv. patriotskog puta Priština - Tirana. Sa promenom vlasti u Srbiji Veselinović ulazi u velike državne poslove preko Inkopa iz Ćuprije. Vlasnici Inkopa su od 9. septembra 2018. Veselinović i njegov kum Radoičić sa po 40 odsto, dok 20 odsto ima Veselinovićev brat Žarko. Od 2013. preduzeće se vodilo na Veselinovićevu sestru Dušicu Maksimović. Inkop je tokom 2019. značajno uvećao imovinu. Građevinsko zemljište uvećano je za 75,5 miliona dinara, objekti za 30 miliona, a postrojenja i oprema za 64 miliona. Direktor firme je Milan Miletić. Osoba sa istim imenom nalazi se na spisku donatora SNS-a. Miletić je i zastupnik preduzeća Doli Bel (Dolly Vell) sa Savskog venca koje je izgradilo hotel Grej na ekskluzivnoj lokaciji na Kopaoniku. Vlasnik Doli Bel je od 2016. Inkop, a direktor - LJiljana Božović, supruga Veselinovića. Ova firma je dobila unosan posao 2014. na izgradnji puta na Koridoru 11 Lajkovac – LJig, sa Energoprojektom, koji je tada bio u državnom vlasništvu. Osim Inkopa, na tom koridoru angažovana je i firma Granit peščar. Ta firma je u suvlasništvu Inkopa. Predsednik Nadzornog odbora Granita je Veselinovićev brat Žarko. I Granit peščar ima ćerku firmu – kamenolom Slovac nadomak Lajkovca. Obe beleže milionske gubitke, za razliku od Inkopa u čijem su vlasništvu. Granit peščar je na kraju 2019. dugovao više od pet miliona evra, zbog čega je na samom vrhu liste poreskih dužnika – na šestom mestu. Gubitak Granita je 2018. bio veći od tri miliona evra, dok je 2017. bio oko 3,75 miliona evra. Slovac je 2018. bio u gubitku većem od dva miliona evra. Granit je u 2018. pod zalog stavilo opremu vrednu 580.000 evra, dok je 2015. stavljena hipoteka nad zemljištem i građevinskim objektima, zbog poreskog duga koji je tada bio oko 360.000 evra. Firma je 2017. tražila od Poreske uprave odlaganje plaćanja poreskog duga od 2,4 miliona evra. Prema izveštaju iz 2018, zalog na opremi zbog poreskog duga od gotovo 200.000 evra ima i ćerka firma Slovac. Obe firme imaju dug prema državi za rudnu rentu. Granit peščar dugovao je krajem 2018. preko 530.000 evra. Sa Ministarstvom rudarstva i energetike 2017. potpisan je sporazum o reprogramu duga od 430.000 evra. Dug je trebalo da isplate u ratama u naredne dve godine. U finansijskom izveštaju međutim piše da nijedna rata nije plaćena do kraja 2018. Radove u kamenolomu Rujevac, kod sela Ba, takođe u vlasništvu Granit peščara, nisu uspeli da zaustave ni meštani ovog sela koji su podnosili prijave i zvali inspekcije zbog ugrožavanja prirode i oštećenja njihovih domova. Uprkos privremenim zabranama, rudnik je nastavio da radi. Granit peščar je bio zadužen za popločavanje beogradskih centralnih ulica. Novinari KRIK-a zatekli su palete ploča, ivičnjaka i kocaka, na kojima piše da ih je proizvela ova firma iz LJiga, u Ulici cara Dušana na Dorćolu, na platou kod Palmotićeve i DŽordža Vašingtona. Po svemu sudeći isti materijal postavljen je u ulicama Kraljice Marije i 27. marta. Veselinović i Radoičić postali su 6. januara 2020. vlasnici putarske kompanije Novi Pazar put za izgradnju puteva i auto-puteva. I ovu firmu su preuzeli preko kompanije Inkop. Novi Pazar put je, prema finansijskom izveštaju iz 2018, imao neto dobit od oko 150 miliona dinara (oko 1,2 miliona evra). I Novi Pazar put dobio je posao izgradnje deonice LJig – Preljina, na Koridoru 11, vredan 60 miliona evra. Inkop je postao vlasnik i Betonjerke u Aleksincu. Do 5. septembra pristigla je samo jedna ponuda za Betonjerku, i to Inkopa koji je platio samo obavezan depozit od 48,3 miliona dinara za učešće u nadmetanju. Za tih 48,3 miliona dinara Inkop je postao vlasnik iako je vrednost kupljene firme procenjena na 241 milion dinara. Poslednja zabeležena kupovina zgrade u centru Beograda za 4,1 milion evra obavljena je preko firme Ramid, čiji je zakonski zastupnik Vladimir Tomašević, jedan od suvlasnika lanca kladionica Mocart. NJegova supruga Bojana Tomašević je sa Veselinovićevom suprugom LJiljanom Božović suvlasnik Ramida. Kupovina zgrade, kako navodi Centar za lokalnu samoupravu, obavljena je preko advokata Igora Isailovića, poznatog po učešću u mnogim poslovima predstavnika vlasti. Bio je manjinski suvlasnik Energy & Innovation koje je Ana Brnabić osnovala jula 2015. i vodio je ofšor kompanije Siniše Malog. Isailović je bio angažovan kada je Veselinović preuzeo Inkop iz Ćuprije. Kompanija Ramid je, kako je pisala istraživačka mreža BIRN, prodavala 75 stanova u novoizgrađenoj sedmospratnici u Učiteljskom naselju po ceni od 1.600 evra za kvadrat. Istovremeno sa širenjem poslovne imperije Veselinovića i njegovog kuma Radoičića, srpsko pravosuđe ih je oslobađalo krivice za korupciju i kriminal. Protiv njih vodi se još samo postupak u Prištini u kome ih kosovsko Specijalno tužilaštvo traži zbog organizovanja kriminalne grupe koja se tereti za ubistvo Olivera Ivanovića. Prvi put srpska policija dolazi do Veselinovićevog imena ranih dvehiljaditih kada je istraživan poznati kruševački kriminalac Goran Obradović Suša, koga su nepoznati napadači ubili 28. septembra 2014. Veselinović je tako uhapšen 2003. zbog nekoliko kilograma heroina sa Kosova. Međutim, bio je kasnije oslobođen uz obrazloženje da nema dokaza da je droga njegova. Veselinović se ponovo našao u žiži javnosti decembra 2011, kada je prvo uhapšen na Kopaoniku zbog sumnje da nezakonito poseduje oružje. Zatim su kumovi Veselinović i Radoičić bili okrivljeni za veliku korupciju. Tužilaštvo za organizovani kriminal ih je teretilo da su podstrekivali Dragana Ćurčića da nakon raskida ugovora o lizingu, njegova firma Euro kop zadrži 32 kamiona Hipo Alpe Adrije i preda ih njima na korišćenje. Kamione, vredne više od 200 miliona dinara, prevezli su na Kosovo i koristili ih za prevoz šljunka za put Priština - Prizren. Sa dolaskom SNS-a na vlast Veselinoviću i Radoičiću ukida se pritvor krajem 2012. Zanimljivo je da je Ćurčić na početku postupka kod istražnog sudije teretio Veselinovića, ali kada se promenila vlast promenio je iskaz. Veće beogradskog Specijalnog suda 15. februara 2015. oslobađa Veselinovića i Radoičića i kasnije ta presuda postaje pravosnažna. Ćurčić sklapa sporazum sa tužilaštvom po kome priznaje da je otuđio kamione pa biva osuđen na jedinstvenu kaznu od tri godine, jer je prethodno bio osuđen u postupku protiv „carinske mafije“. U Višem sudu u Pirotu sudilo se Veselinoviću, Radoičiću, Ivanu Stamenoviću i Goranu Makragiću. Presudu kojom je Veselinović bio osuđen na dve i po godine zatvora oborio je Apelacioni sud u Nišu i on je pravosnažno oslobođen, kao i svi drugi optuženi. Pirotsko tužilaštvo optužilo ih je da su od juna 2011. do juna 2012. nelegalno kopali šljunak, a zatim ga koristili za gradnju puta od Pirota do Dimitrovgrada na Koridoru 10. Zadržali su i 23 miliona dinara, koliko je prvostepeni sud procenio da su dobili nezakonitim poslom. Obrazlažući kasnije poništenu osuđujuću presudu, sudija Bojan Antić rekao je da se među dokazima nalaze i presretnuti telefonski razgovori u kojima se čuju dogovori u vezi sa eksploatacijom šljunka. Kako je išao „otkup“ zemljišta sa kojih je uziman šljunak otkrivaju telefonski razgovori Makragića i Veselinovića. Makragić savetuje nekadašnjeg čuvara mosta u Mitrovici „da ne kupuje njive, nego da samo vadi materijal sa njih i potom ih ponovo zatrpava“. Veselinović mu odgovara: „Da, to je nula dinara rashoda“. Međutim, Apelacioni sud je odbacio ove i druge dokaze. Tako su odbačeni i navodi prvostepenog suda da je Veselinović obezbedio šlepere i drugu mehanizaciju, a Stamenović otkupljivao njive i bio zadužen za dokumentaciju, dok je posao išao preko Makragićeve firme MAK 037. Makragića su čak i prorežimski mediji dovodili u vezu sa organizovanjem prebijanja opozicionog lidera Borka Stefanovića u Kruševcu. Veselinović je sudu juna 2013. tvrdio da je navodno Stefanović bio odgovoran za njegovo hapšenje krajem 2011. i da je žrtva „politički montiranog procesa“, te da su svi oni optuženi jer je „ranije bila drugačija politička klima“. I NJujork tajms je 24. oktobra 2011. pisao da Veselinović zajedno sa Mentorom Bećirijem, koga je Euleks označio kao vođu kriminalne grupe, krijumčari naftu na severu Kosova vrednu 100 miliona dolara godišnje. „Ako Srbi i Albanci mogu da naprave novac od kriminala, oni će učiniti zajednički poduhvat... Viču o politici, ali ovde je zapravo reč o kriminalu“, rekao je za NJujork tajms Johanes van Vresvijk, nekadašnji vrhovni tužilac EU na Kosovu. Vučić je u jednom trenutku priznao da Veselinovićev kum Radoičić „nije cvećka“ braneći ga poligrafom od optužbi za ubistvo Olivera Ivanovića. Sa Vučićevim blagoslovom Radoičić je ipak politički napredovao do mesta zamenika predsednika Srpske liste, ali je još više sa kumom Veselinovićem poslovno prosperirao. LJudima koji „nisu cvećke“ tako je omogućeno da dobijaju najvažnije državne poslove, dok se meštani sela Ba bune zbog zagađenja i oštećenja njihovih kuća, a Beograđani i ne znaju koliko su i kome platili trotoare. Kumovi dobijaju unosne poslove od države kojoj duguju milione evra za porez i rudne rente. Sve to liči na školski primer stvaranja idealnih uslova za dubinsku kriminalizaciju društva.