Veštice iz Blera

Po povratku iz Praga predsednik Aleksandar Vučić obratio se naciji, koja ni posle toga ne zna kakvu će politiku Srbija voditi prema Rusiji i postoji li ikakav plan za Kosovo. Umesto toga, građanima je prepričao šta mu je rekao mađarski premijer Viktor Orban - da je 1999, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, plan bio da Mađarska sa severa, kopnom, napadne Srbiju. „Klinton i Britanci su to tražili od njega, da bi mogli da nam razvuku snage sa KiM na Vojvodinu, što je odbijao... Orban je o tome razgovarao sa Tonijem Blerom i Margaret Tačer, koja mu je rekla - mnogo mi smeta to što si odbio da napadneš Srbiju, zato će više britanskih vojnika da pogine… A sada treba da pričamo o nekoj velikoj ljubavi“, rekao je Vučić, poručujući da voli „činjenicama da gleda u oči“. E, pa da pogledamo činjenicama u oči. Zahvaljujući Bleru i Klintonu Srbiji je NATO bombama pričinjena šteta, procenjena na 100 milijardi dolara. A sigurno i veća, jer je tim bombama ubijena ideja o Srbiji na Zapadu, pa je sada više građana za savez sa Rusijom nego za članstvo u EU. NJih dvojica su sa ovdašnjim vlastima, koje su zemlju devedesetih vodile iz poraza u poraz, doprineli velikoj netrpeljivosti prema svemu sa Zapada, osim prema standardu. Vučić je i pre razgovora sa Orbanom znao koliko su oni ovde „popularni“. Kao neko ko voli da čita sigurno je pročitao i knjige - Engleski pederski isprdak Toni Bler i Vašingtonski seksualni manijak Bil Klinton - koje je još 2005. objavio njegov šef (eto dokaza da je sve relativno - sada njega svi oslovljavaju sa šefe), Vojislav Šešelj. Malo je onih koji su, osim autora, pročitali sve što je Šešelj objavio, ali je Vučić, uz Marinu Raguš, sada zamenicu predsednika poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije, bio recenzent knjige - Engleski pederski isprdak Toni Bler. Otuda je još čudnije što je recenzent, deceniju kasnije, kao premijer za savetnika angažovao - „pederski isprdak“. A da je to bilo tako, nesvesno je potvrdio i provladin Informer u aprilu 2016. tekstom „Vučić otpustio Tonija Blera“, u kojem se navodi da je saradnja počela 2014, da bi dve godine kasnije „srpski premijer ocenio da mu usluge agencije Tony Blair Associates više nisu potrebne“. To, valjda, znači da su mu do tada bile potrebne i da Bler sigurno nije radio za „dž“. „Kvaka“ je, međutim, u tome što je Bler firmu u Beogradu Windrush ventures No. 3 osnovao samo dva meseca pre teksta u Informeru, u februaru 2016. i te godine joj je za konsultantske usluge u Srbiji isplaćeno 2,15 miliona dolara, iako je Vučić, doduše u februaru 2015. tvrdio da „Bler nije koštao Srbiju ni dinar“. Kada je novac iz Beograda prebacila u London, firma je u aprilu 2018, dve godine posle teksta u Informeru, izbrisana iz registra, ali time nisu izbrisane i sumnje da Bler i dalje posluje u Srbiji, samo što to vešto skriva da nije moguće pouzdano utvrditi ko, za koje usluge i preko kojih firmi plaća jednog od najglasnijih zagovornika nezavisnosti Kosova i bombardovanja SRJ, koji je u memoarima iz 2010. napisao da „Amerikanci, za razliku od njega, nisu bili toliko zainteresovani za vojno rešenje, pošto ga nije bilo lako ’prodati’ američkoj javnosti“. A on je, eto, vrlo lako uspeo da proda svoje usluge Srbiji. A pričalo se da njegov angažman plaćaju i zajednički „prijatelji“ iz UAE da bi ovde instalirao model funkcionisanja izvršne vlasti po principu sada već čuvenih „deliveri junita“. Blerovom predavanju u Klubu poslanika svojevremeno su prisustvovali još aktuelni ministri Nebojša Stefanović, Zlatibor Lončar, Aleksandar Vulin, Zorana Mihajlović, Siniša Mali… Epizoda sa Klintonom nije toliko pikantna, iako je Rodžer Stoun, do 2015. savetnik Donalda Trampa, tvrdio da FBI istražuje Hilari Klinton zbog dogovora da Vlada Srbije Fondaciji Klinton uplati dva miliona dolara, a da zauzvrat Barak Obama zvanično ugosti Vučića. U Srbiji nikakve istrage nije bilo, a umesto Obame, Vučić je video Hilari i Bila. Na pitanje zašto se uključio u kampanju za predsedničke izbore u SAD, kao iz topa je odgovorio: „Zato što sam pametan“. Ne, Hilari nije pobedila, niti je Bil promenio mišljenje, jer je ovih dana za Si-En-En o bombardovanju Srbije rekao: „Mislim da smo uradili pravu stvar u pravo vreme, a da nismo, ova kriza (ruska invazija na Ukrajinu) je mogla da se desi ranije“. Nije, doduše, ni Tramp pobedio kada su pred njim, takođe u finišu kampanje, Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali Vašingtonski sporazum. Eh, neće valjda za dve godine ponovo u SAD. Ni sa starim vešticama iz Blera ne možemo da izađemo na kraj.