Pobednici i gubitnici pandemijske ekonomije

Većina ekonomskih komentara u današnje vreme fokusirana je na „divergenciju“ - dok su indikatori na mnogim berzama blizu rekordno visoke vrednosti, veliki deo ekonomije posmatrane u celini muku muči da se oporavi od jednog od najoštrijih sunovrata ikada registrovanih. Na osnovu toga što se indeks S&P 500 vratio na nivo pre pandemije, a Nasdak (obuhvata kompanije iz digitalnog i tehnološkog sektora), porastao za 26 odsto, mnogi zaključuju da su berze izgubile vezu s ekonomskom realnošću. Ali posmatrano iz drugog ugla, današnje stanje na tržištima hartija od vrednosti možda jednim delom odražava manje vidljive moćne trendove čiju snagu je „pandemijska ekonomija“ multiplicirala. Cene vrednosnih papira i berzanski indikatori su mere vrednosti koju kreiraju vlasnici kapitala, a to nije isto što i kreiranje vrednosti u ekonomiji posmatranoj u celini, gde su radna snaga, opipljivi i neopipljivi kapital faktori koji takođe imaju svoju ulogu. Osim toga, tržišta odražavaju budući očekivani realni povraćaj kapitala. Kad treba izmeriti trenutne vrednosti prihoda radne snage, prosto ne postoji uporedivi indeks koji bi na sličan način gledao u budućnost. U principu, onda, ako se anticipira značajan ekonomski oporavak, izgledi za kapital i prihode radne snage mogli bi da budu slični jedan drugom, ali će samo očekivana budućnost kapitala biti ta koja će se manifestovati u sadašnjosti. Ali to nije cela priča. Tržišne procene vrednosti su u sve većoj meri utemeljene na neopipljivom kapitalu, pri čemu nije najmanje važna ona zasnovana na vlasništvu i kontroli nad velikim bazama podataka, koje imaju svoje vlastite načine kreiranja vrednosti i monetizacije. Prema jednoj nedavnoj studiji indeksa S&P 500, vrednost akcija kompanija s visokim nivoima neopipljivog kapitala po zaposlenom ove godine beleži najveći rast, a što manjim neopipljivim kapitalom po zaposlenom kompanije raspolažu, to se lošijim njihove akcije pokazuju. Drugim rečima, postupna kreiranja vrednosti na tržištima i na planu zapošljavanja krenula su različitim putanjama. I mada je to bio slučaj i pre pandemije, taj trend se sada ubrzava. Za to postoje bar dva razloga. Jedan je brzo usvajanje digitalnih tehnologija kao deo odgovora na mere zatvaranja (lockdown) uvedene u sklopu borbe protiv pandemije. Drugi je da su mnogi radno intenzivni sektori (koji u normalnim okolnostima vrednost uvećavaju uglavnom kroz radnu snagu i opipljivi kapital) sada delimično ili potpuno zaustavljeni usled zatvaranja, socijalnog distanciranja i potrošačke averzije prema rizicima. Dau DŽons indeks američkih avio-kompanija (DJUSAR) je, na primer, očigledno pretrpeo težak udarac i tek treba da se oporavi. U normalnim okolnostima, ovaj sektor vrednost generiše uglavnom kroz opipljivi kapital, radnu snagu i gorivo (mada poslovanje ovog sektora u značajnoj meri uključuje i digitalne elemente). Svakako, generalne tržišne evaluacije imaju podršku Federalnih rezervi i drugih vodećih centralnih banaka kroz njihove politike kamatnih stopa. U sadašnjem kontekstu, visoko prilagodljive monetarne politike su prvenstveno usmerene na kreiranje prostora kako bi vlade dug iskoristile za finansiranje velikih fiskalnih programa u sklopu odgovora na šok izazvan kovidom-19. Međutim, ako su ultraniske kamatne stope možda i obezbedile izvestan nivo opšte podrške današnjoj tržišnoj evaluaciji, one ne mogu da učine ništa po pitanju drastičnih razlika koje postoje od jednog sektora do drugog. Uostalom, onaj deo privrede koji nije zastupljen na berzanskom tržištu takođe trpi posledice trenutne situacije (iako, naravno, ima privatnih kompanija u digitalnom sektoru čija su vrednost i povraćaj slični, ili čak veći, od onih u višem delu spektra neopipljivog kapitala na otvorenim berzama). Šire posmatrano, domaćinstva s nižim prihodima i mnogi mali biznisi s tankim, krhkim bilansima ostavljeni su bez efikasnih načina amortizovanja šoka koji ih je pogodio, a mnogi od radno intenzivnih sektora koji u normalna vremena generišu značajan broj radnih mesta (uključujući tu hotele, restorane i barove) sada su delimično zatvoreni. Kako bi se odgovorilo na ovakve trendove, državni bilansi se koriste kao amortizeri šoka za velike delove nacionalnih ekonomija. Ali ne za sve. Zbog toga što je tekuća kriza zapravo podstakla rast vrednosti nekih kompanija, vredi upitati se ko poseduje najveći deo njihovih deonica. To sigurno nisu privatna domaćinstva i mali biznisi čiji su bilansi preslabi da bi poslužili kao amortizeri šoka. Današnje kompanije čija je vrednost visoko procenjena u vlasništvu su pojedinaca i institucija čiji su bilansi već bili dovoljno stabilni da posluže kao amortizeri ekonomske rezistentnosti. Kad nastupi postpandemijska faza, radno intenzivni sektori s višim stepenom neopipljivog kapitala po zaposlenom možda će, kako se budu oporavljali, tokom jednog perioda ostvarivati rezultate bolje nego što bi se realno moglo očekivati. Ali čak i u slučaju takvog scenarija, digitalni otisak ekonomije će se verovatno proširiti, a preovlađujući trend favorizovanja neopipljivog kapitala i njegovih vlasnika će se nastaviti. Nije iznenađujuće što će sektori u kojima je neopipljiv kapital intenzivno prisutan uživati prednost. NJihova struktura troškova, najvećim delom, abnormalno naginje ka fiksnim troškovima, te niskim ili zanemarljivim marginalnim troškovima. Ovo neke od platformi čini sposobnim da se masovno šire, što im zauzvrat daje značajnu moć kad je reč o određivanju cena i pristupu tržištu. Na osnovu ovakvih ekonomskih realnosti bi se moglo izvući nekoliko zaključaka. Za početak, pandemijska ekonomija ubrzala je prepandemijski trend favorizovanja kreiranja vrednosti putem neopipljivog kapitala u firmama s relativno malim brojem zaposlenih. Može se očekivati da će se ovaj trend nastaviti, mada ne ubrzanim tempom koji je nametnula pandemija. Tradicionalni biznisi će se oporaviti, ali će opstati razlike u kreiranju vrednosti od jedne firme do druge, zavisno od nivoa neopipljivog kapitala po zaposlenom, što će predstavljati veliki ekonomski i socijalni izazov. Ideja da berze i ekonomija idu različitim putevima održava uzak fokus na pojedinačne indikatore. Ali nijedan indeks ne može da ponudi korisni sažetak stanja na celokupnom tržištu, još manje stanja čitave ekonomije, okolnosti i trendova. A u pandemijskoj ekonomiji, indikatori na tržištu hartija od vrednosti prikrivaju još više nego što to inače čine, usled velike divergencije ekonomskih ishoda od jednog sektora do drugog, i za ljude koji u njima rade. Konačno, s obzirom na nesrazmerno veliki doprinos digitalnog neopipljivog kapitala kreiranju vrednosti, teško je očekivati da bi trend rastuće nejednakosti mogao da bude preokrenut. Zbog toga što u bilansima onih niže na lestvici prihoda i imetka uglavnom nema kapitala koji bi u visokoj meri bio neopipljiv i digitalizovan, njih će dobici koje donosi tekuća ekonomska i tehnološka dinamika zaobići.