Naprednjaci trošili brže, jače, bolje od drugih

Kampanja za objedinjene predsedničke i parlamentarne izbore 2022. rekordna je prema sumi novca koji su građani Srbije platili da bi ih partije ubedile da glasaju upravo za njihove liste i kandidate. Ukupni nivo budžetskih izdvajanja, koju je većina stranaka vodila objedinjeno za obe vrste izbora tokom šest i po nedelja, ove godine je 15,7 miliona evra. Na nekoliko prethodnih izbora taj iznos je bio između 4,7 i 6,9 miliona evra, dok su pre deset godina, kada je kampanja trajala nešto duže (dva izborna kruga), budžetske dotacije bile slične kao sada. Više nego izdašno budžetsko finansiranje će imati dve posledice – kampanja će u zbiru biti skuplja i učesnici će za nju u manjoj meri koristiti druge izvore prihoda (prenošenje novca dobijenog za finansiranje redovnog rada sa stalnog stranačkog računa, prave ili fingirane donacije građana) i bankarske kredite. Čitaoci će primetiti apsurd da o troškovima kampanje koja je već završena pišem u budućem vremenu. Razlog za to je mnogo puta dokazana činjenica da se u Srbiji troškovi kampanje i njihova raspodela po raznim vrstama izbora prave naknadno – onda kada učesnici saznaju koliko će novca dobiti iz budžeta na osnovu ostvarenog uspeha na izborima. U stvari, tek tada se određuje u partijskim finansijskim štabovima za koje sve stvarne troškove „ima mesta“, ili, koje druge „troškove“ treba uvrstiti u finansijski izveštaj, kako bi što manje novca moralo da se vrati u državni budžet. Koliko ko dobija iz budžeta: Sistem raspodele budžetskog novca je sada takav da se 40 odsto raspodeljuje na jednake delove učesnicima u izbornoj trci, a 60 procenata odlazi srazmerno broju osvojenih mandata, odnosno pobedniku predsedničkih izbora. Visina budžetskog „avansa“ zavisi od broja lista i kandidata, pa je, kako se može videti, za parlamentarne izbore on bio 20,5 miliona dinara, a za predsedničke veći od 45 miliona dinara. Međutim, liste i kandidati koji ne dosegnu jedan odsto važećih glasova (za manjinske liste limit je 0,2 odsto), moraju da vrate ovaj novac, ako su ga uopšte dobili (uslov za to je polaganje jemstva), ili ga ni naknadno, posle izbora, neće dobiti. To je slučaj sa kandidatom Mišom Vacićem i tri manjinske liste. Nema nikakve dileme da, sa stanovišta finansija, učešće na obe vrste izbora – i na predsedničkim, i na parlamentarnim - daje veliku prednost. Tako su čak četiri opozicione grupe stekle pravo na više novca iz budžeta od SPS-a, iako su socijalisti osvojili više glasova od njih. Iz istog razloga, Suverenisti, koji nisu prešli cenzus, stekli su pravo na više novca od nekoliko manjinskih grupa koje su osvojile poslanička mesta. Na prvi pogled bi se moglo zaključiti da su finansijski uslovi za učešće u izbornoj trci bili povoljniji nego na izborima u poslednjih deset godina, zbog značajno većeg budžetskog davanja. Međutim, veliku prepreku za većinu opozicionih učesnika na tek održanim izborima predstavljala je činjenica da nisu imali značajna sredstva kojima bi započeli kampanju. Rok za uplatu budžetskog avansa bio je 24. mart, a za parlamentarne 27. mart, to jest samo sedam, odnosno četiri dana pre dana kada je kampanja trebalo da se okonča. Glavni utisak je da će nakon ovih izbora, a pre isteka roka od 30 dana za podnošenje konačnog finansijskog izveštaja, veći broj učesnika pokušavati da utroši sav novac na koji su stekli pravo iz budžeta (ukoliko ne žele da deo tih sredstava vrate), nego što će biti onih koji će brinuti kako da pronađu legalne izvore finansiranja za sve nastale troškove. Tome u prilog idu i nalazi monitoringa pojedinih troškova kampanje koji je Transparentnost Srbija sprovodila i ove godine. Troškovi kampanje – TV, društvene mreže, bilbordi: Na ovim izborima je nastavljen trend pojačanog prisustva kampanje na društvenim mrežama i internetu. Drugi vidovi oglašavanja se i dalje koriste u značajnom obimu, naročito bilbordi. TV oglašavanje je tradicionalno ubedljivo najveći generator troškova kampanje, jer na njih otpada približno polovina svih prijavljenih rashoda. Čini se da ni ovi izbori nisu u tom pogledu bili značajno drugačiji. Prema proceni TS, koja je zasnovana na objavljenim cenovnicima i popustima nacionalnih TV stanica i glavnih kablovskih emitera, ukupna vrednost nedavno završene kampanje na televizijama, za republičke i beogradske izbore, dosegla je blizu sedam miliona evra. Ova suma ne uključuje regionalne i lokalne TV stanice, kao ni zakupljene termine. Poređenja radi, po istoj metodologiji pre dve godine je naša procena iznosila tek nešto više od četiri miliona evra. SNS je ostvario izrazitu dominaciju kod ovog vida oglašavanja, sa oko 60 odsto ukupnih troškova. Vrednost predsedničke i parlamentarne izborne kampanje (koja je počela dve nedelje ranije) bila je približno jednaka – oko 3,2 miliona evra. TV kampanja za beogradske izbore je bila značajno skromnija – koštala je manje od 250.000 evra. To je očigledno u vezi sa budžetskim davanjima koja su u slučaju beogradskih izbora simbolična u odnosu na republički nivo. Tu je svaki učesnik kampanje mogao da računa tek na 16.000 evra iz budžeta, a ukupno je svim učesnicima raspodeljeno pola miliona evra. U prva tri meseca ove godine, što obuhvata i „kampanju pre kampanje“ koju su mnogi učesnici vodili, ali ne obuhvata prva tri aprilska dana, registrovano je oko 400.000 evra troška političkog oglašavanja u Srbiji na Fejsbuku. Polovina te sume se odnosi na razne naloge iza kojih otvoreno stoje Srpska napredna stranka i njeni funkcioneri (Šapić i Vesić, na primer). Zanimljivo je da je sledeća po redu SVM sa oko 32.000 evra plaćenih oglasa. Takođe, na ovoj društvenoj mreži su veoma aktivne bile Dveri, koalicija Moramo, a nešto manje UzPS, NADA i Suverenisti. Političku kampanju, uglavnom u korist beogradskih vlasti ili protiv opozicije, vodili su i subjekti čiji stranački profil nije bio jasno označen, u vrednosti većoj od 35.000 evra. Kontrola neregistrovanih učesnika kampanje nije adekvatno obezbeđena, niti zakonski uređena. Dosadašnja analiza podataka koje smo prikupili u okviru monitoringa ukazuje na značajan porast troškova bilborda. Naime, u posmatranom uzorku za Beograd, ukupan broj bilborda je povećan za 90 odsto u odnosu na kampanju od pre dve godine. Kada je reč o broju oglasa političke prirode, oni su na posmatranom uzorku povećani za čak 170 odsto u odnosu na 2020. Na to je očigledno veoma uticala činjenica da su uporedo sa republičkim održani i izbori u prestonici, jer u drugim gradovima, koje smo analizirali, u Nišu, Novom Sadu i Novom Pazaru nije bilo povećanja u tom obimu. U beogradskoj kampanji, u poslednje dve nedelje, SNS je imao 45 odsto bilborda, a zatim su, sa udelom većim od pet odsto, bili zastupljeni SRS, SPS, UzPS i NADA. Finansijski proračuni još uvek nisu završeni, ali nema sumnje da je ukupna vrednost ovog vida kampanje, samo u glavnom gradu, uveliko premašila milion evra. Prijave nepravilnosti: Transparentnost Srbija je Agenciji za borbu protiv korupcije podnela četiri prijave zbog kršenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. U nekoliko slučajeva, ni po ponovljenom zahtevu od Agencije nismo dobili rešenje razloga za odbacivanje prijave na koje bismo mogli da se žalimo, već samo obaveštenje, zbog čega smo podneli tužbu Upravnom sudu i pritužbu zaštitniku građana. Prijave su se odnosile na korišćenje jednog od zvaničnih tviter-naloga predsednika Republike za promociju političke stranke, promociju predizborne brošure SNS uz zvanične oznake predsednika Republike, korišćenje veb-stranica ministarstava za izjave koje idu u prilog ili na štetu kandidata na predsedničkim izborima. Nadzornom odboru za izbore smo podneli prijavu zbog slučajeva kada su internet mediji skriveno finansirali kampanju vladajuće stranke, objavljujući „vest“ o tome da se na Jutjub kanalu pojavio njen novi predizborni spot. Preliminarni finansijski izveštaji stranaka: Uvođenje obaveze podnošenja preliminarnih izveštaja o finansiranju kampanje unekoliko je povećalo transparentnost, ali na način koji ne ostvaruje željeni cilj i koji može voditi pogrešnim zaključcima. Umesto da građani dobiju uvid u cenu kampanje pre odlučivanja na izborima, većina izveštaja je postala javno dostupna tek popodne poslednjeg dana pred nastupanje izborne tišine, tako da su svaka ozbiljna analiza ili diskusija o njima bile nemoguće. Izveštaji prikazuju stanje finansija sa presekom na 15 dana pred izbore, do kada je plaćen relativno mali deo troškova. Prema procenama TS, u ovim izveštajima se mogu naći podaci tek za oko 15 odsto troškova kampanje koji će na kraju biti prijavljeni. Očigledno je da su stranke koristile različitu metodologiju prilikom prikazivanja podataka u preliminarnim izveštajima u vezi sa obavezama koje se plaćaju odloženo, tako da ovi izveštaji mogu dovesti do pogrešnih zaključaka o ceni kampanje (na primer da je kampanja SNS i SPS bila gotovo jednake vrednosti ili da je na TV oglase potrošeno samo 16 odsto novca). Pet učesnika republičkih izbora – predsednički kandidat Miša Vacić i četiri manjinske izborne liste za parlamentarne izbore, među kojima i Stranka pravde i pomirenja koja je prešla cenzus – nisu ni podneli izveštaje. Za ovaj propust su propisane novčane kazne, ali za sada nije objavljeno da li je Agencija pokrenula prekršajne postupke.