Vakcinacija (ne) donosi glasove

U danu u kom je kao odgovor na 60 umrlih Vlada izvodila skeč pod imenom „generalna proba za kovid propusnice“ u vidu dvosatnog izrugivanju epidemiji po kafanama, lider DS Zoran Lutovac je izjavio: „Potrebno je naći rešenje da se dođe do apatičnih birača.“ Ali čak ni on, mada se DS civilizovano odnosi prema epidemiji, pogled nije usmerio prema delu građana čija je apatija uglavnom vezana za masovnu grobnicu koja je posledica kovida i koji čekaju bilo kakvu ponudu za izlazak iz nje. Nekako je postalo uobičajeno da ni za opoziciju, baš kao ni za vlast, vakcinisani i apsolutno diskriminisani građani sa maskama koje prekrivaju i nos ne predstavljaju izvor iz kog bi crpli potencijalno biračko telo. Možda, ali samo možda, civilizacijski progresivnije stranke blanko računaju na glas onog dela stanovništva koje je dobacilo do spoznaje šta je kolektivni imunitet, šta je njegov proboj i kako nevakcinisani ugrožavaju vakcinisane, ali je daleko izvesnije da su apetiti svih u priličnoj meri usmereni na sve glasnije antivaksere. Gotovo je nemoguće razumeti kako se do toga stiglo. Čak i kada bi se u pomoć pozvala jedna od osnovnih poluga aktuelnog režima – ispitivanje javnog mnjenja, nezainteresovanost za podređeni status onih koji su za vakcinu i striktno poštovanje epidemioloških mera je neobjašnjiva. Kada su tokom aprila i maja ove godine Ipsos i Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta sproveli studiju o stavovima građana Srbije prema vakcinaciji protiv bolesti kovid-19, rezultati ni na koji način nisu upućivali da je politički profitabilno titrati samo antivakserima. Naprotiv, tada se za obaveznu vakcinaciju založilo 51 odsto anketiranih, za „obaveznu ali pod određenim uslovima“ 15, dok je protiv bilo 34 odsto. Pritom su čak i ti koji su bili protiv u velikom broju izjavili da bi mogli da promene mišljenje ukoliko se uvere da se ništa nije dogodilo onima koji su već vakcinisani. Vakcinisanima se ništa nije dogodilo imajući u vidu da je broj prijavljenih neželjenih reakcija u Srbiji samo 0,00023 odsto, a nijedna nije dovela do težih posledica ili smrti, ma šta teoretičari zavera pisali po svojim internet nalozima. Ali se dogodilo da je 66 odsto za vakcinu na neobjašnjiv način svedeno na zvanično 56 odsto, a realno na manje od tri miliona vakcinisanih građana, što je rezultiralo stravičnim petim talasom, brojem od skoro 30.000 mrtvih (ma šta Batut objavljivao) i opozicijom koja nije našla za shodno da se adekvatno osvrne na kataklizmu u koju nas je direktno uterala vlast. Ili, kako je to objasnio Boris Tadić, opozicijom koja se bavi ko će s kim u koaliciju i ko će koliko predstavnika imati, a da pritom nema odgovor kako će se suočiti sa pandemijom. „Ni vlast ni opozicija ne vode agresivnu kampanju o vakcinaciji, ali se onaj deo opozicije koji je građanski orijentisan vakcinisao, javno objavio i time na neki način dao podršku. Uz to verovatno računaju da se njihova ciljna grupa vakcinisala i da je tu za njih priča završena, a ne žele da ulaze u sukob sa antivakserima i onima koji su između i koji bi da još sačekaju. Očigledno nemaju ozbiljniju kampanju jer procenjuju da to nije tema od važnosti. Svesni su da većina društva postaje alergična na teme kovida bez obzira na to što se sve veći broj ljudi zaražava i umire, jer su građani generalno postali umorni od svega toga. Logično je da opozicija u toj situaciji hoće da prebaci odgovornost na vlast, a ovo je prva situacija u kojoj vlast ne može da prebaci odgovornost na opoziciju i okrivi je jer građani nisu vakcinisani. Dakle, vlast je ta koja je u nezgodnoj situaciji, a opozicija ne vidi da bi ozbiljnije mogla da ima korist od te teme osim kada su u pitanju stranke i lideri poput Saše Radulovića koji su otvoreno antivakseri i koji pokušavaju da profitiraju na toj priči“, kaže politikolog Boban Stojanović. Ili, koji navodno nisu antivakseri poput Dveri, bar tako kaže nevakcinisani Boško Obradović, samo nisu za obaveznu vakcinu (može i da ubije), nisu za kovid propusnice jer je to kršenje ljudskih prava onih koji hoće sami da odlučuju o svom zdravlju, a da ih se ne tiče da li time ugrožavaju tuđe, koji ne razumeju kako nevakcinisani ugrožavaju vakcinisane i koji rado protestuju sa antivakserima, ali samo da bi protegli noge i razradili glasne žice. U teoriji bi stvarno bilo nemoguće da, kako kaže NIN-ov sagovornik, vlast okrivi opoziciju za epidemiološku katastrofu u kojoj je Srbija, posebno ukoliko to nisu agresivni antivakserski pokreti, ali se ipak dogodilo. Premijerka je nakon još jedne besmislene sednice Kriznog štaba (opet nisu uspeli da smisle kako da ne budu crna tačka na mapi Evrope a da ne uvrede svoje birače) otkrila „prave krivce“ uz tvrdnju da „svi plaćamo cenu neodgovornih izjava Tepićeve, Đilasa, Stefanovića i Jeremića“. Ako proučimo citate na koje se osvrnula primetno je da poziv Marinike Tepić na referendum o vakcinaciji i tvrdnja da je virus veštački ne zvuče baš najbolje, ali je nejasno koju cenu zbog toga plaćamo jer stavovi potpredsednice SSP nisu izneti na zvaničnoj sednici KŠ (tamo su za podsmevanje virusu bili zaduženi Vučić i Nestorović), niti je tvrdnja Dragana Đilasa iz februara da se ne vakcinišemo jer više nema vakcina ikada prikazana na nacionalnim frekvencijama i kao takva zaustavila građane na putu ka vakcionom pultu. Međutim, ono što je prikazano na svim televizijama je scena u kojoj četiri predstavnika NS predvođena Vukom Jeremićem idu u Predsedništvo na obračun sa Vučićem i ulaze bez maske u zatvoreni prostor. I to jeste nanelo ozbiljnu štetu u edukaciji nacije o protivpandemijskim merama, ali se taj primer nije našao na repertoaru Ane Brnabić jer bi onda morala da objasni i zašto ih dočekuje predsednik bez maske, a i zašto obezbeđenje Predsedništva, sanitarni inspektori i komunalni policajci ne rade svoj posao. A oni su u nadležnosti vlasti a ne opozicije. U atmosferi u kojoj se do nacionalnih televizija stiže uz nesankcionisanje kršenja mera ne bi ni trebalo da nas čudi što je deo opozicije zajahao na antivakserski talas, ali je ipak teško razumeti što drugi deo nije napravio „jedinstvenu kolonu“ bar kad su u pitanju najeklatantniji primeri kršenja ustavnog prava na život i zdravlje od strane vlasti. Ako se pojedinačno pogleda rad svake stranke koja se zalaže za pravnu državu i demokratiju, greške su bile sporadične (recimo, ozbiljan propust je što Ne davimo Beograd i Nebojša Zelenović nisu napustili ekološki skup nakon antivakserskog govora, već su bez ikakve ograde nastupili na istoj pozornici), ali je osnovni stav ostao u skladu sa civilizacijskim normama. Recimo, predsednik Nove stranke Aris Movsesijan je među prvima pozvao građane na vakcinaciju, predsednik PSG Pavle Grbović je to kontinuirano radio, Odbor za zdravstvo SSP je nedavno u potpunosti podržao „Ujedinjene protiv kovida“, a samim tim i apel akademske zajednice „Ujedinjeni naučnici protiv kovida“ da se „hitno reaguje na pogoršanje epidemijske situacije“ uvođenjem novih mera, kao i da se uvede obavezna vakcinacija zdravstvenih i prosvetnih radnika. Zbog aktuelne situacije oglasili su se lideri Otvorene građanske platforme Akcija Nebojša Zelenović i Aleksandar Jovanović zahtevajući obaveznu vakcinaciju u javnom sektoru, ali i kovid propusnice koje imaju nekog smisla, a ne nezakonitu ponudu da ih posle 22 časa kontrolišu vlasnici kafana umesto za to ovlašćena lica. Reklo bi se – pa u čemu je onda problem? U tome što je pomenute izjave potrebno loviti po stranačkim sajtovima i između redova (tamo gde antivakseri ne čitaju i ne ostavljaju komentare), tako da više deluju kao pokušaj opravdanja za budućnost a manje kao iskrena želja da se čvrsto stane iza mera koje ne donose veliki broj glasova ali čuvaju veliki broj ljudskih života.