Dolar raste, funta pada - samo dinar miruje

Zašto jača dolar? Zbog toga što Amerika smiruje najveću inflaciju u poslednjih 40 godina. Doduše - prekasno, kažu ekonomisti. Da su počeli još lane, kad je inflacija bila oko pet odsto, referentna kamatna stopa bi danas bila daleko manja, a privredni rast i zaposlenost bili bi daleko veći. Ali, ko je to usred pandemije mogao da predvidi? Ne bih se ja brinula za Ameriku. Svi smo prošli kroz pandemiju i sve zemlje su štampale više para nego što im je privredni rast dozvoljavao. Ali nemamo svi dolar, kao svetsku rezervnu valutu, niti imamo sopstvene izvore nafte i gasa, a uz to i sopstvenu tehnologiju za njihovu preradu. A to nije sve. Americi ne nedostaje ni hrane, a ni stručnjaka – sveža radna snaga im dolazi, pa dolazi! Za SAD, dakle, nema zime - ali ima za sve ostale. U siromašnim zemljama, Sudanu, Nigeriji i Somaliji naročito, rizik od gladi je sve veći, a jak dolar podiže cene svega što uvezu – hrane, goriva, lekova... Zemlje poput Argentine, Egipta i Kenije, sa velikim dolarskim dugovima će teško namiriti sve veće obaveze i sve su bliže bankrotu. Pa ipak, američki Fed nema izbora i zaista mora da podiže referentnu kamatnu stopu. Kao i pre godinu dana, probleme koje sada ne reši, vreme će samo duplirati, pa će dolar i dalje jačati. Drugo pitanje je još teže: zašto slabi britanska funta? Da su primenili isti lek kao Amerika, funta bi ojačala. Međutim, ne. Nova britanska vlada se odlučila na drugi lek – da smanje poreske stope, ali da sve poreske rashode zadrže. Kad je svet video novi britanski „mini-budžet“ u kome se jasno vidi fiskalni deficit od skoro 50 milijardi funti, nastala je panika. Funta je istog trenutka pala na najniži nivo ikada u odnosu na dolar, pa sada umesto za dolar i po, Amerikanci kupuju funtu za samo jedan dolar! Sličan lek je primenila Margaret Tačer, 1979. godine, u sličnim okolnostima, kad je Britanija imala stagnantnu privredu i vrlo visoku inflaciju. I mada ni njoj skoro niko od uglednih ekonomista nije verovao, ispostavilo se da je ona u svemu bila u pravu. Pa u čemu je onda problem? Problem je u tome što se Margaret Tačer nikada nije kockala sa deficitom. Ona je, pre svega, smanjivala budžetske rashode, tako što je zatvarala nerentabilne rudnike i ostale državne firme koje nisu proizvodile ništa osim gubitaka. A kad je smanjivala poreze, po čemu je najviše pamtimo, istovremeno je povećala i umalo duplirala najizdašniji od svih, porez na dodatu vrednost (PDV), koji je sa osam porastao na petnaest odsto. Od ovakvih mera u novoj britanskoj vladi nije bilo ni pomena. Olivije Blanšar, bivši glavni ekonomista MMF-a, upozorio je da je britanski mini-budžet bio „udžbenički primer kako ne treba praviti niti primenjivati fiskalnu ekspanziju“. Dodao je: „Imamo sreće što Velika Britanija nije u evrozoni, jer bi se u suprotnom suočili sa još jednom krizom evra, a samo nam to nedostaje“. Ipak, ne treba se bojati da će Britanija zbog ovoga da propadne, niti da će dolar zauvek da jača. Najpre se treba setiti prve lekcije iz deviznog kursa, koja važi i u šou-biznisu – da svako može imati svojih petnaest minuta slave (čuveni princip Endija Vorhola), ali da se više od toga, barem u ekonomiji, neće desiti. Tako će i dolar, čim se smiri inflacija, prestati da jača. A britanska centralna banka je već podigla referentnu kamatnu stopu, pa će i funta ubrzo prestati da pada. Mi tih problema nemamo. Dinar već čitavu deceniju niti raste niti pada, pa se čovek pita - kako Srbija izlazi na kraj sa inflacijom i slabim rastom? Evo, i kod nas raste referentna kamatna stopa, dinar miruje, a inflacija raste li, raste. Ali to nam je sve lepo objasnila guvernerka, na primeru krompira, kad je letos poskupeo 152 odsto. Nije krompir poskupeo zbog toga što je ona štampala višak novca, već zato što su ljudi nakon pandemije navalili da organizuju svadbe i slavlja. A bila je i suša, red je da se kaže. I kad se zna koliko smo mi patrijarhalno društvo, jasno je zašto kod nas inflacija mora da bude duplo veća nego u Americi ili u Britaniji. Ali smiriće se stvari i kod nas, lepo je rekao Endi Vorhol. I krompir je ovde imao svojih petnaest minuta slave. Sad je na redu kiseli kupus, pogodili ste.