Uspon i progon policijskih kadrova

Profesionalni rad i uspeh u otkrivanju kriminala nažalost često je bio problem u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), dok su podaništvo i nemešanje u svoj posao postali preporuke za napredovanje. SNS i njen predsednik Aleksandar Vučić dobili su apsolutnu vlast 2014. i potpunu kontrolu nad MUP-om, kakva nije bila od 2000. jer su se do tada različite stranke u vlasti, ako ništa drugo, međusobno kontrolisale. Od tada je ustaljena praksa da se policajci ne vrednuju po profesionalnom uspehu nego po podaništvu isključivo SNS-u. O ovome za NIN svedoče nekadašnji policajci koji su i sami doživeli progon zbog istraga koje su vodili i dokaza koje su otkrili. Zbog strožih propisa, koje je uvela ova vlast, aktivni policajci ne mogu da govore za medije bez odobrenja jer im preti automatski otkaz. Iako sada vlast preko medija koje kontroliše, odgovornost za loše stanje u MUP-u pokušava da prebaci na doskorašnjeg ministra Nebojšu Stefanovića, takva praksa je nastavljena i sa Aleksandrom Vulinom. Prvi veliki udar na policiju bio je u drugoj polovini 2014. kada je Aleksandar Vučić kao novi premijer, predsednik stranke koja ima apsolutnu većinu, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, najavio smenu profesionalnog rukovodstva u MUP-u. Tome je, kao i danas, prethodila praksa blaćenja u režimskim medijima. Takođe su korišćene optužbe na račun policajaca, koje su izgovarali optuženi za organizovani kriminal - tada Darko Šarić. Svi iz MUP, BIA, pa čak i tadašnji istražni sudija koji je odobravao mere protiv Šarićeve grupe su smenjeni uprkos tome što su dobili i međunarodna priznanja za akciju Balkanski ratnik. Isto se sada dešava pod ministrom Vulinom, koji kao i Stefanović i sada i nekada demonstrira isključivo odanost Aleksandru Vučiću. Sada su na udaru Slobodan Milenković i njegov saradnik Dušan Mitić koji su otkrili Jovanjicu, prema optužnici najveću plantažu marihuane u Evropi, i uhapsili sada prvooptuženog Predraga Koluviju. Oni su već danima izloženi brutalnoj kampanji u režimskim medijima. Kampanja protiv njih je vođena i kada su otkrili Jovanjicu, a sada je ponovo počela kada je Vladimir Đukanović, advokat Koluvije, preuzeo ulogu voditelja i intervjuisao svog branjenika. Tu nije kraj bizarnosti jer je mnogo neobičnije što je Đukanović takođe predsedik skupštinskog Odbora za pravosuđe i tako član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (tela koja odlučuju o karijerama tužioca i sudija), a i član je Odbora za bezbednost. A tek posle toga se desilo nešto nezabeleženo u svetskim okvirima, kada je predsednik jedne države branio okrivljenog za najveću plantažu marihuane. Vučić je komentarisao kako je tona marihuane sitnica, te da Koluvija nikog nije ubio. Kampanjom vlasti i njihovih medija pokrenuta je degradacija Milenkovića da se sa mesta šefa Odeljenja za droge beogradske policije prebaci kao inspektor u Odeljenje za ratne zločine. To izgleda još nije prošlo jer to nisu potpisali svi nadležni u MUP-u. Direktor policije Vladimir Rebić je mogao da potpiše, ali on je na godišnjem odmoru i neočekivano je za njegov dosadašnji rad što je stao u zaštitu Milenkovića i Mitića objašnjavajući da su oni već po dva puta saslušani i da su prošli poligraf. Nakon toga njegovo penzionisanje sa ružičastih frekvencija najavio je Tomislav Radovanović, sadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode (SSIM), čime je, kako mnogi vide, preporučio sebe na mesto Rebića. Pre toga je u paradnoj uniformi sa jedne druge nacionalne frekvencije ovaj nekadašnji saradnik Dijane Hrkalović razrađivao optužbe protiv nje i nekadašnjeg ministra Stefanovića, koje su iznosili tabloidi. Da progon policajaca koji su radili profesionalno može biti krajnje opasan svedoči i objava advokata Zdenka Tomanovića, koji zastupa Milenkovića i Mitića, da je njegovim klijentima život ugrožen. Advokat Tomanović je rekao da su predali nadležnima ozbiljne informacije da je ugrožen život Milenkoviću i da očekuju zaštitu. Povodom navoda predstavnika vlasti i njihovih medija da se radi o državnom udaru, Tomanović je izjavio za N1 da je to „podsmevanje logici i pravu“. Dodao je da mu „nije logično“ da pitanja za poligraf namešta, navodno u korist inspektora Milenkovića i Mitića, lice koje se poligrafskim testiranjem profesionalno bavi niz godina. „To je rođeni brat šefa kabineta predsednika Republike (Ivice Kojića - primedba novinara). Meni nije bilo logično da će on da se usudi da namešta poligraf u korist Milenkovića i Mitića, a na štetu skrivanja nekog državnog udara“, rekao je Tomanović. Da je to samo nastavak iste ustaljene prakse za NIN svedoče policajci Siniša Janković, Nebojša Blagotić i Milan Dumanović, koji su imali slične sudbine. Inspektor u penziji Siniša Janković, nekadašnji član Radne grupa za 24 sporne privatizacije, koja je proširila svoje istrage na druge koruptivne poslove, kaže za NIN da je ispalo da za dobar rad u MUP-u bivate kažnjeni i degradirani. „Ova vlast nikada nije imala iskrenu nameru da se upusti u iole ozbiljniju borbu protiv političke korupcije, kako su najavljivali kada su dolazili. Sada smo došli do toga da neko brani narko-dilere i ubice, što je ranije bilo nezamislivo. Nijedna politička vlast pre ove nije to radila“, kaže Janković. On kao rukovodilac jednog tima od njih 16 , koji je imao najviše uspeha, priča kako su radili i kako su zaustavljeni kada su došli do moćnih ljudi povezanih sa vlastima. „Kada smo došli do ljudi koji imaju veću moć i koji su se već povezali sa novom vlašću, onda su počele opstrukcije na razne načine. U jesen 2012, kada je Radna grupa počela da radi i kada je trebalo da se prikažu rezultati, onda je Vučić izlazio u Skupštinu sa našim nedeljnim prikazima i mahao najavljujući nova hapšenja. Svi oni koji su značajnije učestvovali u kriminalu i korupciji, a u početku su se povezali sa novim vlastima, ostali su netaknuti. Uhapšeni su neki bivši ministri i Miroslav Mišković, ali oni tada nisu imali najveću moć“, navodi Janković. Dodaje da je Radna grupa raspuštena nakon dve godine uz obrazloženje da mnogo košta - navodno dva miliona evra. „Mi smo kroz krivične prijave, ono što nam je priznato, došli do sume od 800 miliona evra. Ono što nam nije dato da realizujemo, a vodili smo istrage do samog kraja, jeste oko 1,2 milijarde evra. Nismo vodili samo istrage zbog privatizacije, već na primer zbog korupcije sa đubrivom. Ušli smo duboko u istragu, na primer, u Srbijagas, ali je Radna grupa ukinuta i nismo mogli da realizujemo. Zvali su nas Vučićeva grupa, a onda smo doživeli ono što je Kafka napisao u Procesu. Pokrenuta je kampanja protiv nas sa namerom da se stavi celo društvo pod kontrolu, pa i kriminal. To sada vidimo posle ovoliko godina. Nikada nije postojala iskrena volja ove političke vlasti da se obračuna sa kriminalom. Imali smo samo, kako sam nazvao u mojoj knjizi, pritvorsko meso jer su hapšenja bila samo informacija za režimske medije. To su bili marginalci, a sve je prekinuto kada je vlast zaštitila glavne krivce koji su se povezali sa njom“, navodi Janković. On kaže da je Vučić po novom dolasku na vlast odlično ocenio gde je moć. „Nije kontaktirao sa ministrom unutrašnjih poslova koji je bio tada i predsednik vlade. Moć Ivice Dačića zapravo nije bila dalja od njegovog kabineta. U Zakonu o izmenama i dopunama službi bezbednosti je napravljena mogućnost koju je Vučić iskoristio da koncentriše svoju moć kroz Savet za nacionalnu bezbednost kao sekretar i koordinator svih službi bezbednosti“, navodi Janković. Dodaje da tadašnji premijer i ministar policije Dačić nije postavljao direktora policije, a da je SNS odmah postavio šefa BIA, te da je Vučić održao sastanak sa predstavnicima MUP-a. „Novi ministar Stefanović imao je zadatak od strane zloupotrebljene političke moći da zaštiti osobe koje su u kriminalu i korupciji, a povezane su sa novim vlastima. Ministar Stefanović je tada bio u istoj struji, a i partiji gde je premijer Vučić, koji je i predsednik te partije. Stefanović nije imao moć da radi šta je hteo već ga je neko postavio. Zahtevao je da se puste krivične prijave protiv drugih političkih opcija i to je urađeno“, kaže Janković. On svedoči o atmosferi kada je Radna grupa raspuštena. „U policiji je bilo šikaniranja i komentara da smo gotovi. Prvo je smenjen šef Radne grupe Bogdan Pušić, koga su konstantno napadali u jednom tabloidu. Operativna sposobnost policije bila je potpuno ubijena, pa su zato morali da vrate Pušića. Obračunavali su se sa svim pripadnicima Radne grupe, degradacijom i kažnjavanjem i neki su zato napustili MUP. I sam sam doživeo neljudsko postupanje, kada sam vraćen u SUP Pančevo deset meseci pred penziju. Rečeno mi je da ne dolazim na radno mesto i da ne smem da imam bilo kakav kontakt sa operativcima kojima sam i dalje bio šef, a posebno ne uvid u istrage”, seća se Janković. Inspektor iz Niša Nebojša Blagotić priča za NIN svoju sudbinu. „Septembra 2015. u većoj policijskoj akciji čiji sam ja bio nosilac, a u kojoj je učestvovalo više službi MUP-a u više mesta u Srbiji, uhapšeno je 17 osoba. Pored ostalih uhapšen je i J. M., bivši direktor AS osiguranja za čitavu Srbiju. J. M. je sa krivičnom prijavom predat na dalji postupak Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Uz krivičnu prijavu predati su i dokazi, a pored ostalog i zapisnik NBS-a u kome se konstatuje da je J. M. pomoću fiktivnih poslova na nezakonit način sa računa AS osiguranja izvukao 650 miliona dinara. Saizvršioci koji su isto tako uhapšeni sa J. M. su pred tužiocem u prisustvu branioca priznali da se radilo o fiktivnim poslovima. J. M. uhapšen zbog dela za koje je zaprećena kazna 10 godina. Po nalogu postupajućeg zamenika VJT Niš, provere u vezi sa ovim predmetom trebalo je da budu izvršene u privrednom društvu Insajder tima čiji je vlasnik i odgovorno lice Dragan J. Vučićević (vlasnik Informera). Tužilac je dao nalog da provere budu izvršene u roku od 15 dana zato što se više lica nalazilo u pritvoru i da bi mogao dalje da postupa, kao i da se lica ne bi dogovarala. I u ovom slučaju provere su se odnosile na dela za koja je zaprećena kazna od 10 godina zatvora. Sa Draganom J. Vučićevićem za početak je trebalo da se obavi razgovor gde bi on u početku imao status građanina. Nakon što tužilac bude informisan o ishodu provera, on bi dalje odlučio da li će i Vučićević biti saslušan kao osumnjičeni i da li će eventualno biti preduzete i druge mere. Iako sam poslao depešu da Vučićeviću bude uručen poziv, pretpostavljeni iz MUP-a nisu mi odobrili put za Beograd da bi bile izvršene tražene provere. Na zahtev tadašnjeg direktora policije sačinio sam izveštaj, a on mi je kao odgovor na moj izveštaj doneo rešenje o prestanku radnog odnosa u MUP-u, sa pravom na starosnu penziju. Provere u vezi sa Vučićevićem nisu izvršene ni kasnije, a postupak protiv J. M. i drugih lica je obustavljen. Kasnije sam saznao da je J. M. stari kum porodice Vučić. Prilikom hapšenja J. M. je imao prebivalište u Sremskoj Mitrovici i tu je i uhapšen. Odmah nakon što je rešenje o mom prestanku radnog odnosa postalo konačno, ja sam obavestio Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera, o svemu putem podneska koji sam predao na pisarnici Vlade. Pored ostalog, obavestio sam ga i da imam troje maloletne dece, da mi je supruga nezaposlena, kao i da će mi penzija biti dosta umanjena zato što nemam pun penzijski staž, kao i zbog godina starosti. Od tada traje moja borba. Upravni sud, Odeljenje u Nišu, doneo je 2017. pravosnažno presudu kojom je konstatovalo da je rešenje direktora policije kojim je meni prestao radni odnos u MUP-u oktobra 2015. doneto na nezakonit način, suprotno odredbama Zakona o policiji. Iako je presuda pravosnažna, direktor policije Vladimir Rebić nije postupio po njoj i nije poništio rešenje o mom prestanku radnog odnosa u MUP-u i nije me vratio na posao. On, kao i odgovorna lica Sektora za ljudske poslove MUP-a nisu postupili ni po pravosnažnom rešenju Višeg suda u Nišu donetog po Zakonu o zaštiti uzbunjivača juna 2019, kojim su morali odmah da me vrate na posao po prijemu rešenja. Iz tih razloga osnovni sud u Nišu doneo je rešenje o novčanom kažnjavanju direkcije policije sa 150.000 dinara, što je i izvršeno. Sudije Upravnog suda Odeljenja u Nišu, iako im je bilo poznato da je taj sud oktobra 2017. doneo pravosnažno presudu kojom je konstatovao da je meni radni odnos u MUP-u prestao na nezakonit način, jula 2020. donose novu presudu kojom konstatuju da je meni radni odnos prestao na zakonit način. Sve ovo je pravno nemoguće. Tačno je da postoji slobodno sudijsko uverenje na osnovu raspoloživih činjenica i dokaza, ali slobodno sudijsko uverenje ne može da postoji za neko činjenično stanje za šta postoji pravosnažno presuda. Radi se o sudijama Draganu Jovanoviću, Nenadu Stojanoviću i Sandri Paunović, pri čemu su prva dvojica sudija učestvovala i u donošenju prve presude.“ Nekadašnji policajac Milan Dumanović priča za NIN kako su on i kolega Mladen Trbović bili proganjani nakon što su podneli krivičnu prijavu da su nezakonito poslati u Potočare - Srebrenicu prilikom posete Aleksandra Vučića i u Banjaluku, kada su bili mitinzi opozicije i vlasti Republike Srpske. „Trbović i ja bili smo radnici Odeljenja za opservaciju i dokumentovanje (OOD) Službe sa specijalne istražne metode (SSIM), pre nego što smo po kazni degradirani i poslati u PU Pančevo posle krivične prijave koju smo podneli protiv Dijane Hrkalović, Dejana Milenkovića Bagzija, Gorana Nešića i Tomislava Radovanovića i nakon objavljenog priloga o akciji u Potočarima. Poslati smo prvi put u stranu državu, u Potočare, i to bez službenih legitimacija, a rečeno nam je da se predstavljamo kao novinari. Tek nakon tri meseca od degradacije mi smo uhapšeni 31. decembra 2016. I to, kako je utvrdila Kancelarija zaštitnika građana, na nezakonit način. Bili smo u pritvoru sve do početka februara 2017. Otpušteni smo iz MUP-a i protiv nas se vodi i dalje postupak za navodno odavanje službene tajne pred Višim sudom u Beogradu. Upravni sud je utvrdio da smo otpušteni nezakonito i obojicu nas je vratio u MUP. Potom je mene isti taj MUP ponovo otpustio posle mesec dana, dok je Trbović suspendovan još od juna 2020. On radi u Nemačkoj, dok sam ja bez zaposlenja već četiri i po godine. Osnovni sud je potvrdio da su nam nezakonito oduzeli pravo na zaradu, te smo i tu dobili prvostepene presude protiv MUP-a. Postojao je spisak od 1.500 policajaca koji nisu bili podobni za SNS. Velika većina njih je postavljena na niža radna mesta, a mnogi su isterani iz MUP-a.“ Povodom Tomislava Radovanovića, protiv koga su podneli krivičnu prijavu, a koji je sada čest gost televizija sa nacionalnom frekvencijom, Dumanović kaže: „On je bio čovek od najvećeg poverenja Dejana Milenkovića Bagzija i Dijane Hrkalović, koji su sada osumnjičeni, kao i Nebojše Stefanovića.“ Dalje dodaje: „Radovanović je bio čovek Dijane sve do njene smene 2019. Učestvovao je u svim akcijama `poverljive` prirode. To su bile akcije koje su OOD i SSIM radile vezano za političke neistomišljenike režima. Raspoređen je u Upravu kriminalističke policije tek po dolasku SNS-a na vlast. Pre toga je bio u uniformisanom delu policije kao komandant interventne jedinice u Beogradu. Posle toga je bio u Francuskoj godinu dana i vratio se u Upravu policije u UKP, gde 2014. postaje zamenik načelnika OOD-a, a onda 2016. zamenik načelnika SSIM. Od tada radi u SSIM-u, gde radi i njegov sin Nikola. Napreduje brzo isto onako kao i drugi kadrovi u UKP-u, kada ga praktično vodi Dijana Hrkalović. Tek 2020. dolazi u nemilost Nebojše Stefanovića koji ga premešta iz SSIM-a u Sektor za vanredne situacije, a onda je vraćen pod Vulinom na mesto šefa SSIM-a“, navodi Dumanović. Ovo su samo neke od ispovesti nekadašnjih policajaca, a tek očekujemo svedočenja onih koji su još aktivni. Policajci rade u službi građana Srbije, a ne vlasti. Građani biraju kakvu policiju žele.