Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   28.10.2021. 08:19
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Режимска Невоља

Само злонамерни ће рећи да није добро што су Невоља и његова екипа иза решетака. Баш као што интересно повезани неће признати да је држава знала за све ово. Али, невоља за власт је и што Невоља није имао никакве везе с марихуаном из Јовањице и оружјем из Крушика, па се те афере не могу ни уклонити било каквом киселином

Када је пре скоро пет година тадашњи премијер Александар Вучић казао да држава тренутно нема снаге за борбу против хулигана, јер је за тако нешто потребан друштвени консензус, зазвучало је гротескно. Изгледало је као да се држава суочава с озбиљним окупатором и да су се определили за тактику гериле у борби против бројнијег и много боље наоружаног непријатеља. Е сад, када је ономад пукла вест да су ухапшени Вељко Беливук, вођа једне од Партизанових навијачких фракција, и његови сарадници који се сумњиче за убиства, поседовање дроге, оружја и покоје гајбе пива, Вучић је драматургију овог догађаја зачинио општом појмовном збрком. У чему се она састоји?
Најпре, с ким је постигао консензус - са самим собом, партијским колегама с претешким багажима озбиљнијих афера, са странцима, са ДЕА - америчкoм агенцијом за борбу против дрога...? Извесно, са српским друштвом није. Јер да јесте, и то је оно што читаву ствар чини гротескном, никако се не би могло догодити да Веља Невоља седи у ложи Партизановог стадиона с комплетном управом клуба, још мање да му Вељина екипа буде неформално обезбеђење на инаугурацији или да их током летошњих протеста употребљава за пребијање грађана. Или да нешто раније немо посматра како управа Партизана одлази на сахрану Александру Станковићу, Салету Мутавом, убијеном Беливуковом претходнику, а да фудбалери и кошаркаши овог клуба буду приморани да на прве наредне утакмице изађу у мајицама с ликом убијеног криминалца.
Питање шта је „пошло по злу“ за обе стране говори седам језика. Остаје да видимо да ли је Вучић намерио да испуни обећање о борби против организованог криминала или је Невоља почео да прави таква срања која су у контексту веза с влашћу постала ризична по рејтинг, па је ритуално жртвован, или је пак притисак афера попут Јовањице и Крушика постао неподношљив до мере да се макар накратко морао затрпати нечим другим. Невоља за Вучића је што Невоља није имао никакве везе с марихуаном на пољопривредном добру, нити с оружјем из Крушика. И њих није могуће уклонити било каквом киселином.
Посебно трагикомично изгледа онај део у коме је полиција пронашла бункер Невољине екипе на стадиону Партизана о коме, разуме се, управа појма није имала. Није тајна да у клубовима седе политичари који нису носиоци неких узвишених моралних врлина, а насиље, криминал, дрога, проценти од продаје и рекетирање играча постали су део локалног спортског фолклора. И да се не лажемо, то сви одавно знамо. Опет, клубови су у пакт с ђаволом ушли одавно и сад би најрадије из њега изашли, али не бива, јер их је у тај лимб угурала држава не показујући уопште намеру да их одатле чупа. И баш ту је невоља и за режим и Вучића. Дакле, преко клубова чије управе аминује држава, хулигани, убице и дилери су се легитимисали као озбиљан политички фактор. Учешће у ратовима, превратима, протестима, пребијање политичких неистомишљеника учинило их је пожељним партнерима у прљавим пословима. Јер тамо где држава нема политику осим насиља, логично, води је онај ко је први дограби. И коме је допуштено.
А да читава прича изгледа још мучније у све је уплетен и снајпер којим је, према речима министра полиције Александра Вулина, требало да буде извршен атентат на председника Вучића. Ако се за то знало, а сам Вучић тврди да је имао информације да је могуће да се тако нешто догоди на откривању споменика Стефану Немањи, поставља се питање зашто је и себе и окупљене грађане изложио смртној опасности? А оно што јесте мучно је наратив који потенцира и злоупотребљава трауматично искуство из блиске прошлости, када је убијен Зоран Ђинђић. Могуће да би таква патологија код неких и прошла да није једне ситнице. Дрека коју је Вучић подигао неће га учинити Ђинђићем.
И напослетку, само злонамерни ће рећи да није добро што су Невоља и његова екипа иза решетака. Баш као што само острашћени или интересно повезани неће признати да је држава знала за све ово. А на Вучићу је да види ко је то из његове екипе флертовао с Невољом. Осим што је невоља што би то личило на писање оптужнице самом себи. Јер, свеједно је – ко год то био, Вучић ће се срести са изврнутим огледалом свих заслуга које је себи присвојио.



Зоран Прерадовић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Јанко Веселиновић Покрет за преокрет

Александре Вучићу, како ниси знао да у Београду секу екстремитете и главе и шаљу их противничким криминалним групама, а знаш сваки твит у коме се помињеш?

Прочитајте све мисли
bg