Pred novo lansiranje

Sredinom oktobra, u Galeriji nauke i tehnike SANU, obeležen je važan jubilej: pedeset godina izlaženja Galaksije, časopisa prvobitno namenjenog vazduhoplovstvu, astronautici i istraživanju budućnosti, koji je ubrzo na svojim stranicama počeo da neguje različita stvaralačka mišljenja i delovanja. „Priča o nastanku vezana je za rane sedamdesete i dvojac Vučković-Gavranović, osnivače časopisa Kosmoplov iz kojeg se raskrilila Galaksija“, kaže Gordana Medić Simić u razgovoru za NIN. „Bile su to godine astronautskih podviga i optimizma, znanje i istraživanje bilo je cenjeno, a stvaralaštvo podsticano i podržavano od društva i države. Naučnofantastično i imaginativno pomeralo je granice kreativnog mišljenja i tom su se pozivu odazivali mnogi, bilo kao stvaraoci ili kao čitaoci.“ Autorka Galaksije nove ističe da je najbolji naučno-popularni časopis u socijalističkoj Jugoslaviji uobličio posebno polje značenja i uticaja, postao vrcavi zamajac i magnetna sila za otkrivanje i oslobađanje kvaliteta, te dao izuzetno vredan doprinos magazina u osvajanju prostora slobode i igre; otvaranju mogućnosti da se samostalno misli i govori. „Nažalost, jedan od najboljih naučno-popularnih časopisa u Evropi ugasio se 2001. Obnovio ga je 2017. u elektronskom, a sledeće godine obnoviće ga u štampanom obliku Stanko Stojiljković, naslednik Gavrila Vučkovića.“ Tiraž? Milan Knežević, direktor magazina Planeta, setio se, na večeri upriličenoj povodom jubileja, kako je 1977. redakciju posetio glavni urednik britanskog časopisa New Scientist. Ćaskajući sa uredništvom, upitao je koliki je tiraž Galaksije. Odgovoreno mu je „skromno i odmereno“ kako smo mi mala zemlja, mali jezički prostor, i da je mesečni tiraž oko 75.000-80.000 primeraka, na šta je gost bukvalno pao sa stolice. Na proslavi, sećanja i poglede podelili su akademik Zoran Petrović, akademik Slobodan Vukosavić, Petar Živadinović, prof. dr Zoran Živković, prof. dr Dragan Uskoković, prof. dr Aleksandar Petrović, Ilija Cerović, Milan Knežević. Nisu propustili da pomenu prvu „galaktičku posadu“, koju su činili Gavrilo Vučković, Nenad Birovljev, Tanasije Gavranović, Esad Jakupović, Milan Knežević, Boris Radunović i Bogoljub Samardžić.