Suvim veslima do Crnog mora

Ah, koje li moje sreće! Nabavio sam, konačno, suva vesla od Miška Holivuda, onog što je snimio Zonu Zamfirovu i Pljačku Trećeg rajha. A mesecima sam, bez uspeha, tražio suva vesla po internetu. Jer, suva vesla su mnogo tražena mašina zato što su mnogo moćna. Koristio sam ih, svakog dana, u parkiću u Vidovdanskoj, na samom dnu južnog Vračara, jer suva vesla ne jačaju, ravnomerno, samo telo, već, kada na njima zaveslaš, bude ti maštu - začas stigneš tamo gde si poželeo! Ih, koliko puta sam, na suvim veslima, stigao do samog izvora Dunava, gore, na Švarcvaldu! Ili, zaveslam tako, pa sa južnog Vračara stignem do Đerdapa, do Malog i Velikog kazana, a gde je i po Danteu bio pakao, a i Podzemni svet mrtvih gde je dolazio Gilgameš iz Surduka da vidi seni svog nerazdvojnog prijatelja Enkidua... Suva vesla smestio sam u mojoj belopalanačkoj gajbici i u prošlu subotu prvi put sam ih oprobao. Zaveslao sam Nišavom, Moravom, Dunavom i stigao, čak, na drugu stranu Crnog mora, tamo negde kod Krima, a sve u silnoj želji da vidim šta se to, zapravo, u Ukrajini dešava?! I, zaista, sve je onako kao kod nas, 1999. godine... Sedim u Festini sa Bracom i njegovom Gagom, a on je na Kosovu izgubio nogu u žestokim sukobima sa OVK i dobio je visoka odlikovanja od Miloševića, Tadića i Vučića. Uz vino ostanemo u njegovom hotelu skoro do zore, a Braca ima potrebu da mi priča svoja ratna sećanja sa Kosova. Jer, gledajući na televiziji priloge iz Ukrajine, Braci se vraćaju „filmovi“ sa Kosova, iz Orašca, kada su upali u zasedu i kada su ih desetkovali snajperisti koji su se krili po kućama. Sećao se kako mu je drug umirao na rukama, kada je pored njega ostao momak bez glave, pogođen snajperom posred čela. Seća se i da su se tamo, među dobrovoljcima na strani Srba, odnekud pojavili Čečeni, od kojih je čuo da su i oni „u stvari Srbi!“ Ovde sam se, baš, štrecnuo! K. G. Jung, moj guru iz Švice na ovo se nadovezuje: „Čečeni su oni Srbi koji su, u vreme srednjovekovne Hazarske države, zajedno sa Vikinzima i Germanima pripadali `gardijskim plemenima`, to jest, bili su plaćenička vojska koja je čuvala Hazarsku državu sve dok je ruski knez Svjatoslav nije, u desetom veku, sravnio sa zemljom. A danas je počela da se stvara Nova Hazarija koja bi, uz pomoć Zapada, trebalo da kontroliše, od Sueca do Baltika promet nafte i gasa, ali i kinesku robu koja treba da krene Novim putem svile.“ U praskozorje legnem sa Bracinom pričom da su Čečeni naša braća Srbi, kad, budi me Slobodan Filipović da mi javi kako će mi, na Vajber, poslati sliku ikone Svetog Petra i Pavla sa natpisom na srpskom?! A ta ikona čuva se u Vatikanu, a tajno ju je snimio neki oficir iz CIA. Tako se pokazuje da su i Petar i Pavle bili Srbi! A ova dvojica su izdala Isusa iz Ohrida kada je, kao vođa ustanka Panona, Ilira i Tračana primorao Tiberija da prizna ove narode za ravnopravne građane Rimskog carstva. Uostalom, i u zvaničnim jevanđeljima piše da je Isus, još na Tajnoj večeri, sumnjao u Petra da će ga izdati. A u jevanđeljima, takođe, piše da je Pavle, na čelu rimske vojske, ganjao Isusa sve do Damaska kada se ovaj vraćao u Indiju. A, setite se, tada mu je Isus rekao: „Pavle, Pavle koji si Savle, zašto me proganjaš?“ Jer, kao što je Savle, preko noći, postao Pavle, tako će, kasnije i Trajan postati rimski car Konstantin. Tu će moja Crna da kaže: „Baš mi je žao što ne mogu da zaveslam na ova tvoja suva vesla. Možda bih se setila da sam i ja, nekad, bila Srpkinja!“